Ponedeljak, 04.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stvaranje palestinske države ozbiljno ugroženo

Svetske diplomate traže hitnu akciju da se obnove izraelsko-palestinski mirovni pregovori: Palestinci za, Izrael odbija bilo kakav međunarodni angažman
Палестинци очекују јасне рокове за решавање сукоба по формули две државе: Махмуд Абас испред портрета Јасера Арафата (Фото: Ројтерс/Финбар О’Рели)

Posle dve godine zaokupljenosti drugim problemima Bliskog istoka, svetske diplomate prisetile su se da bi i najduži konflikt savremenog sveta, izraelsko-palestinski, mogao da preraste u novu krizu nesagledivih posledica. Ministri inostranih poslova 26 zemalja, uključujući SAD i Rusije, generalni sekretari UN i Arapske lige i šefica diplomatije EU, pokazali su da su rešeni da se ponovo aktivira zamrznuti mirovni proces kako bi se izašlo iz statusa kvo koji ima zapaljive potencijale, ali francuska inicijativa je u startu naišla na prepreke koje prete da je sahrane kao i desetine drugih pre nje.

Izraelci i Palestinci, nisu bili uključeni u rad sastanka koji do kraja godine treba da pripremi veliku međunarodnu mirovnu konferenciju na kojoj će direktni akteri konflikta učestvovati.

Iako su Palestinci francusku inicijativu pozdravili kao „veoma značajan korak”, izraelski zvaničnici ponovili su da ne žele nikakve međunarodne konferencije i da su direktni pregovori jedino rešenje.

Iako je suočen sa ozbiljnom diplomatskom pretnjom da zapadne sile, uključujući i SAD, pokrenu multilateralnu inicijativu koja bi formulisala plan o palestinskoj državnosti, izraelski premijer Benjamin Netanijahu se čvrsto drži svog stava:

„Mir se ne postiže kroz međunarodne konferencije sila UN. Ne ostvaruje se kroz međunarodne diktate ili komitete zemalja širom sveta koje zasedaju i traže da odlučuju o našoj sudbini i našoj bezbednosti”.

Negativan stav vezuje se i za Netanijahuovo uverenje da su Francuzi (kao i veći deo Evropske unije) propalestinski nastrojeni. Francuska podrška rezoluciji kojom je u aprilu Unesko priznao palestinsko kulturno nasleđe u okupiranom istočnom Jerusalimu razljutila je izraelsku vladu, a Netanijahu je takav potez nazvao „skandaloznom”.

Palestinci posle godina zastoja – poslednja runda mirovnih pregovora uz posredovanje Vašingtona prekinuta je aprila 2014. – pokušavaju da povrate pažnju međunarodne zajednice kako bi se kroz političke procese i mehanizme odlučivanja olakšali pregovori, prekinula okupacija i dobila država.

Nadaju se da bi u mirovnom procesu mogao da se primeni format P5+1 kakav je važio u pregovorima sa Iranom oko spornog nuklearnog programa: pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN plus Nemačka. Palestinci od međunarodnog foruma takođe očekuju da odredi jasne rokove za rešavanje sukoba po formuli dve države načelno usaglašene još 1993.

Suočen sa sve većom izolacijom Izraela na međunarodnoj sceni i odnosima sa SAD koji decenijama nisu bili tako loši, Netanijahu uverava da želi takvo rešenje ali ne pristaje ni na kakvo vremensko ograničavanje pregovora – što Palestinci tumače kao nastavak politike odugovlačenja dok traje „judaizacija” okupirane Zapadne obale.

Izrael je tokom poslednjih 50 godina na okupiranim teritorijama potrošio desetine milijardi dolara na gradnju najmanje 230 naselja po kojima danas živi više od pola miliona Jevreja.

Kakve su šanse francuske inicijative?

Cilj je da se do kraja juna postave jasno definisani rokovi za svaku fazu budućih izraelsko-palestinskih pregovora i da se precizno formulišu parametri rešenja ključnih pitanja vezanih za trajni sporazum o miru – granice, bezbednost, izbeglice, Jerusalim, jevrejska naselja, voda – koji bi bili osnov svih budućih direktnih pregovora Izraela i Palestinaca.

U osnovi francuskog angažmana je i Arapska mirovna inicijativa koju je 2002. formulisala Saudijska Arabija. Ovaj plan predviđa da 56 arapskih i muslimanskih zemalja uspostavi pune diplomatske odnose sa Izraelom u zamenu za sveobuhvatni mir sa Palestincima i povlačenje Izraela sa teritorija zauzetih u junskom ratu 1967.

Netanijahu je, za mnoge neočekivano, izjavio da je zainteresovan: „Arapska mirovna inicijativa sadrži pozitivne elemente koji mogu da pomognu obnovi konstruktivnih pregovora sa Palestincima. Spremni smo da sa arapskim državama pregovaramo reviziju te inicijative kako bi ona odražavala dramatične promene u regionu od 2002. ali i zadržala cilj dve države za dva naroda”.

Izrael sada daje do znanja da će i javno i preko diplomatskih kanala – za razliku od francuske – podržava inicijativu egipatskog predsednika Abdel Fataha el Sisija uveren da regionalni napori imaju mnogo veće šanse za uspeh. „Verujemo da arapske države imaju mogućnost da utiču na Palestince da vode ozbiljne i direktne pregovore, i stoga preferiramo da na njih utiču arapske države a ne da oni razmišljaju o alternativama direktnom dijalogu između nas i naših suseda”, kaže Netanijahu.

Problem je što premijer izraelske desničarske vlade nije neko ko će posle toliko godina miniranja mirovnog procesa lako ubediti svet da zaista Palestincima želi da dobiju državu. Njegovo glatko odbijanje pariske konferencije mnoge će uveriti da međunarodna zajednica ne greši u pokušaju da se angažuje oko izraelsko-palestinskog sukoba.

Učešće američkog državnog sekretara Džona Kerija i ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova nesumnjivo je pariskom skupu dalo na važnosti jer bi mogao da označi početak diplomatskih pritisaka na Izrael. Ali, Netanijahu je dosad u više navrata pokazao da je spreman da se odupre pritiscima i onda kada oni stižu sa adrese najbližeg strateškog saveznika – Bele kuće.

Netanijahu će nastaviti da insistira na direktnim pregovorima koji mu omogućavaju da šalje signale da je saglasan sa idejom da Palestinci dobiju „demilitarizovanu” državu u izraelskom susedstvu, ali će u praksi činiti sve da se to ne dogodi – čime se nastavlja kolonizacija Zapadne obale uz istovremenu blokadu palestinskog Pojasa Gaze.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.