Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Crna lista za majstore stečajeva

Na osnovu Zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u APR, čija primena počinje 1. juna, ova agencija će objavljivati imena kažnjenih firmi koje varaju
(Карикатура Јован Прокопљевић)

Godinama čekan „zakon protiv majstora stečajeva i drugih prevaranata”, primenjivaće se od 1. juna. Zvanični naziv mu je: Zakon o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre (APR).

Ovaj propis obavezuje nadležne organe: sudove, Narodnu banku Srbije, Poresku upravu i inspekcije da APR-u dostavljaju imena ovlašćenih lica u preduzećima i preduzetnika protiv kojih su izrečene kazne zato što su zloupotrebili prava iz svoje nadležnosti. Podaci o pravnim licima, odnosno preduzećima, biće javno dostupni na sajtu APR, kao i osnov upisa u evidenciju, kažu u ovoj agenciji. Kada je reč o fizičkim licima, dakle preduzetnicima, neki podaci biće javni, dok oni iz kaznene evidencije neće biti dostupni, što je u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ili drugim zakonom kojim su označeni kao tajni podatak.

– Na osnovu dobijenih podataka, APR će voditi centralnu evidenciju svih mera nadležnih organa izrečenih prema odgovornim licima koja obavljaju neku privrednu delatnost – objašnjavaju u ovoj državnoj službi. – Reč je o oročenoj zabrani rada, što uključuje i zabranu raspolaganja novčanim sredstvima, ili vršenja dužnosti u preduzećima ili kod preduzetnika. Izrečenim kaznama „biznismeni” skloni prevarama privremeno će ostajati i bez ovlašćenja, licenci, dozvola i odobrenja za rad. Sve ove zabrane i mere vremenski su ograničene.

Jedna od čestih prevara je kad vlasnik svesno prezaduži firmu, pa je namerno gurne u stečaj, ali prethodno osnuje novu, po pravilu, na tuđe ime. Tako izbegne da plati sve što duguje – preuzetu robu, državi porez, a zaposlenima plate i doprinose.

Prema rečima Dragoljuba Rajića, konsultanta Mreže za poslovnu podršku, samo u periodu od 2018. do 2014. godine takozvane fiktivne firme, često bez i jednog zaposlenog, oštetile su više od 19.500 preduzeća i preduzetnika. Legalno registrovani prevaranti gasili su svoje prezadužene firme, a da prethodno nisu platili preuzetu robu i usluge, nanevši tako savesnim partnerima štetu od oko 255 miliona evra. Oštećeni su ih prijavljivali policiji i tužili, ali je samo 2,8 odsto uspelo da nadoknadi pričinjenu štetu, kaže Rajić. Nije sklon verovanju da će primena Zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u APR brzo povećati sigurnost u poslovanju.

– Primena ovog zakona pružiće još jednu mogućnost da se proveri kakav je potencijalni partner samo pod uslovom ako uspostavljena evidencija bude javna i besplatno dostupna, kao što je to slučaj u Nemačkoj – smatra Rajić. – Ali, ako ne bude donet novi Zakon o računovodstvu, ni ovaj „zakon o centralnoj evidenciji prevaranata” neće nam mnogo pomoći.  Poslodavci od 2013. lakše sakrivaju malverzacije zato što prikazuju lažne podatke o rezultatima poslovanja i stanju firme. U Srbiji firma može da se registruje za 100 dinara, neograničeno može da se zadužuje i da pravi gubitke, a poverioci ne mogu da se naplate ličnom imovinom vlasnika. Pored toga, prevaranti su sve maštovitiji. Sada beže na Kosovo i tamo registruju firme.

Svakom gašenju firme ili promeni njenog sedišta, smatra Rajić, mora da prethodi detaljna provera koliko je zadužena. Ako je gašenju firme prethodilo veliko zaduživanje, onda je ja jasno, kaže, da je vlasnik imao nameru da vara i takvi pokušaju moraju rigorozno da se kažnjavaju.

„Politika” je nedavno objavila da su od aprila 2013. do istog meseca 2016. ukupna dugovanja blokiranih preduzeća i preduzetnika povećana sa 142,7, na 292 milijarde dinara. Baš zbog rastuće nelikvidnosti, kaže Rajić, i oni koji savesno posluju otvore novu firmu, za slučaj da im postojećoj zapreti blokada računa zato što ne mogu da naplate potraživanja „jer mora od nečega da se živi”.

Direktor APR Zvonko Obradović je pre godinu i po dana, najavljujući ovaj zakon, izjavio da će se on odnositi i na privredne subjekte čiji su poslovni računi u blokadi „zato što se registruje novi biznis pri čemu ostavlja postojeću kompaniju u problemima, a otvara novu i na nju prenosi poslovanje.” U tom slučaju, kako je rekao, zabrana rada ne bi trajala duže od 60 dana, ali se od takvog rešenja u donetom „zakonu o diskvalifikovanim licima” odustalo.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.