Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vrane i čvorci obrali višnje

U plandištanskoj i alibunarskoj opštini sa 300 hektara pod višnjom ptice uništile oko sto tona voća. – Sleću na strašila, a ne boje se ni plinskih topova
Душан Стоилковски утврђује штету у воћњаку (Фото: Ј. Даниловић)

Vršac, Plandište – Na plantažama višanja u plandištanskoj i alibunarskoj opštini vlasnici voćnjaka ne mogu da odbrane plodove nikakvim sredstvima. Crne ptice, čvorci i vrane, napadaju čak i ljude, a njihove borbe podsećaju na scene iz Hičkokovog remek-dela „Ptice”.

Ovdašnji dugogodišnji poznati proizvođač i otkupljivač ovog voća Dušan Stoilkovski kaže da su vrane i čvorci sa 300 hektara plantaža obrali između 70 i 100 tona višanja. I to samo u poslednjih deset dana, otkako je počelo zrenje. Voćari se plaše i veće štete, jer su prošle godine uknjižili štetu od oko 300 tona, u vrednosti od oko 150.000 evra.

– Od Lovačkog saveza Vojvodine, kome smo se obratili za pomoć, dobili smo odgovor da čvorak nije lovna vrsta, pa smo upućeni na druge adrese. Upravo šaljem pisma-vapaje skupštinama opština Plandište i Alibunar, Ministarstvu poljoprivrede, Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, Zavodu za zaštitu prirode Srbije... Očekujući i ove godine veliku pošast iz vazduha, obratili smo se i nekim osiguravajućim kućama, od kojih smo dobili odgovor da od takve opasnosti ne osiguravaju – kaže za „Politiku” Dušan Stoilkovski, naglašavajući da su posledice još veće ako se ima u vidu da se ova proizvodnja odvija u dve najnerazvijenije vojvođanske opštine i da mnogo domaćinstava živi od uzgajanja višanja.

Od četiri ujutru do devet uveče vlasnici na plantažama galame, čegrtaljkama stvaraju buku, vezuju raznobojne balone za vrhove krošnji, koji su prvi na udaru ptica. Dragan Grozdanovski na motociklu, špartajući po plantaži, pokušava da razjuri čvorke i vrane. Međutim, samo što ih rastera na jednom kraju, na hiljade se u „vazdušnom napadu” obruše na rod na drugom kraju voćnjaka.

Voćari su pokušavali i da za krošnje vezuju CD-ove, jer su čuli da će refleksija da odvrati ptice, pa magnetofonske trake, plastične kese, raznobojne najlonske pantljike... Probali su i sa takozvanim plinskim topovima, koji u podešenom razmaku izazivaju eksplozije. Sve to koristi najduže pola sata, a potom jata sleću čak i na pomenuta strašila, pa i na – plinske topove. Ni kiselost crvenih plodova ovim napasnicima ne smeta. Štaviše, kao da im prija osveženje, jer, recimo, ne napadaju obližnje jagode.

– Pokušali smo da sklopimo posao s jednom beogradskom firmom koja se bavi sokolarstvom, ali ona nije mogla da prihvati ovu vrstu izazova. Sada čekamo pomoć i od jedne američke firme, koja se bavi ovom vrstom zaštite voćnjaka i s kojom smo se dogovorili da njihovi stručnjaci dođu kod nas – kaže Stoilkovski, koji ne krije da strahuje da će ptice ubrati više višanja od vlasnika plantaža.

Višnjari ne mogu da veruju da je i gačac (iz porodice vrana) pod zaštitom zakonskih odredbi, a njegova brojnost je poslednjih godina nekontrolisano uvećana, pa su i za njegovo namerno uništenje zaprećene ne baš male novčane kazne. Gačac već dve godine, pored čvoraka, hara plantažama u plandištanskom i alibunarskom ataru, ali ove ptice temeljno beru i trešnje na padinama Vršačkog brega.

Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka svaki lovac bio je obavezan da odstreli izvestan broj određenih vrsta ptica, koje su, čak, veoma korisne čoveku, ali kad im se broj nekontrolisano poveća predstavljaju opasnost i važe za štetočine. Međutim, tada su i stručnjaci i lovci pomno pratili brojno stanje ptica i predlagali mere zakonodavcu.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.