Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Građanski front zatvara vrata političarima

Ako se lokalne građanske inicijative udruže u jednu organizaciju, postaće samo masovni G-17 plus ili masovni pokret „Dosta je bilo” i deliće se, što smo već imali s Otporom devedesetih godina, upozorava istoričar Čedomir Antić
Протест грађанске иницијативе „Не да(ви)мо Београд”, 25. мај (Фото Анђелко Васиљевић)

Šta bi dali Bojan Pajtić, Boris Tadić, Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović i Saša Radulović da mogu da okupe toliki broj građana kao što je to pošlo za rukom inicijativi „Ne da(vi)mo Beograd” pre dve nedelje? Većina opozicionih lidera tada se pridružila protestnoj šetnji protiv nasilnog rušenja pod „fantomkama” u Savamali, na kojoj je, kažu organizatori, bilo 15.000 ljudi.

Naprednjaci su u ovoj protestnoj šetnji beogradskim ulicama videli „prste opozicije” i poručili da miting koji je okupio „2.000 pristalica predstavlja samo mržnju prema Aleksandru Vučiću”.

Iako su ovi građanski protesti već sada pod lupom i vlasti i opozicije, iz inicijative „Ne da(vi)mo Beograd” poručuju da neće sarađivati ni s jednima ni s drugima. I ne samo oni: nekoliko nestranačkih inicijativa koje širom Srbije protestuju protiv lokalnih vlasti odlučilo je u Novom Sadu da formira „Građanski front Srbije”, u kojem neće biti mesta za političare.

Među njima su, osim „Ne da(vi)mo Beograd”, i niško Udruženje predsednika skupština stanara, pokret „Lokalni front”, koji je ušao u kraljevačku skupštinu, novosadska inicijativa „Podrži RTV”, Biro za društvena istraživanja...

Iako će ujedinjavanje zasad uključivati samo međusobnu komunikaciju, a tek naknadno možda i zajedničke aktivnosti, pitanje je da li ova inicijativa može imati i politički potencijal i može li ostati imuna na upliv političkih aktera i drugih interesnih grupa u njeno delovanje.

Za Milana Antonijevića iz Jukoma ovakva udruživanja pokazuju potrebu građana da iskažu mišljenje o pitanjima koja je „politika kidnapovala”.

„Ne vidim ništa loše u tome jer to pokazuje i mogućnost zemlje da artikuliše političke strane ne samo kroz stranke već i kroz građansko organizovanje. Štaviše, partije bi mogle da modifikuju neke svoje stavove osluškivanjem zahteva građana. Takođe, čini mi se da je unutar ovih pokreta brži način odlučivanja i stranke mogu iz toga da uče. Uključivanje građana u što širem obliku u donošenje odluka jeste nešto čemu demokratija teži”, zaključuje Antonijević.

Za te njegove reči, potvrda se može naći širom Evrope: od švajcarskih referenduma, poput onog od prošle nedelje o uvođenju novčanih primanja svakom stanovniku te zemlje, do „Živog zida” u Hrvatskoj, nastalog kao udruženje za sprečavanje iseljavanja građana – svih osim političara – koji su bankarski dužnici. Njegov lider Ivan Sinčić je na predsedničkim izborima u toj zemlji krajem 2014. osvojio treće mesto.

Ipak, srpski pandani ovakvim organizacijama dosad su se svodili na kritiku lokalne politike. Čedomir Antić, istoričar, smatra da bi najbolje bilo da na tome i ostanu.

„Te organizacije će najveći uspeh postići ako se vežu za određeni broj neposrednih nepravdi koje žele da isprave. U suprotnom, ako budu hteli da se omasove i naprave program, postaće samo masovni G-17 plus ili masovni pokret ’Dosta je bilo’ i deliće se, što smo već imali s Otporom devedesetih godina”, smatra Antić.

Upravo je u toj organizaciji i na studentskim protestima pre dve decenije Antić bio istaknuti učesnik. Sumirajući to svoje iskustvo, on ističe da je ideja da je moguće zameniti političke partije zasad „utopijska”, koliko god da je dobro da javnost utiče na politiku i državne ustanove.

„To što je neko namerno opstruisao razvoj modernog demokratskog društva, ozbiljnih partija i demokratskih ustanova u Srbiji pre i posle 2000. ne znači da imamo alternativu. Vidim potrebu da postoje i lične i masovne inicijative da se neke nepravilnosti otklone, ali loše je od toga praviti ideologiju i sistem”, navodi Antić.

Umesto „Živog zida”, on kao primer sličnih dešavanja u Evropi radije navodi Sirizu, koja, po njegovom mišljenju, nije opravdala očekivanja. Ipak, dodaje, ona i njeni pandani poput španskog „Podemosa” dokaz su da je tamošnja politička elita bankrotirala, za razliku od srpske, koja je „uvek na ivici bankrota”.

Na skupu u Novom Sadu, predstavnik inicijative „Ne da(vi)mo Beograd” Andrija Stojanović izneo je stav da budući front treba da se zasniva na istim principima, ali da inicijative moraju ostati autonomne. Ova inicijativa će u subotu održati novi protest protiv slučaja rušenja pod „fantomkama” i „Beograda na vodi”, a njen član Radomir Lazović za naš list kaže da će se organizacije budućeg fronta za početak povezivati i razgovarati, dok je o nekom konkretnom građanskom pokretu isuviše rano govoriti.

Komentarišući to što njihovim protestima prisustvuju opozicioni političari, on podseća da im je ova inicijativa svaki put rekla šta misli o njima i njihovim kolegama na vlasti.

„Mi smo se na svakom događaju koji smo organizovali distancirali od njih. Nikom nećemo braniti da dođe, ali s partijama nećemo da sarađujemo jer mislimo da su istrošene i da ne predstavljaju građane, već služe kao pretendenti političko-ekonomskih interesa ljudi koji stoje iza njih. Setite se situacije gde je u opštini Savski venac DS bio na vlasti, pa je bio vrlo kooperativan oko projekta ’Beograd na vodi’ na svojoj teritoriji”, ističe Lazović.

„Sve opcije su na stolu”, kaže Milan Antonijević na pitanje mogu li partije da naštete združenim građanskim organizacijama.

„Stranke mogu i da se približe nekim od inicijativa, da nastoje da ih upotrebe i zloupotrebe ili da umanje ili uvećaju značaj određenog pokreta. Ali, treba videti i koliko su ti ljudi organizovani, iskreni i koliku će podršku imati”, zaključuje Antonijević.

Komentari62
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.