Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Orvelijana naših dana

Kad se učini da je narodu malo dosadno da klima glavom na stanje „Rat je mir! Sloboda je ropstvo! Neznanje je moć!”, onda ga se upozori. Važno je da demokratija opstaje, a naroda će se već nekako nakupiti. Veliki je svet, pojačavaju se migracije
Новица Коцић

Narod je sve manje potreban demokratiji. Ovde je samo usputno reč o Srbiji. Govorimo o „starim demokratijama”. Tamo je „politički korektno” da se pokret koji nalazi mana demokratskom sistemu krsti kao – populizam. Preteći zvuči kad je nešto „populustičko”, a nismo ni svesni da je to orvelijanski novogovor (Newspeak). U našem rečniku stranih reči iz 1990. populizam je nepolitičan, tek „struja u književnosti koja nastoji da prikaže narodni život i njegove probleme”.

Ali, populizam je već prevaziđen. U modi je – ekstremizam. Tako je predsednički kandidat Slobodarske partije Austrije Norbert Hofer, koji je izgubio u foto-finišu – desni ekstremista. A nema ničeg ekstremnog u tome što su, uz zvuke liberalnih truba, morali da se udruže „velika koalicija”, alternativni pokreti, medijske falange, etablirani verski lideri, korporativni kapital, birokratske strukture, briselski levijatan, strani natčuvari demokratije. Šta je Hoferova ponuda? „Slobodarski principi, kao, na primer, direktna demokratija, u kojoj građani referendumom odlučuju o bitnim temama, ali i hrišćanske vrednosti, temelji su mog političkog angažmana.” Za pola Austrijanaca je to fer. Kako pola može biti ekstremno?

Ekstrem je od latinske reči extremus – krajnji, preteranost. U društvu kojim vlada demos, ekstremisti bi bili tri ili pet, ili ajde – 11 odsto. A 50 odsto? To bi ipak bilo – ruženje naroda. Zanimljivo je da u Austriji iza novogovora stoji vladajuća „velika koalicija” socijaldemorata i narodnjaka. Zar nije „velika koalicija” negacija demokratije? Dva pola idu na izbore, vode žučnu raspravu, nude dva pristupa, a onda se ujedine i – vladaju. Tu su političke rasprave kao pijani razgovori u pivnici. Buka uveče, a ujutro kao da ničega nije bilo.

Narod, eto, služi samo da odobri vladarima da rade „svoj posao”, i to u društvima u kojima se pričalo kako su političari, partije, državni aparat – servis građana. Doduše, nikad se do toga nije baš držalo. Edvard Bernajs, Frojdov sestrić, poznat svetu kao „otac pi-ara”, još dvadesetih godina 20. veka iz Amerike je objasnio da, „u teoriji, svaki građanin sam rasuđuje o javnim pitanjima”, ali, „u praksi, ako bi svi ljudi ponaosob morali da proučavaju zamršene ekonomske, političke i etičke podatke uključene u svako pitanje, shvatili bi da ne mogu ništa da zaključe”. Zato se Bernajs zauzeo da, u praksi, „dopustimo nevidljivoj vladi da propusti kroz sito podatke i izdvoji bitne stvari”.

Deluje tako uverljivo. Ali ne mogu svi da ćute. To što se drži da građani „ništa ne mogu da zaključe” pretvara se u totalitarizam dobrih namera, koji je „ukinuo slobodu misli do mere nepoznate bilo kojem pređašnjem dobu”, pisao je Džordž Orvel. „Ne samo da vam zabranjuju izraziti – čak i zamisliti – izvesne ideje već vam diktiraju šta morate misliti... U najvećoj mogućoj meri totalitarizam vas izoluje od ostalog sveta, zatvara vas u veštački univerzum u kojem nemate merila za upoređivanje. Totalitarna država nastoji, po svaku cenu, kontrolisati misli i osećaje svojih podanika bar u istoj meri u kojoj kontroliše njihove postupke.”

Iz toga će proizaći zaključak o nepodobnosti narodne volje u demokratiji. Van der Belen, čovek koji je u dugom brojanju glasova pobedio Hofera, kaže da on, posle izbora, ne bi dao mandat Slobodarskoj partiji ukoliko bi ona „bila najjača snaga u parlamentu”. Ovoga se ne bi setio ni Leonid Brežnjev. Ali to nije usamljen glas. Još je drastičniji primer stav delova okamenjene Republikanske stranke i američkih „liberalnih” medija prema Donaldu Trampu.

Kad se učini da je narodu malo dosadno da klima glavom na stanje „Rat je mir! Sloboda je ropstvo! Neznanje je moć!”, onda ga se upozori. Važno je da demokratija opstaje, a naroda će se već nekako nakupiti. Veliki je svet, pojačavaju se migracije.

I nije nova ideja da se u dubokoj krizi kapitalizma demokratija suspenduje. Bivalo je to između dva svetska rata. Vešti govornici bi našli „argumente”. Ali problem s narodom ostaje. To što se njemu ne dopadaju „velike koalicije”, liberalnost Hilari Klinton, izbeglička politika Angele Merkel signali su koji će, ipak, opredeliti budućnost.

A stanje u Srbiji? Sve pokazuje da ćemo „mi” sve učiniti da ostanemo uz lovce na ekstremiste i da ćemo u tome biti više evropski nastrojeni od Evrope. Uostalom, dok se demokratska Evropa mesecima na ulici bori protiv nedemokratskih izmena zakona o radu, kod nas je to prošlo kao meteor – zasvetlelo i ugasilo se.

sociolog

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.