Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Novo krvoproliće u Istanbulu, najmanje 11 poginulih

Serija terorističkih napada u Turskoj počela je u oktobru prošle godine i dosad je poginulo 200 ljudi. – Još niko nije preuzeo odgovornost za poslednji napad
Фото Ројтерс
Фото Ројтерс
Фото Ројтерс
Фото Ројтерс

U Istanbulu ponovo broje mrtve i ranjene, žrtve terorističkih napada, treći put od početka ove godine. U centru grada na Bosforu, na evropskoj strani, aktiviran je automobil bomba u trenutku kada je prolazio policijski autobus. U stravičnoj eksploziji koja je potresla taj deo višemilionskog grada poginulo jedanaest lica: sedam policajaca i četiri civila. Ranjeno je 36 prolaznika, od kojih se nekoliko bori za život. Pravo je čudo da nije stradalo više ljudi, pošto se eksplozija dogodila u jutarnjim časovima, kada ljudi odlaze na posao ili na Kapali čaršiju, čuvenu pijacu u centru grada.

Mnoge stvari još nisu razjašnjene. Posle eksplozije, u tom delu grada čula se pucnjava, ali istražni organi se još ne oglašavaju, javili su lokalni mediji.

„Ovo je neoprostiv greh, oni će platiti cenu za krv koju su prolili. Mi ćemo se boriti protiv terorista sve dok im ne stanemo na put”, izjavio je predsednik Redžep Tajip Erdogan posle obilaska ranjenika u  bolnici.

„Oni su bezdušni. Ubistva nedužnih građana prvih dana svetog meseca ramazana pokazuju da su teroristi neprijatelji ljudskih vrednosti”, izjavio je premijer Binali Jildirim.

Dosad niko nije preuzeo odgovornost za ovaj napad, mada je jasno da se iza toga krije neka od više terorističkih organizacija koje se u poslednje vreme često oglašavaju u Ankari i Istanbulu. U tim napadima je dosad stradalo ukupno 200 osoba.

U trgovačkom centru Istanbula u martu je aktivirana bomba koja je usmrtila petoro ljudi: pored bombaša samoubice, troje izraelskih turista i jednog Iranca. Na trgu između Aja Sofije i Plave džamije u januaru je poginulo jedanaest nemačkih turista, dok je više od 30 ranjeno.

Serija terorističkih napada počela je u oktobru prošle godine. Tada su pripadnici Islamske države u centru Ankare aktivirali dve bombe koje su odnele više od sto života. Stradali su uglavnom Kurdi, koji su pripremali mirovno okupljanje sa zahtevom da se problemi tog naroda u Turskoj rešavaju – pregovorima, a ne puškama i tenkovima. Tursku prestonicu su bombe potresle još dva puta: u februaru je stradalo 28 građana, a u martu 35. Odgovornost za te napade su preuzeli pripadnici Islamske države, zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) i borici ekstremne grupe Kurdski jastrebovi slobode (TAK). Vlada u Ankari je sredinom prošle godine prekinula pregovore sa pripadnicima PKK koji se bore za veću autonomiju svoga naroda. To je dovelo do eskalacije nasilja u koje su se uključili i Kurdi koji žive u Siriji.

„Ovo je osveta za politiku Erdogana koju vodi protiv kurdskog naroda”, navedeno je u poruci ekstremne grupe TAK, koja je preuzela odgovornost za napad u Ankari u kome je poginulo 28 osoba.

Učestali bombaški napadi se sa velikom zabrinutošću prate u stranim diplomatskim predstavništvima u Ankari. Nemačka i Velika Britanija su juče savetovali svojim građanima da budu oprezni i da izbegavaju jugoistočnu Anadoliju, gde se vode svakodnevne borbe između snaga bezbednosti i kurdskih pobunjenika, i javne skupove u velikim gradovima. Ranije je to učinila i Amerika.

Učestali bombaški napadi i obaranje ruskog vojnog aviona u pograničnom području Sirije krajem prošle godine doveli su naglog pada interesovanja stranih turista za letovanje u Turskoj. Prema najnovijim podacima, u aprilu su posete smanjene za 28 odsto. U tome prednjače Rusija i Nemačka, iz kojih u Tursku stiže najviše turista.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.