Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pouke jermenske rezolucije

Bundestag svojim odlukama potvrđuje suprematiju zakonodavne u odnosu na izvršnu vlast
Немачки Бундестаг (Фото Ројтерс)

Analitičke i medijske reakcije na rezoluciju nemačkog Bundestaga kojom se osuđuje genocid Turske nad Jermenima 1915. u najvećoj meri su koncentrisane na nemačko–turske bilateralne odnose i moguće ponašanje turskog predsednika Erdogana u kontekstu izbegličke krize i daljih odnosa Turske i EU. Međutim, rezolucija ima daleko šire političko značenje.

Vodeća nemačka stranka CDU ovom rezolucijom, kao njen predlagač, potvrdila je doslednost političkog stava i strateškog opredeljenja u važnom pitanju za položaj zemlje i njenu dalju politiku. To je učinila u delikatnim političkim uslovima: indirektnim rezervama nekih političkih struktura i izvršne vlasti, uz odsustvo na glasanju šefa stranke i kancelarke Merkel, vicekancelara Gabrijela i ministra inostranih poslova Štajnmajera; uz odolevanje političkim pritiscima Turske i pretnjama različitih vrsta na same poslanike, uključujući i one fizičkog karaktera, o kojima je, posle uspešnog izglasavanja rezolucije, javno govorio predsednik Bundestaga. Kvalitet više navedenoj političkoj doslednosti predstavlja činjenica da je rezolucija iskorišćena i za samokritiku i otklon od postavljanja Nemačke u vreme genocida koja ga je tada iz poznatih strateško-političkih razloga praktično podržala. U ovom kontekstu, politički kapitalnu činjenicu predstavlja u suštini jednoglasno usvajanje rezolucije (po jedan protiv i uzdržan), čime je Bundestag potvrdio svoju neprikosnovenu političku poziciju u nemačkom političkom sistemu i suprematiju zakonodavne u odnosu na izvršnu vlast, što je aksiom demokratskog parlamentarnog sistema.

Na spoljnom planu, jermenska rezolucija Bundestaga je na prepoznatljiv način uspostavila donju granicu ucenjivačkog kapaciteta Erdogana povodom izbeglica, kako u odnosu na samu Nemačku i njenu spoljnopolitičku poziciju, tako i EU. Ovo je posebno važno, jer jermenska rezolucija pokazuje da nemačka politička elita nije spremna da se odrekne normi i standarda koji se tiču ljudskih prava, demokratskih principa i stavova koji čine demokratsko političko biće ove države, ali i same EU. S druge strane, Nemačka se pridružila vodećim zapadnim državama i demokratijama, s izuzetkom SAD, u osudi dokazanog genocida Turske, države kandidata, koja političkim ciljem da pristupi EU pretenduje na demokratske vrednosti i standarde u domenu ljudskih prava i vladavine prava.

U kontekstu strateškog cilja koji zastupa Vlada Srbije, pomenuta odluka nemačkog Bundestaga je posebno važna. Njome se potvrđuje doslednost politike koja se, preko Bundestaga, na vladajućem političkom nivou u Nemačkoj, projektuje prema Srbiji. To se već pokazalo ključnim u vreme otvaranja pristupnih pregovora EU sa Srbijom 2013/14, a naročito tokom definisanja Pregovaračog okvira za pregovore i stavova o normalizaciji odnosa Beograd–Priština. Tada je, podsetimo, stav Bundestaga, iskazan u poznatih sedam tačaka i oko poglavlja 35, bio jedino politički relevantan za pozitivne političke odluke Nemačke i njenu izvršnu vlast kojima je proces pristupanja otvoren. To se pokazuje i sada, na primeru hrvatskih uslovljavanja. Jer, uveren sam da nikom ozbiljnom nije sporno da je nemački uticaj na Hrvatsku bio odlučujući i da je omogućio, budućim otvaranjem novih poglavlja, nastavak dinamike u procesu srpskih pristupnih pregovora s EU, a u kome je, bili smo svedoci, Bundestag i ovog puta imao ključnu ulogu. Na to, dakle, treba računati i ubuduće.

Diplomata u penziji

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.