Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Država vratila staru deviznu štednju

(Фото Д. Јевремовић)

Poslednja obveznica stare devizne štednje dospeva na naplatu. Srbija će njenom isplatom posle 14 godina konačno izmiriti ukupan dug od 4,2 milijarde evra prema vlasnicima deviznih štednih uloga i njihovim naslednicima, deponovanih u četiri državne banke koje su otišle u stečaj, ali i u piramidalnim štedionicama „Dafiment banci” i „Jugosdkandiku”.

Zakonom o regulisanju javnog duga po osnovu stare devizne štednje 2002. godine propisana je obavezna konverzija deviznih uloga u obveznice Srbije, koji se godišnje uvećavao za kamatu od dva odsto do dana dospeća.

Prva dospela obveznica „serije A” isplaćena je 26. avgusta 2002. u visini od 276,10 evra, a naredne svakog 31. maja, s tim što se njihov iznos uvećavao. Od 2005. do ove godine godišnja rata po jednom ulogu nije mogla biti manja od 500 evra.

Obveznice stare devizne štednje mogle su, uz diskont, da se naplate i pre njihovog dospeća, a donedavno se ovim vrednosnom papirima trgovalo na Beogradskoj berzi.

– Isplatom poslednje obveznice stare devizne štednje država je ispunila svoju obavezu prema građanima, a istovremeno je vratila poverenje u finansijski sistem – smatra Nenad Gujaničić iz „Vajs brokera”. – To se najbolje vidi po visini prinosa na ove vrednosne hartije, koji su 2002. i 2003. bili preko 20 procenata, da bi poslednje serije nosile prinose koji nisu bili veći od dva-tri odsto.

Promet ovih obveznica bio je oslobođen poreza, provizije na platni promet, poreza na kapitalnu dobit, poreza na finansijske transakcije, kao i drugih poreza, a njihovi vlasnici su u rokovima njihovog dospeća mogli da ih koriste i za plaćanje svojih poreskih obaveza prema državi.

Obveznicama devizne štednje u procesu privatizacije mogla su da se kupuju društvena preduzeća, podseća Gujaničić. Obračunavala se njihova nominalna vrednost, tako da su firme mogle biti kupovane uz diskont od 40 do 50 odsto.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.