Bitka za raspodelu para

Niš – Udario u Nišu ovih majskih dana „tuk na luk”, udarili profesionalci na profesionalce u medijskoj sferi, povela se teška i rovovska borba za mesto pod suncem. Još više, čini se, vodi se prava bitka za vlast i prevlast, za što veći uticaj i, kao što uvek biva, za novac i „komad (gorkog) novinarskog hleba”.

Sve je počelo čudnim, a danas se već može reći i nakaradnim konkursom za raspodelu para iz niškog budžeta za projektno informisanje. Dok se u svim srpskim gradovima i sredinama kukalo da se malo para izdvaja za ovu oblast, u Nišu je nastala vika i povika zbog mnogo para za informisanje!

Konkurs o kojem je reč raspisan je za podelu blizu 100.000.000 dinara (sto miliona dinara) za lokalne medije.

Usledili su protesti i nezadovoljstvo. Na jednoj strani govorilo se da je to previše para i da umesto za medije treba izdvajati za mnogo toga što gradu više treba. Na drugoj, kako je unapred pripremljen „spisak” podobnih medija za koje su pare namenjene i da neće biti za sve, a na trećoj da je skoro duplo više novca nego prošle godine planirano kako bi vlast, koja određuje visinu izdvajanja iz svog budžeta i „stručnu komisiju” za raspodelu, ostvarila potpuni uticaj na planu informisanja.

Kada se saznalo, kako su objavili mediji koji su potpuno zaobiđeni u predlogu za raspodelu, da je velika suma novca planirana za samo „odabrana” sredstva informisanja, krenula je lavina optužbi da vlast planira da plaća samo poslušne redakcije i novinare. Odmah posle takvih optužbi svi članovi „stručne komisije” podneli su ostavke, a konkurs je poništen.

Istoga dana kada je prvi konkurs poništen, raspisan je novi. A zbog nastale buke i nezadovoljstva, zakazana je i tribina koju je organizovao Lokalni antikorupcijski forum (LAF) i na kojoj je trebalo da se razgovara samo o načinu raspodele novca iz niškog budžeta za projektno sufinansiranje informisanja. Pre skupa najavljenog na velika zvona formirane su „dve kolone” – jedna od nezadovoljnih (i zaobiđenih na prvom konkursu) medija, druga od navodno povlašćenih. I, dogodilo se „baš sve kako se očekivalo” – iz vlasti niko nije došao na tribinu, a predstavnici kako se neprestano ponavljalo „odabranih” ili „poslušnih” medija tokom skupa su po „direktivi” svojih vlasnika i šefova napustili salu.

Ostavili su iza sebe verovatno i trenutno najveću dilemu – ko koga u Nišu više podržava: vlast pojedine, kako se i dalje govori „odabrane i poslušne” medije, ili ti mediji gradsku vlast?

Oglasio se Biro za društvena istraživanja (BIRODI) koji je u svom saopštenju naveo „da je stanje u niškim medijima ispod nivoa objektivnog, činjenično zasnovanog, višestranog i dijaloškog izveštavanje koje garantuje objektivno ostvarivanje prava i slobode građana Niša”. Posebno se dodaje „da takvom stanju doprinosi stanje prekarijata među novinarima, za šta su krivi vlasnici medija”. Zaključeno je „da su novinari koji su otišli sa skupa umesto da se uključe u borbu za svoja i za prava onih koji ih plaćaju, a to su građani Niša, stali uz svoje gazde, koji ih drže u prekarijatu, što je jedinstven slučaj”.

Već sutradan novinari i drugi zaposleni u „optuženim” medijima organizovali su „tihi” protest u centru Niša na kojem su rekli „da su tribinu LAF-a napustili zbog toga što ne pristaju na etiketiranje od strane pojedinih medija i organizacija, koji protiv njih vode hajku”. Posebnu su istakli „da medijski radnici četiri niške televizije: Belami, Zona plus Niške televizije i Kopernikus, kao i novinari „Narodnih novina”, jedinog dnevnog lista ispod Beograda, i više nezavisnih produkcijskih kuća, ne žele više da pristaju na jednostrane, generalizovane, neosnovane i zlonamerne kvalifikacije u kojim se nazivaju „režimskim novinarima” i „službenicima” lokalnih medija”, ali i „da više neće trpeti ponižavanja od strane pojedinih internet portala i njihovih zaštitnika iz Beograda”.

Šta reći posle svega kada su u Nišu mediji definitivno podeljeni i to onako kako se u krugovima vlasti najčešće govori, na „naše” i na one koji nisu – ali biće „naši”, jer „para vrti gde burgija neće”. Posle povlačenja države iz medija osim borbe za uticaj pomoću novca ovaj novizmišljeni sistem napravio je ring za privatne vlasnike i u njemu je počela ogorčena borba za opstanak i goli život. Jer je, tu nema dilema, taj novac izgleda i jedino moguć u uslovima kada nema fer tržišta pogotovu za one male i medije van Beograda. Za sve u unutrašnjosti  ostaju mrvice od kojih se teško, ili čak i ne može živeti.

Da li se oko tih mrvica treba pobiti?

Zna se da n a medijskoj sceni nema fer igre. Kao i da će privatni vlasnik medija ako zaigra fer propasti. A tada se niko neće nasekirati. Jer, baš je niška medijska scena najbolji primer propadanja – nema više Radio Niša, nema Televizije 5 i mnogih drugih medija. Da li se iko danas zapita gde su nekada zaposleni u njima, da li i šta rade, od čega žive? To nikoga nije briga. Kao što nikoga ne dotiče činjenica da je na niškoj medijskoj sceni reč samo o borbi za materijalni i socijalni status novinara, koji rade i žive s nadom da će (im) biti bolje.

Možda treba priznati da je, pošto države više nema u medijima, u Srbiji odlučeno da se sva jaja drže u istoj (privatnoj) korpi.

A narodna izreka kaže suprotno – nikada sva jaja na jednom mestu…