Ponedeljak, 04.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Amerika poljuljanog samopouzdanja

Naraslo je negativno raspoloženje koje traži, i nalazi, izraz u predizbornoj kampanji. Kandidati, svako na svoj način, to pokušavaju da eksploatišu

Svesna da uobičajena rešenja nisu dovoljna da zemlju vrate u ritam na koji se navikla, i da će se bez ozbiljnih promena nazadovanje nastaviti, Amerika se sprema za predsednički duel dvoje najnepopularnijih kandidata svoje novije istorije.

Izazovi pred kojima se SAD nalaze traže mnogo više od jednostavnog izbora novog predsednika, ali kako ni Donald Tramp ni Hilari Klinton nemaju dovoljno reformskog kapaciteta, milioni birača dovedeni su u situaciju da manje strahuju od pobede političkog rivala, a najviše od – neizvesne budućnosti.

Amerika se pretvorila u zemlju izuzetno nezadovoljnih, polarizovanih, zatvorenih u sebe, ljutitih, razočaranih i, iznad svega, zastrašenih ljudi.

Barak Obama je pre gotovo osam godina pokazao da ne morate da budete belac da biste predvodili najveću silu sveta. Uneo je nadu i najavio novu zoru, ali dan nije bio toliko svetao kao što su se Amerikanci nadali. Ispostavlja se da Obamine godine nisu olakšale život miliona Amerikanaca na ivici siromaštva ili desetina miliona onih koji sve dramatičnije zaostaju za bogatom elitom, udaljavajući se od „američkog sna”.

Amerika je zemlja fascinantnog bogatstva, ali ono pripada maloj grupi među 325 miliona ljudi. Javni dug dostigao je fantastičnih devetnaest hiljada milijardi dolara. Još od kraja sedamdesetih nije bilo povećanja realnih zarada radničke i niže srednje klase.

Industrijska prostranstva pored velikih gradova nestaju, poput onih oko Detroita koja su zarasla u korov. Automatizacija je tri miliona Amerikanaca iz proizvodnje prebacila u uslužne delatnosti. Infrastruktura se nedovoljno obnavlja.

U Njujorku je više beskućnika nego pre četiri decenije. Potpuno suprotno američkoj tradiciji, sve je više onih od 25 godina koji žive sa roditeljima.

Kada su američke banke u startu globalne finansijske krize 2008. počele da gube svoje bogatstvo, poreski obveznici pozvani su u pomoć. Hiljade milijardi dolara dato je kao „ekonomski stimulus”. Saldo je da su „gramzivi bankari” – kako ih je nazvao Obama u neuspešnom pokušaju ograničavanja njihove moći – nastavili da dele milionske bonuse, dok 80 odsto Amerikanaca ni na koji način nije osetilo posledice „oporavka”.

Sve to poljuljalo je samopouzdanje nacije navikle da joj se takve stvari događaju u dužem periodu. Naraslo je negativno raspoloženje koje traži, i nalazi, izraz u predizbornoj kampanji. Kandidati, svako na svoj način, to pokušavaju da eksploatišu.

Istinski simptom dubokog nezadovoljstva sve manje srećne nacije zove se Donald Tramp. Očevi osnivači Amerike pažljivo su stvarali sistem koji će demagoge i one sa autoritarnim ambicijama sprečavati da dospeju do vrhova vlasti. Sistem je funkcionisao savršeno, ali Tramp ga je doveo pred ozbiljne izazove.

Do skora je bilo nezamislivo da autsajder poput njujorškog milijardera – neko ko nije služio vojsku, držao bilo kakvu političku funkciju ili odbijao da javnosti dostavi svoje poreske knjige – može da osvoji nominaciju republikanaca.

Uzroci spektakularnog Trampovog uspona koji je uzburkao Ameriku i svet proučavaće se i mnogo posle završenih izbora, ali moglo bi da se zaključi da je on našao populističku formulu da se obrati razočaranim biračima koji političku klasu doživljavaju kao otuđenu i moralno korumpiranu, nespremnu da se bavi problemima običnih ljudi.

Takav Tramp je nešto najbolje što je moglo da se dogodi Hilari Klinton. Njujorška senatorka dospela je do magičnog broja koji joj je kao prvoj ženi u američkoj istoriji doneo predsedničku nominaciju jedne od dve glavne stranke, ali mnogo toga će još morati da ostvari da bi se partijska pobeda pretvorila u nacionalni trijumf.

Prvo joj predstoji da pokuša da objedini Demokratsku stranku podeljenu iscrpljujućim duelom sa njenim upornim protivkandidatom Bernijem Sandersom. Senator iz Vermonta nije se najbolje postavio prema raznim biračkim zajednicama, pre svega prema Afroamerikancima, koje je prepustio Klintonovoj, ali se najviše približio nervu onih koji traže promene.

Popularnost njegovih antiestablišment poruka i zahtevi za „fundamentalnim reformama” učinili su da deo Demokratske stranke tokom poslednjih godinu dana zaokrene ulevo, svakako van političkog diskursa Klintonove.

Vrhovi demokrata nadaju se da će na stranačkoj konvenciji krajem jula Sanders najmanje 10 miliona svojih simpatizera ipak pozvati da se na frontu protiv Trampa disciplinovano postroje kao vojnici partije – što baš i nije lako ostvarljiva perspektiva, imajući u vidu da je Sanders stvorio moćan pokret koji umnogome operiše van partijskih struktura.

Izvesno je da će Klintonovoj trebati pomoć „demokratskog socijaliste” kako bi preuzela entuzijazam Sandersovih pristalica, posebno mladih. Da bi ga dobila, moraće da bude pripravna na ustupke oko tema kao što su minimalna zarada, zdravstvena zaštita za sve, socijalna sigurnost, obnova infrastrukture, ali i uloga novca u političkom životu.

Hoće li miljenica Volstrita imati snage da prihvati deo onoga o čemu je govorio „marksista” Sanders, koji je svojim vizijama pokrenuo energiju „Bernijeve armije” sastavljane od autentičnih američkih nezadovoljnika?

Klintonova bi pogrešila ukoliko zaključi da je pretnja Trampom dovoljna da ih po automatizmu u velikom broju privuče na svoju stranu. Morala bi da tokom narednih pet meseci ponudi stvarne novine jer nezadovoljna Amerika očekuju dublje promene od onih za koje se Klintonova ikada zalagala. Može li to da im priušti kada je sasvim sigurno da se ona pozicionira na centru uspostavljenog poretka?

Da bi kompletirala istoriju, Klintonovoj tek potom predstoji da se izbori s Trampom i njegovom ambicijom da se republikanci posle osam godina vrate u Belu kuću. Ukoliko uspe, a predviđaju joj da hoće, iako je neomiljena gotovo koliko i Tramp, čeka je izazov najveći od svih: da kao predsednica SAD okupi zemlju koja nikada do sada nije bila tako ogorčena na vašingtonski establišment, čiji je ona jedan od simbola.

U suprotnom, Amerika će se vratiti svojim bitkama iz prošlosti: oko rase, poreza, intervencionizmu ili izolacionizmu, „američkoj izuzetnosti” – svemu što blokira neku novu agendu za budućnost. I donosi strah.

Komentari33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.