Sreda, 18.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sudan izbacio predstavnika UN

Картум, главни град Судана (Фото Ројтерс)

Iz Kartuma poručuju da su im dosadili negativni izveštaji misije UN o „navodnom” kršenju ljudskih prava nearapskog stanovništva Zvanični Kartum zaoštrio je odnose sa Ist riverom, odlukom da Ivi Frejzejnu, šefu Kancelarije za koordinaciju hamanitarnih poslova UN u Sudanu, ne produži dozvolu boravka u toj severnoafričkoj državi.

„Ministarstvo inostranih poslova obaveštava UN da Ivi Frejzejnu neće biti produžena godišnja dozvola boravka 6. juna”, saopštio je režim u Kartumu, bez objašnjenja.

„Kartumu su dosadili uzastopni negativni izveštaji Humanitarne misije UN u Sudanu o navodnom kršenju ljudskih prava nearapskog stanovništva u pograničnom regionu pet federalnih jedinica Sudana, novom talasu nasilja u oblasti Džebel Mara u plodonosnom Zapadnom Darfuru i prisilnom raseljavanju stanovništva”, navodi prestonički dnevnik „Sudan tribjun”.

Odluka Kartuma ravna je „proterivanju” Frejzejna, komentarisala je Humanitarna misija UN u Sudanu, izražavajući svoj „šok” zbog izbacivanja već četvrtog predstavnika Svetske organizacije iz zemlje u kojoj je 2003. godine u Darfuru izbio građanski rat između nearapskog življa i paravojnih proarapskih snaga („džandžavida”) lojalnih vlastima u Kartumu.

Procene Kartuma i UN o broju žrtava sukoba u Darfuru upadljivo su različite: dok vlada sudanske džamahirije govori o „desetak hiljada” stradalih, izbeglica i raseljenih, Ist river i međunarodne humanitarne organizacije barataju brojevima od „preko 300.000 poginulih, 2,5 miliona interno raseljenih i preko 400.000 izbeglica”.

U međuvremenu, Međunarodni krivični sud u Hagu proglasio je predsednika Sudana Omara el Bašira 2009. godine odgovornim za (još nedokazani) genocid u Darfuru. Hag je izdao i nalog za hapšenje  Bašira koji ipak povremeno putuje u Kinu, Južnoafričku Republiku...

UN je u Sudanu, uprkos velikom protivljenju Kartuma i njegovih saveznika u Savetu bezbednosti i glavnih snabdevača oružjem Kine i Rusije, 2007. godine ustoličio hibridnu mirovnu misiju Unamid koja i danas broji oko 20.000 članova.

Specijalni izvestilac UN Aristid Nononsi, advokat iz Benina, krajem aprila podneo je izveštaj Humanitarnoj komisiji UN u Ženevi u kome tvrdi da je od obnavljanja etničkih sukoba u Darfuru 2014. godine preko milion ljudi bilo prisiljeno da napusti ognjište: znatan broj priključio se izbegličkom talasu koji preko porozne granice sa Libijom (zvanično zatvorene 2010. godine) hrli ka Evropi.

Sudan demantuje „proterivanje” diplomate
Kartum – Sudanska vlada demantovala je navod saopštenja agencije UN po kome je Kartum navodno „proterao” jednog od diplomata Svetske organizacije, prenosi Sinhua. „Frejzejnov zahtev za vizu podnet je 2014. uz obrazloženje da je reč o radu u prelaznom periodu. Dozvola boravka omogućena mu je do juna 2016”, navela je sudanska državna komisija za humanitarnu pomoć.

Humanitarna komisija UN u Ženevi jedan je od glavnih zagovornika predloga da Svetska organizacija na osnovu Rezolucije 2228 u junu produži mandat misiji Unamida, koja se danas nalazi pozicionirana  u regionu velikih migracija izbeglica sa južnih obala Crvenog mora, Arabijskog poluostrva i Kenije ka Kufri – jednom od glavnih sabirnih centara izbeglica u Sahari, na jugoistoku Libije.

Istovremeno sa uskraćivanjem dozvole boravka holandskom diplomati Frejzenu, zvanični Kartum započeo je novu rundu pregovora sa UN i Afričkom unijom o odlasku združene misije Unamid iz regiona poznatog po znatnim nalazištima nafte, gasa, uranijuma i plodnih oranica, naročito u zoni Zapadnog Darfura.

Dok Kartum zahteva da Unamid odjednom napusti Sudan, Ist river smatra da bi „fazni odlazak”, nepreciziranog tempa, bio prikladniji. Mogu li „plavi šlemovi” ostati u Sudanu, uprkos otvorenom protivljenju Kartuma, za sada je neizvesno.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.