Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nauka se neće razvijati s recenzentima iz inostranstva

(Фото Пиксабеј)

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miomir Kostić („Kako ne gubeći vreme unaprediti konkurs”, 16. 5) izneo je niz odličnih primedbi i predloga, kako da se napravi novi, bolji i pravedniji konkurs za naučnoistraživačke projekte (2016–2019).

Međutim, u ovom, kao i u pristupu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ponavlja se ista, verovatno nenamerna greška. Odnosi se na to ko recenzira, a time i odabira naučnoistraživačke projekte koje treba da finansira Republika Srbija, odnosno ko će uticati na pravac naučno-tehnološkog i tehničkog razvoja.

Zabrinut zbog moralne, a sledstveno i stručne dekadencije nauke, širenja plagijarizma, tradicionalnog nepotizma, urušavanja kroz hiperprodukciju mastera i doktorata, inflacije najviših ocena na redovnim studijama, on predlaže da isključivo recenzenti sa stranih univerziteta odlučuju koji će projekat proći u grupi prirodno-tehničkih nauka.

Za humanističke nauke predlaže da budu „po jedan strani i domaći recenzent.”

Ipak, postavlja se pitanje koja to država, odnosno koji to strani naučnici žele da se neka druga država naučno razvija i postaje kompetitivnija? Koja to država ili korporacija, državni ili privatni entitet želi da pomogne nekom drugom da postane nosilac razvoja?

Koja to državna ili privatna ustanova poklanja drugima patente? Jedna od dominantnih ekonomskih tema današnjice jeste borba za autorska prava, tj. odnosno intelektualnu svojinu. Razvijene zemlje žele da se obezbede da one i dalje prodaju i naplaćuju svoju pamet.

Ako neki istraživački centar, privatna kompanija ili država i doniraju aparat, proizvod, ili u društvenim naukama daju savete za reformu, to čine iz svog interesa.

Kad naš fakultet dobije na poklon opremu, dobije je da bi kupovao rezervne delove ili da bi studente školovao na toj opremi kako bi najbolji, s malo uloženog novca stranih firmi, mogli da rade u inim kompanijama.

Čast izuzecima koji na ličnoj osnovi iz patriotskih ili altruističkih razloga rade drugačije. Niko ne poklanja proizvodnu liniju. Otuda stranim recenzentima ne može biti u interesu da pozitivno ocenjuju naše predloge projekata.

Kad su u pitanju humanističke nauke, tu je situacija složenija. Kojem je strancu u interesu da se u Srbiji razvija kritičko mišljenje?

Altruisti jeste, ali najveći broj stručnjaka zaposlenih na stranim univerzitetima (osim ako ne mislimo na ruske, kineske ili latinoameričke) usmeren je na propagiranje određenog seta ideja. Kako, npr. neki strani stručnjak iz Velike Britanije ili Nemačke gleda na kritičko sagledavanje uloge saveznika u Prvom svetskom ratu, uzroka i povoda za izbijanje?

Mogu se angažovati i stručnjaci iz stranih naučno-nastavnih i naučnoistraživačkih ustanova kao recenzenti, ali ne tako da imaju presudnu ulogu. Tako najveća nemačka ustanova za finansiranje nauke, Nemačka istraživačka fondacija (Deutsche Forschungsgemeinschaft), angažuje domaće i strane recenzente.

Kad ocene predloge projekata, odbor za grantove, koji čine članovi Fondacije, ocenjuje da li uvažava ili ne stavove recenzenata i daje poslednju reč u odabiru. Nemci mogu da finansiraju projekat, sve i da ga strani recenzent oceni negativno.

Američki Kongres zatražio je sredinom 2003. izveštaj o ponašanju u objavljivanju rezultata naučnih rezultata.

U izveštaju iz 9. jula iste godine navedeno je da je američka politika oduvek bila da naučne radove treba javno objavljivati, ali da se u slučajevima u kojima bi to moglo da ugrozi bezbednost države, kao i kod visokotehnološkog razvoja, primenjuje drugačiji tretman.

Šta tek reći o želji da se pomogne drugima da postignu visokotehnološki razvoj? Plagijati, olako stečena zvanja i titule jesu problemi koji se rešavaju na drugi način i tu nam stranci neće pomoći.

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu

Komentari31
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.