Ukrajinci švercuju svoje jagode kao srpske u Rusiju

Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede nije dobila zvaničan dopis od Roseljhoznadzora niti im je ruska Agencija za bezbednost proizvoda sa kojom su u svakodnevnoj komunikaciji saopštila da su u jabukama i jagodama izvezenim iz naše zemlje utvrđeni ostaci pesticida i nitrata. Kako je za „Politiku” rekao Nenad Milojević, načelnik ovog odeljenja Uprave za zaštitu bilja, u ovakvim situacijama se problematična roba vraća u zemlju iz koje je izvezena, a o tome bi trebalo da bude obaveštena i granična fitosanitarna inspekcija što se u ovom slučaju nije desilo. Ruska agencije za bezbednost proizvoda je, da podsetimo, u petak na zvaničnom sajtu objavila da su u uvoznom voću i povrću, koje je na tamošnjem tržištu kontrolisano u maju, u deset odsto uzoraka utvrđene nedozvoljene količine pesticida i nitrata, a najviše iz Srbije i Moldavije – u 435 tona jabuka i 83 tone jagoda. U izveštaju je navedeno da će ova agencija doneti i konkretne mere, na osnovu ovih rezultata.

Razlog zbog čega Rusi još ne obaveštavaju našu inspekciju možda leži u tom što, kako kaže Dejan Delić, koordinator Centra za saradnju sa Ruskom Federacijom pri PKS, u poslednje vreme često na granici bude zaustavljena roba koja je deklarisana kao srpska, a da ona nije poreklom iz Srbije.

– Pre deset dana na sajtu ruske Agencije za bezbednost proizvoda objavljena je informacija da je na carini zaustavljen kontingent navodno srpskih jagoda koje su poreklom iz Ukrajine, a uvoznik je iz Belorusije. Roba je vraćena, ali ostaje veliki problem ove reeksportovane ili švercovane robe u kojoj se zloupotrebljava naš Sporazum o slobodnoj trgovini i koja se izvozi kao srpska. Možda je to slučaj i sa najnovijim primerom jabuka i jagoda u kojima se pominje Srbija – kaže Delić i dodaje da bi trebalo sačekati zvaničnu reakciju Roseljhoznadzora.

Centar za saradnju sa Ruskom Federacijom je, kako kaže naš sagovornik, odmah posle uvođenja sankcija prema EU organizovao akciju informisanja proizvođača i uvoznika o dozvoljenim nivoima pesticida i nitrata u proizvodima kako bismo izbegli ovo, a proizvođače upoznali sa pravilima ovog tržišta.

– Preveli smo sa ruskog ceo dokument koji se odnosi na ostatke pesticida i dostavili smo svim zainteresovanim proizvođačima, kako bi se na vreme upoznali sa pravilima ovog zahtevnog tržišta i izbegli probleme. Rusko tržište nam je važno i bitno je da im plasiramo zdravu hranu. Zato stalno apelujemo na proizvođače da obrate pažnju i na sredstva koja koriste prilikom tretiranja voća, jer su kontrole stroge, a uvoznici imaju čak i mobilne merače pesticida i nitrata, pa se može dogoditi da i roba koja na neki način prođe carinu lako bude ponovo kontrolisana, kaže Dejan Delić za „Politiku”.

Srbija je, prema podacima PKS u prva četiri meseca u Rusiju izvezla 83,4 hiljade tona jabuka u vrednosti od 54 miliona dolara, što je za 48 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U prvom kvartalu iz Srbije je na ovo tržište otišlo i 467 tona jagoda u vrednosti od 920 hiljada dolara

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da u ovom trenutku ne mogu da govore o poslednjem izveštaju ruske Agencije za bezbednost proizvoda, jer nemaju podatak ni o količinama ni o proizvođaču na koga se eventualno odnose rezultati kontrole. Međutim, jabuke koje sada idu na rusko tržište su, navode, iz prošlogodišnjeg roda koji je skladišten i čuva se pod kontrolisanim uslovima.

– Naša inspekcija je obavila sve planirane kontrole voća i povrća, pa i jagoda i jabuka, i nije ustanovila ostatke pesticida. Sporadičnih primera u kojima se pominju naši proizvođači je bilo, ali smo preduzeli sve mere da se to ne bi ponavljalo, kaže Nenad Milojević, načelnik Odeljenja fitosanitarne inspekcije.

Od 2010. godine kada je Srbija imala veće probleme sa ostacima pesticida u voću i povrću potpisan je Memorandum o bezbednosti proizvoda koji se iz Srbije izvoze u Rusiju i u saradnji sa ruskom fitosanitarnom službom uspeli smo da poboljšamo kvalitet robe koja dolazi sa našeg tržišta.

– Ovaj memorandum je definisao kontrole i uslove pod kojim se voće i povrće izvozi na ovo tržište. Svaki proizvođač je dužan da prilikom izvoza popuni dokumentaciju u kojoj se navodi kada je poslednji put voće i povrće tretirano, kojim preparatima i u kojoj koncentraciji, a obavezno je i navođenje datuma berbe. Ovaj dokument je, inače, i jedna vrsta proizvođačkog sertifikata o bezbednosti robe koja se izvozi, kaže Milojević i navodi da su u redovnim kontrolama proveravani i ostaci pesticida i na domaćem tržištu i u robi za izvoz i nije bilo nikakvih problema.

Domaći propisi o ostacima pesticida za zaštitu bilja u voću i povrću usaglašeni su sa regulativom Evropske unije.