Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Slavni konstruktor Josif Hvoj ipak nije zaboravljen

Borba protiv zaborava u koju su se upustili ćerka Nada i zet Vuk Petrović dala je ploda, ali bi bilo još bolje da se u kompleksu HE „Đerdap” ponovo postavi spomen-tabla s imenom čuvenog projektanta
Јосиф Хвој *Фото Породична документација(

Pre tri nedelje, 16. maja, obeležena je 43. godišnjica rada Energetsko-plovidbenog sistema „Đerdap”, čija je gradnja započeta 1964, a u okviru kojeg se nalazila spomen-tabla s imenom projektnog menadžera „Đerdapa 1”, inženjera Josifa Hvoja (1911–1997).

U oktobru 2014. članovi udruženja Čeha u Beogradu – poznate i ugledne „Češke besede” –posetili su ovaj kompleks. U grupi su bili i ćerka inženjera Hvoja Nada Petrović i njegov zet Vuk Petrović. Spomen-tablu s imenom oca ćerka Nada je videla 1988, a sad je nije bilo, kao ni odgovora na pitanje kad je uklonjena.

Odmah su Petrovići započeli prepisku s nadležnima, dostavili im podatke i dokumente iz kojih se vidi da je Hvoj u „Energoprojektu” bio vodeći elektro i mašinski inženjer i dizajner. Počeo je rad na elaboratu Đerdap 1953. da bi na poslovima projektnog menadžera bio angažovan od 1963. godine. Na tom odgovornom poslu radio je ”sve do puštanja HE ’Đerdap 1’ u rad, 16. maja 1972”, učestvujući u svim pregovorima, projektnim radovima, definisanju i nabavci opreme i izgradnji elektrane.

Tokom gradnje „prvi put su primenjena originalna rešenja po Hvojevoj zamisli”, naveli su Petrovići i u dopisima ukazali da je „dao i predlog lokacije za ’Đerdap 2’”. Gradnja druge elektrane prvobitno je, naime, planirana „na lokaciji kod Radujevca, ali je na predlog Josifa Hvoja promenjena, tako da je ’Đerdap 2’ izgrađen uzvodno od Prahova”.

Poštovani čitalac može pomisliti da su ćerka i zet možda i subjektivni, zbog čega navodim detalj iz čuvenih memoara „Korijen, stablo, pavetina” španskog borca, narodnog heroja i generala Gojka Nikoliša, koji su objavljeni 1981. godine. Pišući o školovanju u gimnaziji u Sremskim Karlovcima 1929, Nikoliš je naveo: „Do mature stiglo nas je petnaestoro, a trojica su bili oslobođeni obaveze da polažu usmeni deo maturalnog ispita: Josif Hvoj, Tošo Tišma i Dušan Popović. Joza Hvoj, u današnje doba slavni konstruktor đerdapske hidrocentrale, bijaše notorni odlikaš. Taj plavokosi momak, dobroćudnog i kao mjesec nasmiješenog lica, bio je univerzalni talenat. Baš kao što ih je bivalo u doba renesanse!”

Za obaveštenog i istinoljubivog Nikoliša njegov školski drug još 1981. bio je „slavni konstruktor đerdapske hidrocentrale”, a ćerka i zet inženjera Hvoja bili su, nažalost, primorani da tako nešto dokazuju od kraja 2014. godine, da bi njihova borba delimično urodila plodom.

Krajem 2015. uramljena fotografija inženjera Josifa Hvoja, s njegovom kratkom biografijom, postala je u HE „Đerdap” deo izložbene postavke koja govori o istorijatu ove elektrane. Zato i nije bilo potrebe da za potrebe ove priče čujemo i „drugu stranu”, koja je izlaganjem pomenute fotografije i biografije prihvatila argumente ćerke i zeta inženjera Hvoja.

Njihova borba protiv zaborava dala je ploda, ali bilo bi još bolje kad bi se u kompleksu HE „Đerdap” ponovo našla i spomen-tabla s imenom Josipa Hvoja. Na njoj bi morao da nađe mesto i posebno dirljiv, simboličan detalj: umro je 16. maja 1997, na dan kad je 25 godina ranije pušten u pogon „Đerdap 1”.

Kad Čeh postane veliki Srbin

Josip Hvoj je poreklom Čeh i po očevoj i po majčinoj strani, iz porodice koja se više generacija bavila rudarstvom. Rođen u Vrdniku 1911, u tadašnjoj Austrougarskoj, zavoleo je Srbiju i postao veliki Srbin, svedoče najbliži. Njegov doprinos gradnji energetskog sistema Jugoslavije i Srbije zaista je impresivan. Po okončanju studija 1936. na Tehničkom fakultetu u Beogradu počeo je da održava električnu centralu i uređaje u rudniku Rtanj, a do 1941. već je učestvovao u gradnji niza energetskih objekata: hidrocentrala u Vlasotincu, Prizrenu, rudniku Brežice, centrala u Starom Bečeju, Inđiji, Bačkoj Palanci, Donjem Milanovcu, u rudnicima Bakovići, Blagojev kamen i Lece; gradio je stanice za odvodnjavanje i vodovode u Dardi, Taoru kod Skoplja, Perlezu, Cetinju, Šibeniku...

Posle rata i učešća u borbama na Sremskom frontu, od 1946. zauzeo je više nego istaknuto mesto u struci kao autor projekata izgradnje niza hidrocentrala: „Đerdapa 1”, „Bajine Bašte”, „Perućice”, „Bistrice”, „Kokinog Broda”, „Zvornika”, „Vrle 1–4”, „Međuvršja”; takođe i termocentrala „Kosovo 2” i „Kostolac”. Od 1952. do penzionisanja 1976. radio je u „Energoprojektu”, a 1965. postao je zamenik generalnog direktora i direktor inženjeringa HE „Đerdap”.

Visok ugled koji je stekao u struci vodio ga je u Togo, Gvineju, Pakistan, Sijera Leone, Siriju, gde je gradio crpne stanice za navodnjavanje. Sve u svemu, pregršt studija i projekata izvedenih u Jugoslaviji i inostranstvu.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Radovan Bulatovic
Divan covek,1996.g.lezali smo u istoj sobi u Urgentnom centru u Beogeadu.Bio je ziva enciklopedija

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.