Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Komšije spasavaju Sandićevu kuću

Potreba da se rekonstruiše građevina koja ima višestruk značaj za našu kulturu pojavila se pre pola veka, ali rešenja još nema. – Kad su institucije nemoćne, u pomoć pritekli građani
Комшије пред Сандићевом кућом (Фото: Ђ. Ђукић)

Zrenjanin – Ko se sve nije zalagao da se Sandićeva kuća zaštiti od propadanja, ali njoj, izgleda, nema spasa. Građevina koja ima višestruki značaj već je pola veka sklona padu i privremeno je, dvadesetak godina, pokrivena najlonom. Ipak, nekako odoleva vremenu, a dokle će – niko ne zna. Pošto institucije nisu uspele ništa, sada se javila grupa građana iz komšijske ulice ne bi li se rekonstrukcija pokrenula s mrtve tačke.

Kuća na čiji pomen u Zrenjaninu odmahuju rukom jer je vremenom postala simbol nebrige, sagrađena je 1790. godine i jedinstvena je po stilu gradnje. Predstavlja originalan i najstariji primer srpskog narodnog graditeljstva u Banatu. U njoj je rođen Aleksandar Sandić (1836–1908), književnik i svojevremeno pisar Vuka Karadžića. Studirao je prava i slovensku filologiju u Beču. Između ostalog, bio je i profesor gimnazije u Sremskim Karlovcima i u Novom Sadu, gde je učestvovao u radu Matice srpske i Srpskog narodnog pozorišta. Preveo je desetak pozorišnih komada, proučavao srpsku staru književnost, a bavio se i publicistikom.

Sve su to razlozi zbog kojih je još pre pola veka ukazano da bi interesantnu građevinu trebalo sačuvati za naredne generacije. Međutim, ona je već dugo sklona padu i tako „pogurena”, prekrivena najlonom, a predviđena rekonstrukcija pomera se unedogled. Najveća prepreka je protivljenje naslednika, koji su za eventualno prepuštanje svoje imovine u opštekorisne svrhe tražili veliki novac i, najblaže rečeno, ucenjivali državne institucije. Problem nije uspelo da reši bar petnaestak gradskih garnitura, koliko ih se otprilike smenilo na vlasti od pojavljivanja potrebe da se nešto učini s oronulom, a vrednom građevinom. Izvesni Aleksandar Bata Sojanović, koji je kuću nasledio preko ženskih srodnika, bio je godinama omiljeni sagovornik novinara koji su ga svako malo slikali u Sandićevoj kući u kojoj nije živeo, ali je dolazio da pred kamerama glumi brižnost. Nije ustuknuo do smrti, a pre nje kuću je poklonio daljem rođaku, jer direktnih potomaka nije imao. Mnogi tvrde da se tu moglo mnogo šta uraditi da se neko iz vlasti ozbiljnije založio. S druge strane, vlasnici su se odupirali nagodbi jer su ih zlonamernici podstrekivali na to da ponude nisu adekvatne, a i dolaze od „vlasti koja je uvek neprijateljska” .

Kao i u svakom od mnogih prethodnih pokušaja da se spase Sandićeva kuća, rešenje je i sada na vidiku. To procenjuje Savet Ljubljanske ulice, grupa građana koja sebe naziva udruženjem komšija, a ono je i osnovano poslednjeg petka u maju, koji su UN upravo proglasile za međunarodni Dan komšija. Osnivači su Srboljub Ćetković Jovanović i njegov sin Ćetko, a do sada su okupili ugledne građane: arhitekte, ekonomiste, dokazane sportiste, a svima je zajednička karakteristika da se nikad nisu bavili politikom. Komšije su odlučile da, na svoj način, reše problem adaptacije Sandićeve kuće jer im je u komšiluku i, pre svih, njima „bode oči” . Okupljaju se oko nje, kite je cvećem, ne bi li privukli pažnju javnosti. Obratili su se na stotine mesta, tražeći podršku za obnovu čuvene kuće. Do sada su je dobili od Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Narodnog muzeja, Istorijskog arhiva, Gradske narodne biblioteke, Društva arhitekata, Kulturnog centra, Turističke organizacije, a podržali su ih i Narodno pozorište „Toša Jovanović”, Gradsko udruženje penzionera, Regionalna privredna komora Zrenjanin i ko sve ne. Interesantno je da su podršku dale i druge institucije, poput svih tridesetak zrenjaninskih osnovnih i srednjih škola. Izuzev osnovne škole „Vuk Stefanović Karadžić”!

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.