Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Caričin grad bez pomoći države

Istraživanja na lokalitetu u južnoj Srbiji finansiraju Ministarstvo inostranih poslova Francuske, univerziteti u Strazburu, Majncu, Kilu i institut u Beču, a projekat nije prošao na konkursu Ministarstva kulture RS
Представа Викторије, слоновача, са локалитета Царичин град (Фото: Археолошки институт САНУ)

Istraživanje na poznatom arheološkom lokalitetu Caričin grad, kod Lebana, na jugu Srbije, predstavlja projekat od međunarodnog značaja, u kojem od 1978. godine učestvuju najznačajnije arheološke institucije, pod okriljem Arheološkog instituta SANU u Beogradu i Francuske škole u Rimu. Projekat finansira Ministarstvo inostranih poslova Francuske, u okviru svog programa „Arheologija u inostranstvu”.

Od 1998. do prošle godine u finansiranju je učestvovalo i naše Ministarstvo kulture koje na svom redovnom konkursu u oblasti kulturnog nasleđa prvi put ove godine nije dalo sredstva za nastavak rada na Caričinom gradu, odnosno Justinijani Primi, koju je podigao vizantijski car Justinijan Prvi (527–565), dok je njen nestanak vezan za vreme cara Iraklija (610–641) i naseljavanje Slovena na Balkansko poluostrvo.

Projektu su se pridružili i Rimsko-germanski centralni muzej iz Majnca 2014, sa milion i dvesta hiljada evra za tri godine preko Lajbnic fondacije (Lajbnic je, inače, bio Lužički Srbin). Učešće su uzeli i Univerzitet u Strazburu, „Johan Gutenberg” univerzitet u Majncu, Univerzitet u Kilu, Nacionalni centar za naučna istraživanja Francuske i „Ludvig Bocman” institut za arheološku prospekciju i virtuelnu arheologiju u Beču.

– Francuzi svom ministarstvu dostavljaju izveštaj u kojem treba da stoji sa koliko je sredstava srpska strana učestvovala u projektu. Pošto mi nismo dobili novac od države, projekt možemo da dovedemo u pitanje i da snosimo posledice vezane za nastavak istraživanja u budućnosti. Najzad, ako samo stranci daju novac, to je onda kolonijalni, a ne partnerski odnos – kaže dr Vujadin Ivanišević iz Arheološkog instituta, rukovodilac projekta na ovom lokalitetu, koji je nedavno izabran i za dopisnog člana francuske Akademije nauka.

Prema njegovim rečima, poslednjih godina učinjen je veliki pomak u proučavanju Caričinog grada zahvaljujući primeni savremenih metoda istraživanja. Godine 2011. otkriveni su novi delovi grada i definisana trasa akvadukta duga 22 kilometara. Za sto godina rada na ovom lokalitetu, otkriveno je deset crkava iz šestog veka, a ekipa iz Beča je za samo pet dana prošle godine georadarom otkrila još pet novih bazilika, što svedoči o značaju grada kao crkvenog središta – arhiepiskopije, ali i verskog i hodočasničkog centra.

– Proučavamo odlike svakodnevnog života u gradu, tako što istražujemo odlike tadašnje ishrane, ali i bolesti kroz tragove velike kuge Justinijanovog perioda, izdvajanjem DNK iz zuba crnih pacova (Rattus rattus) u laboratorijama Univerziteta u Kilu, otkrivenih u velikom broju na prostoru ulaza u žitnicu Caričinog grada. Radimo i na izdvajanju kolagena iz ostataka kostiju kamila, jer smo pretpostavili da su poreklom iz Male Azije, ali ispostavilo se da su došle i iz Afrike, što daje potpuno novu dimenziju u tumačenjima – ističe Vujadin Ivanišević.

Pre tri godine nađeni su i delovi carskog diptiha od slonovače, koji verovatno predstavlja cara, ali još uvek se ne zna da li je tu bila radionica za obradu ili popravku predmeta od slonovače, kojima su darivani visokorangirani zvaničnici. Delovi otkrivenog diptiha, inače, umnogome podsećaju na čuveni Barberini diptih koji se čuva u Luvru.

Tokom 2015. u Caričinom gradu pronađena je i ostava zlatnog novca sa 27 primeraka zlatnika, što nam prikazuje monetarne i privredne tokove, a ove godine istraživani su tragovi antičkog rudarstva na prostoru opština Medveđa, Bojnik i Lebane i konstatovan je veliki broj rudarskih okana i radova koji ukazuju na važnost ovog regiona u eksploataciji rude od praistorije, preko antike do srednjeg veka.

Ministarstvo traži da se odrede prioriteti
O Caričinom gradu odlučivale su dve komisije Ministarstva kulture –jedna za istraživanje i zaštitu arheološkog nasleđa, i druga, za istraživanje, zaštitu i korišćenje nepokretnog kulturnog dobra, u kojoj je bila i arhitekta Brana Stojković Pavelka. Za naš list ona kaže da je Caričin grad kao izuzetno poznat lokalitet dugo bio „finansiran po inerciji”. „Zaključili smo da je potrebno da se odrede prioriteti, jer ne možemo sve da finansiramo; da se napravi presek stanja i trogodišnji širi plan rada, kao i zajednički dogovor arheologa i konzervatora (ima značajnih mozaika, ali ne radi se na njima), posebno što je lokalitet na preliminarnoj listi Uneska, i tada će ministarstvo izdvojiti veći novac. Caričin grad je značajan, ali ono što se vidi na terenu ne odgovara tom utisku i zato koncept projekta u ovom momentu nije zadovoljio konkurs. Ministarstvo ide ka tome da sa više sredstava finansira bolje projekte, one gde su radovi pri kraju ili koji zahtevaju hitnu intervenciju”, kaže naša sagovornica.

Treba napomenuti da je 2012. održana velika međunarodna konferencija posvećena 100-godišnjici istraživanja Caričinog grada, koja je okupila veliki broj naučnika iz SAD-a i Evrope. Istraživanja na ovom lokalitetu započeta su 1912, a prvi istraživač Vladimir Petković, ponesen veličinom grada, otkrićem velike crkve, mnoštvom arhitektonske plastike i ostacima mozaika, izneo je prve hipoteze o imenu naseobine i njenom trajanju.

– Francuska škola u Rimu i Arheološki institut u Beogradu objavili su tri monografije o Caričinom gradu, a završene su još dve koje će ove i naredne godine biti predate u štampu. Arhitekta Vladan Zdravković uradio je 3D rekonstrukciju Caričinog grada, na kojoj su prikazani sve otkrivene građevine i fortifikacija tokom stogodišnjih iskopavanja, i to je predstavljeno 2010. na izložbi u Bonu – ističe naš sagovornik.

Kako dodaje, ovaj lokalitet se izučava na univerzitetima u svetu i sada je na pragu da uđe na Uneskovu listu. Svi koji hoće da porede ranovizantijsku civilizaciju to ne mogu da urade bez rezultata sa Caričinog grada, o čemu će biti reč i na svetskom kongresu vizantologa u Beogradu krajem avgusta.

– Nijedan antički grad u Srbiji nije sačuvan u toj meri da možete da ga sagledate u potpunosti. Caričin grad je zapravo jedini antički grad u Srbiji kroz čije kapije ulazite, čijim ulicama šetate i razgledate spomenike. Na najbolji način smo otvorili našu kulturu svetu, a po svemu sudeći, sve ide ka tome da će istraživanja sa naše strane stati i pored izuzetnog interesovanja svetskih naučih i kulturnih poslenika – kaže Vujadin Ivanišević.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.