Internet nije neprijatelj štampe

Od našeg specijalnog izveštača

Beč – Ne možete samo da pronalazite i objavljujete vesti očekujući da će publika jednostavno doći do vas i vašeg sadržaja zato što vi radite na sadržaju. To je prošlost, kaže Meredit Artli, urednica svih digitalnih sadržaja Si-En-Ena.

I ostali učesnici konferencije o povezanosti medija i tehnologija koja se ovih dana održava u Beču složili su se da su mnogobrojne onlajn platforme od velike pomoći medijima u potrazi za posetiocima sajtova i prihodima od reklama.

Konferencija u organizaciji Svetske uredničke mreže okupila je predstavnike novina, TV stanica i sajtova, sa jedne strane, i IT kompanija, sa druge, iz svih delova sveta.

Odgovarajući na pitanje da li je razvoj interneta prijatelj ili neprijatelj izdavačima, učesnici konferencije su se složili da su IT tehnologije velika prilika za one koji su spremni da ih koriste. Svi su podvukli značaj sajtova nasuprot investiranju isključivo u štampu i TV emitovanje.

TV još zarađuje više od sajta, ali naš digitalni sadržaj ima najveću stopu rasta prihoda, dodala je Meredit Artli, podvlačeći da je danas, kada se tako mnogo izvora bori za pažnju konzumenata, video-sadržaj ključni saveznik informativnih sajtova.

Da bi došli do novih čitalaca i oglašivača, mediji su uveliko na platformama kao što su „Fejsbuk”, „Tviter”, „Snepčet”. Jan Erik Peters godinama je radio u tradicionalnim nemačkim medijima da bi onda osnovao aplikaciju, odnosno novinski agregator „apdej”, koji prikuplja informacije u skladu sa afinitetima korisnika, to jest sa onih sajtova kojima oni veruju.

„Fejsbuk” je u stvari danas najveći izdavač jer se polovina ljudi u SAD informiše na „Fejsbuku”. Potencijalna publika i oglašivači su tamo, kazao je Peters.

Različite društvene mreže odavno su otvorene za saradnju sa medijima kao što sa njima sarađuju i drugi IT giganti poput „Majkrosofta”. Toni Emerson, izvršni direktor „Majkrosofta” za saradnju sa medijima, istakao je da „Majkrosoftov” informativni agregator objavljuje vesti na 26 jezika.

Međutim, pojedini učesnici konferencije otišli su još i dalje u korišćenju tehnologija, tvrdeći da je novi trend koji mediji moraju da usvoje svakako emitovanje video-sadržaja sa prikazom od 360 stepeni i specijalne kamere koje stvaraju takozvanu virtuelnu realnost.

Da bi korisnik sajta gledao sadržaj virtuelne realnosti, on će morati da nosi posebne naočare, ali će to biti nešto najpribližnije stvarnom, fizičkom iskustvu kao kada ste stvarno na koncertu „Bečkih dečaka” ili na Kineskom zidu.

Alina Mikhaleva koja radi za „Raša tudej” kaže da je njena mreža koristila prikaz prostora od 360 stepeni da bi publici pokazala što realniju sliku rata u Ukrajini. Šuhar bin Nun iz kompanije „Vjuz” prikazao je malu, lako prenosivu vjuz kameru koja uvodi gledaoca u virtuelnu realnost.

To je odlična stvar, posebno za ratne izveštače jer će gledaocima najpribližnije predstaviti razaranja u Siriji. Virtuelna stvarnost nešto je najpribližnije stvarnom iskustvu koje čini da mislite kao da ste na licu mesta, istakao je Nun, dodajući da kamera njegove kompanije pomaže novinarima i da budu objektivniji jer mogu da prikažu potpunu, pa i trodimenzionalnu sliku.

Ipak, korišćenje ove tehnologije još je kontroverzno jer su pojedini učesnici skupa primetili da je virtuelna stvarnost prikladnija industriji zabave i, na primer, gledanju fudbalske utakmice uživo nego izveštavanju sa ratišta.

Čovek zavaljen u svoju fotelju i sa specijalnim naočarima posmatrao bi rat kao da je reč o video-igrici. Tako se još jednom povelo pitanje o tome da li informativni mediji treba da koriste tehnologiju iz sveta filma, video-igara i industrije zabave uopšte.

Deo učesnika smatrao je da je to u redu, dok su drugi insistirali da se ovo posebno iskustvo medijskog sadržaja prikaže publici koja želi da doživi osećaj letenja preko Menhetna, a da se izveštavanje sa fronta ostavi tradicionalnim načinima rada.