Kinezi ulažu pola milijarde evra u beogradsku kanalizaciju

Narednih dana tek će se svoditi investicioni bilans posete kineskog predsednika Si Đinpinga, a šta će biti jedna od najvećih kineskih investicija u Beogradu, otkrio je juče gradonačelnik Siniša Mali. Prvi čovek prestonice, koji poslednjih nedelja vešto izbegava srpske novinare, za kinesku „Čajna central televižn” otkrio je koji će to veliki poslovi danas biti sklopljeni.

Kako prenosi „Čajna dejli”, Siniša Mali najavio je da će dve zemlje potpisati sporazum vredan 500 miliona evra. Kako Mali navodi, reč je o ulaganju u beogradsku kanalizaciju. Takođe, jedna kineska kompanija gradiće industrijski park u Beogradu, naveo je gradonačelnik prestonice. Ime investitora nije otkrio.  

Kinezi sa Srbijom imaju ozbiljne poslovne planove. „Politika” je već pisala da je kineska kompanija, specijalizovana za lučke poslove, zainteresovana da u blizini mosta „Mihajlo Pupin” izgradi stratešku luku na Dunavu.

Kako može da se čuje, investicija je vredna 300 miliona evra. Kinezi su se na ovaj potez odlučili nakon što su pregovori o kupovini Luke „Dunav” u Pančevu propali. Prema pisanju medija, ova kompanija je u vlasništvu biznismena Predraga Rankovića Peconija.

Za projekat izgradnje potpuno nove luke na Dunavu studija izvodljivosti je već završena, a očekuje se da tokom aktuelne posete kineskog predsednika bude potpisan i memorandum o razumevanju. Istina, ovakvi memorandumi po svojoj pravnoj formi nisu obavezujući.

Takođe, „Politika” je već pisala da je „Benk of čajna” zainteresovana da uđe na srpsko tržište, dok je Kineska razvojna banka sprema da podrži neke investicione projekte. Prema pisanju medija, narednih dana biće potpisano više od 20 međudržavnih sporazuma, a najviše njih biće iz oblasti građevinarstva i infrastrukture.

Očekuje se i da bude osnovan i zajednički centar za infrastrukturu. Tema razgovora biće i deonica Surčin–Obrenovac koja će spojiti Koridore 10 i 11, ali i modernizacija pruge Beograd–Budimpešta. Biće formirana i zajednička srpsko-kineska poslovna komora.

Odgovor na pitanje koji je strateški interes Kine da ulaže novac u malu zemlju kao što je Srbija, daje i samo letimičan pogled na kineske medije. Uz to, i politika zvaničnog Pekinga je da proizvodnju, koja je prekomerna, izmesti van granica Kine.

Tako Denis Depouks, zamenik predsednika konsultantske kuće „Roland Berger stratedži” za Aziju, kaže da je Srbija centralno mesto za kineske investicije u regionu.

Srbija je sebe pozicionirala kao destinaciju sa najnižim troškovima radne snage u Evropi, ali u kojoj se mogu naći radnici sa modernim tehničkim veštinama, rekao je Depouks.

U okviru projekta „Jedan pojas, jedan put“, kako se naziva saradnja Kine sa 16 zemalja centralne i istočne Evrope za ovaj region izdvojeno je 13 milijardi dolara. Preko ovog megaprojekta, koga još nazivaju i „Novi put svile“, za Srbiju je, prema dosadašnjim najavama, izdvojeno 1,5 milijardi dolara.

Da se aktivnosti Kine u istočnoj Evropi intenziviraju, pokazuje i činjenica da je pre tri meseca kineski predsednik posetio i Češku.

Ovaj put tokom koga će, osim naše zemlje, Đinping posetiti i Poljsku i Uzbekistan, ima i političku dimenziju. To pokazuje činjenica da će se tokom samita Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu sastati i sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.

Prema rečima Dragane Mitrović, profesorke Fakulteta političkih nauka, poseta kineskog predsednika, imaće veći politički, nego ekonomski značaj. Pre svega jer će se zaključiti Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu.

– I kada je sadržaj posete ekonomska saradnja, kao u slučaju modernizacije pruge Beograd–Budimpešta, ona ima značajnu političku konotaciju. Pre svega zbog protivljenja Brisela poslovnoj praksi koja je ovde primenjena. Kao i u slučaju „Južnog toka”, insistira se do tančina, pa i preko toga, na poštovanju poslovnih propisa koji važe na teritoriji EU, ali je mađarska strana pokazala daleko više političke neosetljivosti na pritiske iz Brisela, no što je bio slučaj sa Bugarskom – objašnjava profesorka Mitrović zbog čega bi zvanični Brisel mogao da „podigne obrve” kada je o kineskim ulaganjima reč.

Uostalom, jedna kineska poslovica možda najbolje opisuje političku situaciju u kojoj će se Srbija naći nakon ove posete: „Novac ponekad uklanja neprilike, ali ih i stvara”.

Noćenje u Bakingemskoj palati, u pab na pivo sa Kameronom

U oktobru prošle godine kineski predsednik Si Đinping posetio je London. Britanci su ga dočekali uz najveće državne počasti, provozali ga zlatnim kočijama sa kraljicom Elizabetom, dve noći je spavao u Bakingemskoj palati, gde je u njegovu čast organizovan državni banket. Takođe, britanski premijer Dejvid Kameron izveo je svog gosta u lokalni pab gde su ispili po kriglu točenog britanskog piva, vodio ga je i na stadion „Mančester sitija”.

Prema rečima profesorke Dragane Mitrović, teško je praviti paralelu sa tom posetom i odnosima među zemljama koje su industrijske, trgovinske i finansijske velesile. U britansku realnu ekonomiju firme iz NR Kine od 2000. uložile su preko 16 milijardi dolara kroz direktne strane investicije, kaže Mitrovićeva.

– Britanske firme, sa druge strane, nameravaju da do 2020. godine učetvorostruče dosadašnje direktne strane investicije u kinesku privredu, uključujući tu i berze. Planirano je da u narednom periodu ta ulaganja dostignu oko 38 milijardi američkih dolara. Tokom posete realizovan je veliki posao prodaje kineske nuklearne tehnologije i ugovorena izgradnja nuklearne elektrane u Hinkli Pointu vredne oko 24 milijarde funti. Vrednost svih tada ugovorenih poslova kreće se oko 30 milijardi funti. Naravno, ovi poslovi se pripremaju mnogo ranije, a u oktobru su se samo formalno i protokolarno zaključili, obogaćujući samu državnu posetu – kaže profesorka Mitrović.

Britanska vlada planira da poveća trgovinu sa Kinom, kako bi joj ova do 2025. godine postala drugi najveći trgovinski partner. Ovo su samo neke od ilustracija moći obe privrede, iako je kineska strana dominantna u ovom odnosu. To je i razlog zašto je britanski establišment kineskog predsednika dočekao „ultrakraljevskim tretmanom”.