Ponedeljak, 02.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemci potvrdili genocid nad Jermenima, Turci negiraju

Представници јерменске заједнице у Немачкој пратили су гласање и након објављивања резултата изразили своју захвалност посланицима Бундестага (Фото Ројтерс)

Od našeg dopisnik

Frankfurt, Hajdelberg – Bezmalo jednoglasno nemački Bundestag usvojio je rezoluciju kojom se masakr i deportacije oko milion i po Jermena u Osmanskom carstvu u toku Prvog svetskog rata priznaje kao genocid, uprkos žestokom protivljenju Turske uoči glasanja. Prema saznanjima medija, zvanična Ankara je odmah povukla svog ambasadora iz Berlina, što je potez koji se u Nemačkoj već očekivao, uzimajući u obzir kako je Turska reagovala kada su slične rezolucije donosile i druge države, poput Francuske.

Od ukupno 630 poslanika Bundestaga protiv rezolucije pod nazivom „Sećanje na genocid nad Jermenima i drugim hrišćanskim narodima 1915. godine” bio je samo jedan poslanik, jedan je bio uzdržan, a primetno je bilo odsustvo tri najznačajnija člana nemačke vlade – kancelarke Angele Merkel, vicekancelara Zigmara Gabrijela i šefa diplomatije Franka Valtera Štajnmajera.

I dok je kancelarka dan pred glasanje, preko portparolke, izjavila da podržava rezoluciju, ali da neće prisustvovati debati i odlučivanju u Bundestagu zbog „neodložnih obaveza i sastanaka”, Štajnmajer je u intervjuima iznosio mišljenje da rezolucija neće rešiti ono što je stvarni problem, a to je nedostatak pomirenja između Turaka i Jermena više od veka posle zločina.

Doduše, Bundestag je u rezoluciji, koju je predložila vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokrata, ali na inicijativu opozicionih Zelenih, istakao i odgovornost Nemačkog rajha u genocidu, istakavši da „kao vojni saveznik Osmanskog carstva, uprkos jasnim informacijama koje je imao, nije pokušao da zaustavi ove zločine protiv čovečnosti, zbog čega snosi veliki deo odgovornosti”.

Prema procenama istoričara, u Osmanskom carstvu u toku i posle Prvog svetskog rata ubijeno je milion i po Jermena, što stručnjaci smatraju prvim genocidom u 20. veku. Međutim, Turska kao naslednica Osmanskog carstva negira da je to bio genocid. Ona tvrdi da je bio u pitanju građanski rat u kojem su ginuli ljudi na obema stranama, te da je zapravo poginulo između 250.000 i 500.000 ljudi.

I dok odluku Bundestaga turski zvaničnici označavaju kao „istorijsku grešku”, lider Zelenih Džem Ezdemir, koji je i sam turskog porekla, rekao je u parlamentu da je bila „istorijska obaveza” Nemačke da ohrabri Turke i Jermene da se pomire.

„Veza sa Nemačkom je posebno značajna zbog savezništva koje je u to vreme nemačka imperija imala sa Osmanlijama”, rekao je on, ističući da je Nemački rajh u to vreme snabdevao Osmansko carstvo oružjem neophodnim za ratne zločine, ali i slao vojne stručnjake da pomognu Osmanlijama. „Oni (Nemci) su znali tačno šta se dešava. U tom smislu, mi smo krivi za saučesništvo i to moramo da priznamo.”

I bivši nemački odbrane, a sada poslanik Merkelinog CDU Franc Jozef Jung istakao je da je Nemačka tiho dozvolila da se dogodi ovaj genocid, te da, iako je Turska važan međunarodni partner Nemačke, mora biti i otvoren put za suočavanje sa prošlošću.

„Samo oni koji priznaju prošlost mogu da učestvuju u kreiranju budućnosti”, rekao je on, dodajući da oni žele da ova rezolucija podstakne pomirenje.

I Ezdemir i Jung su pri tom pozvali svoje kolege poslanike da uskoro izglasaju rezoluciju o još jednom masakru, i to onom koji su Nemci počinili u vreme kolonijalne vlasti nad Namibijom, ubivši od 1904. do 1907. oko 100.000 pripadnika plemena Herero i 10.000 pripadnika plemena Nama.

Da su poslanici Bundestaga nastojali da umire ljutnju, pre svega, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, svedoči i to da je socijaldemokratski poslanik Rolf Micenih istakao da rezolucija nije protiv Turska i da je „predmet rasprave genocid nad Jermenima, a ne osuda predsednika Erdogana”.

Prema oceni Murata Kajmana, šefa Turske muslimanske unije religijskih institucija u Nemačkoj, ova rezolucija neće samo uticati na odnose Berlina i Ankare već će pogoršati i odnose Nemaca i Turaka u Nemačkoj. S druge strane, Jaklin Hačadorijan, predsedavajući Centralnog saveta Jermena u Nemačkoj, smatra da će ovo pomoći jermenskoj zajednici u Nemačkoj, ali i da je to „neophodan odgovor na tursku visoko profesionalnu politiku poricanja” genocida

Komentari41
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.