Ponedeljak, 26.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POZORIŠNA KRITIKA

Nije krivo ogledalo

„Otac i sin”, Nebojša Romčević/Nikola Pejaković, „Časovi u kojima ništa nismo znali jedni o drugima”, Peter Handke/Mladen Materić i „Sinovi umiru prvi”, Mate Matišić/Marko Misirača, gostovanje Narodnog pozorišta Republike Srpske, Banja Luka, pozorište Madlenijanum
Сцена из представе „Часови у којима ништа нисмо знали једни о другима” (Фото Народно позориште Републике Српске)

Tekst „Otac i sin (dečja posla)” Nebojše Romčevića je izvrsna crnohumorna drama prepuna životnih sokova, čiji verodostojni likovi i radnja odražavaju svakodnevicu ovih prostora, napete konflikte između generacija i borbu za dominaciju u bračnim zajednicama.

Zbog razočarenja u životne izbore svog Sina (Ljubiša Savanović) koji je ženidbom postao metiljava senka svoje Žene (Sandra Ljubojević), Otac (Petar Božović) smišlja ujdurmu sa stanom, kako ga ne bi njima ostavio. Ovu realističnu porodičnu dramu psihološki delikatno izvode banjalučki glumci, dopunjeni izuzetnim Božovićem koji naročito ubedljivo, sa iskusnom lakoćom i neusiljenom odlučnošću igra ogorčeno – oholog Oca.

Režija Nikole Pejakovića usmerena je na snažan glumački izraz koji efektno odslikava nagomilane lične frustracije, pri čemu se u postupcima likova bitno prelamaju i društvene teskobe. Na primer, Žena iz agencije za nekretnine (Anja Ilić) pokušava da zavede Oca kada namiriše debele finansijske interese, kako bi se iskobeljala iz svoje nemaštine.

Tiha Spomenka (Nikolina Jelisavac) koja održava Očev stan skrušena je i zahvalna, nasuprot ostalim likovima, gramzivcima sa ogromnim apetitima. Spomenka ceni goli život jer je ranije pretrpela pakao, te se kroz nju sugeriše da patnja uzdiže čoveka, da je silazak u mrak put pronalaženja svetlosti.

Druga banjalučka produkcija prikazana pred beogradskom publikom u okviru petodnevnog gostovanja u Madlenijanumu, bila je „Časovi u kojima ništa nismo znali jedni o drugima”.

Nastala prema jednočinki bez dijaloga Petera Handkea, u režiji Mladena Materića, predstava je u kojoj igra dvadesetak glumaca, preovlađujuće bez reči, izuzev naratorke koja na početku brehtovski navodi Handkeovo ime i mesto dešavanja radnje komada, jedan trg (dramaturg Slavko Milanović).

Materićevo scensko tumačenje ove drame veoma otvorenih mogućnosti donelo je formalno zanimljivo izlistavanje savremene istorije, pregled „najkraćeg veka”, po rečima Erika Hobsbauma, obeleženog neprestanim ratovima, zapaljenim na osnovama naraslih religijskih, nacionalnih, ideoloških tenzija.

U Materićevoj predstavi se užurbano smenjuju decenije dvadesetog veka, nižu se konfekcijske promene, transformacije imidža, dok suština, užareni društvenopolitički konflikti ostaju stalno prisutni.

Protok vremena se jednostavno i upečatljivo određuje melodijama iz pop nasleđa, od džez numera, koje utvrđuju dvadesete godine, do Mango Džerija („In the Summertime”) i Dejvida Bouvija („The Man Who Sold the World”), koji označavaju sedamdesete, i Bleka, koji kroz jaku skepsu nagoveštava lomove na kraju osamdesetih i početku devedesetih godina („Everything’s Coming Up Roses”).

Pesma „Around the World” Daft Panka je lajtmotiv u izvesnom smislu, ona indikativno vodi i uokviruje igru glumaca, na početku i na kraju. U svim vremenima, širom sveta, na brojnim trgovima Handkeove metaforične drame, odvijaju se epski mitovi ljudskih slabosti, predrasuda i grešaka, okidači burnih erupcija na društvenoj pozornici.

Treća predstava „Sinovi umiru prvi”, prema tekstu hrvatskog autora Mate Matišića, u režiji Marka Misirače, bila je najupečatljivija. Njena posebnost je urnebesno apsurdan pristup temi postratnih trauma (dramaturg Ivan Velisavljević).

Predstava čija se radnja dešava u Republici Srpskoj ima upadljivih elemenata antičke tragedije, u pogledu teme sahranjivanja mrtvih (Sofoklova „Antigona”), kao i njenog žestokog raspleta. Osnovna situacija, neophodnost dostojnog ukopa stradalih u ratu, inicijator je eksplozije iščašenih situacija bliskih žanrovskim filmovima, trilerskim crnim komedijama.

Zaokret se dešava negde u šumi, kada grupa osvetnika iskopava leš majke gangstera koji ih ucenjuje za informacije o mestu zakopavanja njihovih bližnjih, što donosi promenu perspektive, skretanje u jaku farsu. 

Režija i igra glumaca su ubedljivo na sceni sproveli žanrovsku složenost teksta, sugestivno su doneli opipljivo bolnu tragičnost i njenu drugu stranu, farsičnost. Radikalna ideja iskopavanja mrtvaca i ucene postaje uvrnuto sredstvo ispravljanja zgusnutih nepravdi, pobune protiv čvrste sprege između kriminala i državnih organa.

Esktremna sredstva su samo odgovarajući odraz ekstremnog društvenog nereda, podsećajući na onu Gogoljevu misao da ne krivimo ogledalo ako nam je lice ružno.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.