NATO stručnjaci u junu u Beogradu

Ekspertski tim NATO-a doći će u Beograd sledećeg meseca kako bi proverio kako Srbija primenjuje Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP), sporazum sa ovim vojnim savezom koji je Vlada Srbije usvojila 15. januara 2015, najavila je juče Dijana Ivančić, načelnica Odeljenja za NATO i Partnerstvo za mir u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Beograd je bio u obavezi da sačini izveštaj o primeni IPAP-a – što najviši oblik saradnje sa NATO-om neke zemlje koja njegova članica – za prošlu godinu i u martu je taj izveštaj podnet sekretarijatu NATO-a. Ivančićeva je, kako je rekla, zadovoljna tempom sprovođenja onoga što je dogovoreno i očekuje da će biti zadovoljni i predstavnici alijanse.

„Mislim da su rezultati vrlo pozitivni – imajući u vidu da je to naš prvi IPAP, da smo početnici u tome – jer je 63 odsto aktivnosti završeno. Tri odsto nismo uradili, ali tu spadaju projekti poput ’Južnog toka’, tako da je jasno zašto nismo, a ostale aktivnosti su na dobrom putu da budu realizovane”, rekla je Ivančićeva na jučerašnjoj konferenciji posvećenoj strategiji javnog informisanja iz serijala „Otvoreno o IPAP-u”, koji organizuje Atlantski savet Srbije uz podršku Ambasade SAD u Beogradu i Odeljenja za javnu diplomatiju NATO-a.

Komentarišući dolazak predstavnika NATO-a u Beograd, načelnik Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane Srbije, pukovnik Petar Bošković rekao je da ne očekuje nikakve primedbe na primenu IPAP-a, te da se „nada daljem produžetku ove izuzetno dobre i plodne saradnje”. Govoreći o tome kako srpski mediji izveštavaju o IPAP-u i uopšte saradnji Srbije sa ovim vojnim savezom, Bošković je imao više zamerki na račun novinara, ocenivši da se radi površno, da se tekstovi često ne temelje na punim informacijama, nego na onim koje se „pokupe sa ulice”.

„Da ne govorimo o istraživačkom novinarstvu koje gotovo više ni ne postoji. Bez obzira na to što imate kompletne ugovore na sajtu, novinar to jednostavno neće da čita, on će da pokupi informaciju na ulici i, ako je vi ne plasirate na pravi način, izgubićete mnogo vremena”, rekao je Bošković obrazlažući svoj stav da su mediji puni predrasuda kada izveštavaju o saradnji Srbije i NATO-a.

„Onog momenta kada kažete Partnerstvo za mir, oni to povezuju sa NATO-om, direktno sa NATO-om, što nije baš tako, jer se u Partnerstvu za mir nalazi i Rusija, a ona nije u NATO-u”, rekao je Bošković.

Predsednik Atlantskog saveza Srbije Vladan Živulović rekao je da su se, nakon što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisao sporazum između Srbije i Organizacije NATO za podršku i nabavku, „u određenim medijima javile dezinformacije da Srbija time gubi suverenitet, da je maltene okupirana zemlja”. „Vrlo retko smo u medijima mogli da saznamo pravi cilj i pravi smisao tog sporazuma, koji je vrlo koristan za državu Srbiju”, rekao je Živulović i dodao da je Srbija od NATO-a „od 2003. do danas primila 20 miliona evra donacija za uništenje ubojnih sredstava, koja nemaju nikakvu svrhu i koja mogu da izazovu veliku opasnost, a za čije uništavanje mi para nemamo”.

Milenovićeva: Zbog „udavljenih” medija malo znamo o Partnerstvu za mir

Foto Z. Kršljanin 

Velikih zamerki na medije imala je i Miroslava Milenović, članica Upravnog odbora Atlantskog saveta Srbije. Prema njenim rečima, u „udavljenim” medijima nećemo, nažalost, mnogo čuti o tome šta je Srbija zapravo potpisala.

„Znamo li šta je Partnerstvo za mir, znamo li šta znači neutralnost, je li ona moguća u ovom momentu, je li to politička ili marketinška odluka ili jasno sprovedena i racionalna odluka? U medijima o tome, nažalost, nećemo mnogo čuti”, rekla je Milenovićeva, koja je i članica Saveta za borbu protiv korupcije i, kako stoji na fejsbuk profilu pokreta „Dosta je bilo” – „prvi saradnik i desna ruka Saše Radulovića u Ministarstvu privrede”.

Vlast u Srbiji, kako je rekla, kontroliše medije i mediji su u Srbiji „sve samo ne slobodni”, dok su novinari „jako cenzurisani i autocenzurisani”. Sa druge strane, ocenila je, tabloidizacija je u velikom zamahu.

„Ako sve to uzmemo i ako propratimo novac koji finansira te medije i vlasničku strukturu koja je u najvećem broju slučajeva netransparentna i kvazitransparnetna, onda možemo da zaključimo da je politička volja kojim putem će se krenuti primarna. U ovom momentu samo politička elita saopštava određena svoja htenja, želje ili odluke na jedan ili drugi način kroz udavljene medije. Vlasnička struktura medija je pokazala da je ogroman i jak uticaj, pre svega, budžetskog novca i da je to način na koji se mediji drže poprilično u vazalnom položaju. Poslednja privatizacija medija je pokazala da mi imamo kvaziprivatizovane medije, da za čak određene medije u divnom spektru ružičastih boja možemo reći da su to naši mediji jer su sa dugom koji imaju prema poreskim organima i prema budžetu oni u vlasništvu svih nas, a ne ljudi koji se prikazuju kao vlasnici”, rekla je Milenovićeva i dodala da je privatizacija pokazala da država nije odradila šta je trebalo i odredila šta je važno za državu, a to je koji mediji ne bi trebalo da budu privatizovani.