Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Organska malina 5,87 dolara

Na međunarodnom seminaru u Čileu dr Aleksandar Leposavić iz Čačka predstavio Srbiju kao vodećeg proizvođača u svetu za 2015.
Фото Д. Јевремовић

Čačak – U Čileu je nedavno održan 10. Međunarodni seminar posvećen jagodastom voću, a domaćin dvodnevnog naučno-ekonomskog skupa bila je kompanija „Rkonsalting” iz Santjago de Čilea, čiji je vlasnik Felipe Rosas, cenjen u svetskim okvirima kao jedan od najboljih poznavalaca prilika u proizvodnji i prometu te vrste hrane. Rosas je, inače, na nedavnom skupu u Šapcu, pod pokroviteljstvom Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline (IRO) drugi put reizabran na mesto generalnog sekretara.

U ekskluzivnoj izjavi za naš list Rosas kaže da je na tom seminaru, održanom u gradu Kuriku, 517 učesnika različitih stručnosti prvog dana slušalo saopštenja o stanju u proizvodnji maline, jagode i kupine, dok je drugi dan seminara bio posvećen visokožbunastoj borovnici.

– Generalni direktor našeg Udruženja prehrambenih kompanija „Čilealimentos” Giljermo Gonzales saopštio je tokom seminara da je u 2015. izvoz jagodastog voća iz naše zemlje dostigao 843 miliona američkih dolara. Najveći udeo, 51 odsto, pripao je svežoj visokožbunastoj borovnici, a slede isporuke u zamrznutom vidu: 14 procenata borovnica i malina, šest odsto kupina a procenat manje jagoda. Prosečna izvozna cena zamrznute maline proizvedene u konvencionalnom postupku bila je 3,65, a u organskoj proizvodnji 5,87 američkih dolara za kilogram. Oktavio Sotomajor, direktor Nacionalnog instituta za razvoj poljoprivrede (INDAP), ukazao je na potrebu čvršće povezanosti svih učesnika u lancu proizvodnje, prerade i prometa maline, koja se najviše gaji u centralnoj čileanskoj regiji Maule, gde je i Kuriko – kazao je Felipe Rosas Osa za naš list.

Po završetku obraćanja čileanskih učesnika, uvodno predavanje na temu stanja i perspektive proizvodnje maline u svetu i Srbiji držao je dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, ujedno i jedini predstavnik evropskog kontinenta na ovom skupu. Naglasio je da malina ima veliki udeo u ekonomijama najznačajnijih proizvođača „crvenog zlata” i sve su, izuzev Srbije, u 2015. godini zabeležile znatan pad proizvodnje. Najveći podbačaj zabeležen je u Poljskoj (više od 50 odsto), zbog vremenskih neprilika, osipanja i sve težeg pronalaska radne snage. Vreme je, takođe, uticalo na pad proizvodnje i u SAD, Čileu, Bugarskoj… U Kanadi, Engleskoj i Australiji razlog su bili visoki troškovi kupovine ili zakupa zemljišta, sve stroži zahtevi tržišta i smanjenje prinosa po jedinici površine. Pored toga, proizvođači u Kanadi sve više gaje nekvalitetnije sorte koje imaju veći prinos, manja ulaganja i brži povraćaj uloženog kapitala.

– Povratak Srbije na mesto vodećeg proizvođača maline u svetu prate i brojni problemi, kao što su neplansko povećanje proizvodnih površina koje nije praćeno odgovarajućim prinosom, kvalitetom i ekonomskom isplativošću, nedostatak kvalitetnog sadnog materijala, pojava i prepoznavanje novih bolesti, veliki uticaj vremenskih nepogoda, grada, snega i prekomerne kiše od početka 2016. godine – kazao je dr Leposavić.

Istraživač čačanske naučne ustanove, kome je ovo bio četvrti boravak po pozivu u Čileu, pohvalio se i brojnim pozitivnim primerima i dostignutim standardima u proizvodnji maline u Srbiji, kao jednog od glavnih proizvoda naše privrede. Naveo je i šta će biti važno za unapređenje proizvodnje i plasmana maline u svetu.

– To su smanjenje negativnog dejstva vremenskih činilaca, uvođenje što boljeg sadnog materijala, kloniranje postojećih i stvaranje novih sorti za različite vidove upotrebe, svetska promocija korišćenja maline i posebna briga o bezbednosti ovog voća, o norovirusima, hepatitisu i sadržaju pesticida, jer se najveći broj proizvoda od maline koristi u ishrani dece i osoba narušenog zdravlja.

Učesnici seminara bili su predstavnici kompanija i ustanova iz svih država Latinske Amerike, pre svega Brazila i Argentine. Među ostalima i  Francisko Havijer Ortiz, predsednik najveće kompanije u Meksiku „Beriz paradiz” sa 1.100 hektara pod jagodastim voćem, i Tomas Krugman iz Severnoameričkog saveta za malinu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.