Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mauricijus i oko njega

Плажа на Маурицијусу (Фотодокументација "Политике")

Pričam neki dan sa ortakom sa posla o njegovom rodnom ostrvu Mauricijus i okruženju u kome ta zemlja živi. Palme, plaže, Afrika, Indija i neizbežni bivši kolonizatori Englezi i Francuzi. Moj kolega je inače kul tip. Indus po etničkom poreklu, bio je umešan u lokalnu politiku, furnuo sa ostrva, proputovao svet i zaglavio se u Singapuru. Singapur je ostrvo koje je dok god postoji kao ljudska naseobina uvek bila centar beskonačnog ljudskog interesa za "trange-frange". Ovo ostrvo takođe privlači druge ostrvljane, ljude sa britanskih ostrva, Novog zelanda, Mauricijusa ili Srbije koja je sada jedino veštačko ostrvo u Jevropi.

Dakle, znam za Mauricijus i okolna ostrva kao turističku destinaciju, manje više. Tako razgovor uvek i počne o plažama, hotelima, kol'ko košta avionska karta i kakva je klopa. Međutim razgovor je nekako odlutao do priče o narodu koji se zove Iloa (spelovanje je drugačije ali ću da koristim Iloa zbog lakšeg izgovora na srpskom). Reč Iloa potiče od francuske reči za ostrvo, iliti "Ilé", a tako mu Iloa-nci nekako dođu "ostrvljani".

Naime, gorepomenuti Iloa živeše uglavnom kao ribari na ostrvima arhipelaga Čago, nedaleko od Mauricijusa. Arhipelag Čago čine 65 ostrva površine od oko 22.000 nautičkih milja i zove se zvanično "Britanska teritorija Indijskog okeana". Kad gledaš na geografskoj karti ta ostrva izgledaju kao par musavih fleka istočno od Afrike, a jugozapadno od Indije.

Svojevremeno, Mauricijus je ta ostrva prodao britancima koji su od tog arhipelaga napravili vojnu bazu. Negde krajem šezdesetih, britanska vlada je odlučila u tajnosti da ostrvo iznajmi njihovoj braći po jeziku - amerikancima. Američkoj vojsci su trebala ta ostrva za vojne baze, luke, aerodrom i tako dalje i tako bliže. Inače, glavno ostrvo u tom arhipelagu se zove Diego Garsia. Koristili su ga takozvani "saveznici" kao glavni aerodrom za avione koji su bombardovali Irak 1990. a posle ponovo 2002. kad su ga konačno i dokusurili... mislim na Irak, a i neke američke političare, ali ta priča još uvek traje.(/slika2)Elem, da ne skrećem temu, Britanci su od 1967. do 1973., bukvalno "očistili" ta ostrva od domorodaca. Nešto pohapsili i strpali u vojne mardelje a nešto isterali i preselili u okolne zemlje. Oterali su svakog čoveka, ženu i dete, stoku i kućne ljubimce. Ostrvo su iznajmili Amerikancima za 14 miliona "dolloresa", što u ono vreme i nije bila tako mala para, kao što je to danas zbog pada pomenute valute. Ostrvljani su uglavnom proterani na Mauricijus i Madagaskar. Iloama je bio zabranjen povratak u svoje domove zbog sigurnosti američkih vojnih baza. Opasnost od terorizma, špijuna i ostalih ostrvskih vucibatina je bila tolika da Amerikanci nisu mogli da trpe te individue u svojoj blizini i sve su ih isterali. Civilizacija i progres moraju pobediti ... šta ćete.

A šta da radi sirotinja kad je neko išutira, ponizi i otera iz kuće i još joj kaže da njihova kuća nije njihova i da ne mogu da se vrate nazad... nikada. Pogotovo šta uraditi kad je taj "neko" Amerikanac ili Britanac? Pa ....da unajme advokata, sigurno. Zvuči poznato, ha?

Prođe nešto malo vremena, oko 30 godina, i promeniše se razni sudovi, sudije, advokati šta ti ja znam i najzad jednog kišnog dana (a kakav drugi dan postoji u Londonu), trećeg novembra 2000. godine britanski kraljevski (a kakav drugi postoji u Britaniji) sud donese odluku da je proterivanje ostrvljana sa arhipelaga Čago, bilo protivzakonito. Kao i svaka vlada na demokratskom zapadu, britanska vlada je "prihvatila" odluku suda svoje zemlje i objavila da Iloa mogu da se vrate nazad u svoje domove... šta god je od tih domova ostalo posle 30 godina. Međutim, sud je ostavio jednu malu stavku u presudi koja kaže da ostrvljani mogu da se vrate na okolna ostrva ali ne i na glavno ostrvo Diego Garsia, jerbo je tamo već izgrađena američka baza koja je pod kontrolom vojske te zemlje. Amerikanci su na taj "projekat" već do tada potrošili nekoliko milijardi doloresa (a to je već neka para), a dosta od te love je završilo u rukama gorepomenutih "rojalista". Tako da i pored sudskog rešenja britanska i američka vojska još uvek ne daju Iloama da se vrate. Izreka koju znaju stanovnici jednog drugog "arhipelaga" - The Vlasotinac Arhipelago - kaže: "Brat za Brata a sirenje za pare". Celokupan arhipelag je još uvek u rukama onih koji imaju i pare i puške. Vlast i zakon je uvek bila tamo gde su pare i puške.Vlast iliti Amerikanci su se usprotivili da se Iloa vrate čak i na okolna ostrva arhipelaga Čago zato što bi mogli da omoguće špijunima da prisluškuju komunikacije američke mornarice.

U međuvremenu britanci su ostrvljanima ponudili nekoliko "kompromisnih" ponuda da se izađe iz krize. Neke od tih ponuda su da Dozvole povratak samo ostrvljanima koji su "politički" i "sigurnosno" podobni; Dozvole povratak samo na neka od ostrva; Daju svima britanske pasoše pa da idu gde god hoće samo ne svojoj kući.

Drčni i totalno ne-fleksibilni, nacionalistički nastrojeni ostrvljani su sve to odbili i tužili svoje moćne neprijatelje za odštetu na nekoliko sudova ali bezuspešno. Američka i britanska mornarica konstanto brani da se ostrvljani vrate na ostrva i provedu makar i sat vremena na ijednom ostrvu tog arhipelaga. U isto vreme stotine vlasnika jahti i turističkih brodova sa Mauricijusa dolaze na ova predivna ostrva na odmor i uzivanje u prirodi i ...društvu.

I dan danas vlade Velike Britanije i Amerike se protive da izvrše odluku britanskog suda, a Iloe još uvek pokušavaju da zaobiđu američke krstarice i vrate se na ostrvo. Bezuspešno. Dokle će to da traje... Videćemo.

U međuvremenu ja ću da skoknem do nekog drugog ostrva. Cilj mi je da se napijem i zaboravim Iloa jer imam na umu toliko mnogo naših (i ne samo naših) balkanskih Iloa, da ne mogu da mislim na Iloa ni trenutka više.Srbija je daleko. Skoknuću do Indonezije do meni najbližeg ostrva Bintan da se odmorim i opustim... i napijem i plačem za sve Iloa ovoga sveta. Nevolja je što gde god odem, naiđem na neke nove "Iloa" sa stravično sličnom pričom i uvek moram da popijem....

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.