Novac iz EU fonda za poljoprivredu tek od sledeće godine

Revizori Evropske komisije boraviće u Beogradu od 24. maja do 1. juna a od njihovog izveštaja zavisi da li će Srbija konačno uspeti da povuče bespovratne kredite iz EU fondova za poljoprivredu, saznaje „Politika”. Ukoliko od EK dobijemo zeleno svetlo, prvi konkurs za korišćenje evropskog fonda „Ipard 2” moći će da bude raspisan u narednih šest meseci ali poljoprivrednici definitivno neće moći ove godine da računaju na taj novac. U idealnim okolnostima prve uplate iz evropske kase možemo da očekujemo tek u 2017.

– Očekujemo pozitivan odgovor vezan za našu pripremljenost da koritimo novac iz tog fonda. Čak i ako bude preporuka da se nešto promeni u sistemu ne mislim da će biti većih problema i da Srbija može da bude blokirana – kaže Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja.   

Ova vest dolazi istovremeno sa nalazom revizije Evropska komisije koja je, zbog korupcije, zaustavila isplatu poljoprivrednih podsticaja za investicije za Hrvatsku u iznosu od 165 miliona evra, prenose tamošnji mediji. U izveštaju Glavne uprave poljoprivrede i ruralnog razvoja EK navodi se da je inspekcija našla niz nepravilnosti u hrvatskim projektima koji su dobili finansijsku podršku tokom mandata bivšeg ministra Tihomira Jakovine, piše Tanjug. 

Sumnjalo se da su se stvarali „veštački uslovi” jer je nekoliko firmi, koje su dobile podršku, bilo osnovano tri meseca pre objave konkursa a imale su iste vlasnike i adrese. Svi projekti su bili potpuno komplementarni a tražene podrške odgovarale su maksimalnom iznosu. Zbog navodnih malverzacija pominje se da će Hrvatska morati da plati kaznu u iznosu od pet odsto od ukupnog iznosa podsticaja, piše „Poslovni dnevnik”. Ističe se da je prvi konkurs objavljen pre nego što je Evropska komisija odobrila ruralni program za Hrvatsku. Ministra Jakovinu kritikovali su inače u Briselu jer je tražio da se novčana podrška ovoj državi poveća za 50 odsto od planiranih sredstava, a Hrvatskoj se zamera i što nije istražila nepravilnosti iako je bilo sumnje pa čak i zvaničnih prijava. Agencija za plaćanja u poljoprivredi istražila je sporne projekte tek nakon velikog pritiska javnosti i navodno nije utvrdila nepravilnosti. Tamošnji mediji prenose da su vlasnici nekih od spornih firmi bliski bivšem ministru Jakovini.

Ovo nije prvi put da EU preko svog tela za reviziju obustavom para za razvoj poljoprivrede kažnjava neku državu. Isti problem imala je pre desetak godina i Bugarska koja je uhvaćena u korupciji još u pretpristupnom periodu kada je, kao i u Hrvatskoj sad, ceo sistem raspodele novca osporen i proglašen koruptivnim. Bugarska je pala na testu mahinacije sa SAPARD fondovima (Specijalni pristupni programi za poljoprivredu i ruralni razvoj) koji su bili namenjeni državama kandidatima iz bivšeg istočnog bloka da svoju zaostalu poljoprivredu prilagode savremenom načinu proizvodnje. Prema izveštajima medija, u jednoj od prevara recimo stare pogone za obradu mesa „farmeri” su prebacivali saučesnicima u Nemačkoj a kasnije, navodno, iste te mašine kupovali kao nove po ceni od nekoliko miliona evra. Iza različitih mahinacija stajala je navodno mreža od 50 bugarskih firmi. Ova zemlja je kasnije, uz velike napore, uspela da isposluje nastavak korišćenja podsticaja ali uz obavezu da deo novca koji je proneveren vrati u evropsku kasu.

Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja kaže da je sve to dokaz da EU prati bukvalno svaki evro koji daje državama kao pomoć za razvoj poljoprivrede.

– Kontrola je rigorozna što je u redu. Ako neko dobija bespovratno 65 sredstava mora da bude tako. Sa plaćanjem penala i vraćanja iznosa koji je dobila iz nacionalnog budžeta Bugarska je na kraju bila u minusu sa pretpristupnim fondovima koje je povlačila iz EU – kaže naš sagovornik.