Udovice s dve penzije

Kada je Beograđanka, lekar u penziji, od komšinice čula da pored svoje starosne, prima i porodičnu penziju od pokojnog supruga i to celu, jer je on ceo radni vek proveo u drugoj državi (pa ona ima pravo na dva primanja), otišla je u neverici u PIO fond da se uveri da li je to moguće. Znala je, kaže, da po srpskom zakonu može da bira hoće li nastaviti da prima svoju ili da nasledi muževu penziju, ali ne i da ima pravo na dva primanja. Dobila je odgovor da zbog činjenice da joj je muž 42 godine radio kao hirurg u Podgorici i tamo zaradio penziju, može da prima dve penzije. Njegova primanja tretiraju kao primanja druge države. Da li, dakle, naslednici porodičnih penzija mogu da računaju na dve penzije i u kojim okolnostima?

U PIO fondu potvrđuju, da je zakonodavac u Srbiji propisao, da ako penzioner stekne pravo na dve ili više penzija, može da koristi samo jednu, po sopstvenom izboru. Najčešće se bira ona koja je veća. Ukoliko neko ostvari pravo na starosnu penziju po srpskom zakonu, kao i na porodičnu penziju takođe ostvarenu po domaćim propisima, ne postoji mogućnost da se primaju obe penzije. Već samo jedna, za koju se sam korisnik odluči. Slični su propisi i u bivšim republikama SFRJ, kao i u većini drugih zemalja. Međutim, ima izuzetaka, potvrđuju u Penzijskom fondu. To se, pre svega odnosi, na penzije stečene u pojedinim evropskim zemljama po čijim propisima je moguće korišćenje dve penzije. Pravo na dva primanja ostvaruje se na teritoriji i u skladu sa zakonom te druge zemlje, ali pod određenim specifičnim uslovima.

Potpuno je, međutim, drugačija situacija kada korisnik ostvari pravo na penziju po propisima različitih zemalja. Tada je moguće ostvariti pravo na više penzija, u skladu sa uslovima i zakonom svake pojedinačne zemlje. Tako, neko ko je, recimo, radio u Srbiji, Sloveniji i Austriji, ukoliko ispunjava uslove, može da ostvari pravo na starosnu, ili invalidsku penziju po propisima sve tri države, gde će od svake zemlje primati srazmerni deo penzije. Neko može primati starosnu penziju ostvarenu po domaćim propisima, a porodičnu po propisima druge zemlje ili obrnuto, ističu u PIO fondu. S druge strane, pojedini naslednici, iako veruju da im porodična penzija pripada po automatizmu, ostanu nemi kada im se saopšti da na to nemaju pravo.

Upravo je to bio nedavno slučaj kada je jedna udovica, pošto je prošlo pet meseci od smrti supruga, došla u PIO da se žali što joj ne stiže porodična penzija. Ona zapravo nije znala za jadac, da brak neprekidno mora da traje najmanje dve godine. Ako je manje od toga, a i nisu imali decu, udova nema prava na njegovu penziju. Ova penzionerka je prenebregla činjenicu da se pre šest godina razvela od muža, a da su se onda ponovo venčali godinu pre nego što je iznenada preminuo. Ova norma primenjuje se od 1. januara 2011. godine, kako bi se sprečile zloupotrebe prilikom nasleđivanje porodične penzija, budući da je bilo dosta slučajeva gde je očigledno da dvoje sklope brak samo zbog koristi, odnosno nasleđivanja porodične penzije.

Primera radi, ukoliko je pokojni penzioner, muškarac zaključio brak sa 66 godina, a umro sa 67,6 meseci, njegova supruga neće moći da nasledi njegovu penziju, jer je brak trajao samo 18 meseci (ne i dve godine). Ukoliko su, međutim, imali zajedničko dete, bez obzira na starost deteta, udovica će ispuniti uslove za sticanje prava na porodičnu penziju, iako je brak trajao samo 18 meseci, zaključuju u PIO fondu.