Poseta Si Đinpinga iz krupnog kadra

Odabranu novinarsku ekspediciju čekao je ispred Palate „Srbija” autobus pozajmljen iz voznog parka GSP-a.

Predstavnici medija odvezli su se njime do prve stanice – novobeogradskog placa na kojem se do 1999. nalazila kineska ambasada i koji je svečano preimenovan u Trg prijateljstva Srbije i Kine.

A deo Ulice Trešnjinog cveta koji počinje od novootvorenog skvera poneće naziv Konfucijeva.

Na travnatoj površini sa svih strana je ograđeno. Ni pogled ne može da dopre. Medijske ekipe ulaze u aluminijumski lavirint u obliku ćiriličnog slova „p”.

Iako je do dolaska dvojice predsednika ostalo oko sat vremena, sve je spremno.

Duž dva hodnika kojima se stiže do centralnog dela predviđenog za svečanost poređane su srpske i kineske zastave. Tu su i vojnici u svečanim uniformama kao i orkestar Garde Vojske Srbije.

U glavnom delu, sleva nadesno, stoje spomenik Konfuciju, na čijem je postamentu urezana njegova misao „Radujemo se dolasku prijatelja iz daleka”, zatim kamen-temeljac spreman za polaganje, maketa budućeg Kineskog kulturnog centra, kao i spomenik stradalima u NATO bombardovanju kineske ambasade.

Naspram tog prizora postavljena je platforma za snimatelje i fotoreportere, iza koje se nalazio jedini platneni zid ovog improvizovanog bunkera.

Otvori na njemu bili su jedan od malobrojnih izvora vazduha, sve dok organizatori nisu iz bezbednosnih razloga povukli rajsferšluse na njima.

Kada su delegacije stigle a ceremonija počela polaganjem venaca na spomenik stradalim kineskim državljanima, malo ko je mogao da se približi od brojnog obezbeđenja čije je brojno stanje izgledalo uvećano u skučenom hodniku.

Za vreme obraćanja ministara kulture dve države i gradonačelnika Beograda, članovi kineske delegacije listom su povadili svoje „smartfone” i snimali dešavanja.

A kada su Tomislav Nikolić i Si Đinping izašli iz prvog reda da polože kamen-temeljac, dvojica novinskih snimatelja istrčala su pred njih da ovekoveče prizor. Iako su im kolege s platforme odmah doviknule da im ne kvare kadar, ovi ih nisu razumeli.

Jer, obojica snimatelja koji su utrčali takođe su bili Kinezi.

Posle nekih 45 minuta, svečanost je završena i svi su krenuli prema Kalemegdanu.

Tamo su se Nikolić i Đinping uputili kako bi na kraju dnevnih obaveza prošetali. Društvo su im pravile supruge Dragica i Peng Ljuan, kao i ambasadori Kine u Srbiji Li Mančang i Srbije u Kini Milan Baćević.

Domaćin svima njima bio je arheolog Relja Seratlić iz JP „Beogradska tvrđava”. On je objašnjavao dvojici predsednika znamenitosti ovog utvrđenja, a Nikolić se sporadično ubacivao komentarima.

Tako je kod Vojnog muzeja objasnio svom kineskom kolegi poreklo pojedinih eksponata rečima: „Topove nismo sami proizveli nego smo ih zaplenili od okupatora”. Koji minut kasnije, na Sijevo interesovanje za prošlost Srba, Nikolić je kazao da „pojedini istoričari smatraju da smo se doselili iz Persije”. I dodao: „To je danas Iran”.

Oko dve delegacije, na Kalemegdanu su bila dva prstena: prvi, njima bliži, činilo je mešovito srpsko-kinesko obezbeđenje a drugi – novinari, snimatelji i fotoreporteri iz obe zemlje.

I dok su „lica zadužena za bezbednost” složno nadzirala šefove država, među  snimateljima povremeno bi pretilo da ponovo zaiskri oko toga ko je kome uleteo u kadar.

Stoga je obezbeđenje naposletku raširilo krug oko Nikolića i Sija, koji su se najduže zadržali na vidikovcu nedaleko od „Pobednika”.

Tu su Siju predočene istorijske zanimljivosti u vezi sa nepreglednim pejzažom i pogledom na dve reke.

„Srpski narod je prelomio Prvi svetski rat probijanjem fronta koji je srušio Bugarsko carstvo, a onda su pali i Nemačko i Austrougarsko carstvo.

Nemački car Vilhelm Drugi rekao je u tom ratu da bi ga dobio kad bi imao Srbe za saveznike.

Ali, Nemci u Drugom svetskom ratu nisu naučili tu lekciju”, ispričao je Nikolić.

Na tom mestu, završen je prvi dan ove bilateralne posete.

Dve delegacije su se uputile ka koloni službenih automobila koji su ih čekali kod Prirodnjačkog muzeja.

Kineski novinari su, uz blagoslov obezbeđenja, krenuli odmah za njima, dok su njihove srpske kolege malo morale da pričekaju kod vidikovca.