Koliko milijardi vredi kineski san u Srbiji

„Kineski san ne donosi sreću kineskom narodu, već i narodima celog sveta.” Ovo je zapravo citat kineskog predsednika Sija Đinpinga koji je pred novinarima, nakon potpisivanja 22 međudržavna sporazuma, izrekao predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Na primeru Srbije dokazuje se da je moguće ostvariti kineski san, rekao je Nikolić.

Prema rečima gosta predsednika Kine Sija Đinpinga, Srbija ima pionirsku i vodeću ulogu u okviru projekta „Jedan pojas, jedan put”. Tako se naziva saradnja Kine sa još 16 država centralne i istočne Evrope.

A kolika je ukupna vrednost sporazuma koji su potpisani, u zvaničnom delu razgovora – nije bilo reči.

Mi ne tražimo od vas novac, rekao je predsednik Nikolić u Palati „Srbije” na početku sastanka državnih delegacija.

– Srbiji treba pružena ruka. A u njoj ne treba da bude novac, već šansa za naše ljude da rade. Novac se troši, a rad ga stvara – poručio je Nikolić.

Upadljivo je, ipak, da se na spisku potpisanih dokumenata nalazi samo jedan komercijalni ugovor. Reč je o projektu izgradnje autoputa E-763, konkretno o deonici Surčin–Obrenovac. Ugovor su potpisali ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i Lu Šan, direktor kompanije „Čajna komjunikejšn konstrakšn kompani”. Kako je saopšteno, vrednost ovog posla je 233,69 miliona dolara. Inače, Zakonom o budžetu planiran je projektni programski zajam za ovu deonicu koju je odobrila „Eksport import” banka u iznosu od 250 miliona dolara.

Iako je predsednik Tomislav Nikolić istakao da za nas „poseban značaj ima modernizacija pruge Beograd–Budimpešta”, kada je o ovom poslu reč nijedan dokument nije potpisan. Kako saznajemo, aneks sporazuma koji nije obavezujuć se na inicijativu kineske strane pripremao poslednjih šest meseci, ali zbog nemogućnosti da se u pravnom smislu uskladi s regulativom Evropske unije – nije potpisan.

Predsednik Tomislav Nikolić je spomenuo još nekoliko projekata za čiju realizaciju nisu potpisani nikakvi papiri. Prvi je kineska industrijska zona koja bi se nalazila u neposrednoj blizini mosta „Mihajlo Pupin”, koji su izgradili Kinezi. I u ovom poslu, kako saznajemo, problem je to što Brisel ne gleda blagonaklono na slobodne carinske zone, gde su firme koje u njima pozicionirane obično oslobođene plaćanja nekih poreza i carina. Zvanični stav Evropske unije je da to remeti konkurenciju na tržištu.

Izostalo je i potpisivanje memoranduma o razumevanju o izgradnji strateške luke na Dunavu. Taj projekat vezan je za industrijsku zonu, a Kinezi su zainteresovani da investiraju 300 miliona evra u potpuno novu luku s multimodalnim transportnim centrom.

Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, realizovao je ono što je prethodnog dana najavio na kineskoj Si-Si-En televiziji. Reč je o Memorandumu o razumevanju za projekat otpadnih voda između grada Beograda i dve kineske kompanije: „Afrika investment end divelopment kompani” i „Čajna mašineri inženjering korporejšn”. Vrednost ovog projekta nije navedena, ali je gradonačelnik Beograda za kineske medije istakao da je investicija vredna čak 500 miliona evra. Treba reći i to da memorandumi o razumevanju po svojoj pravnoj formi nisu obavezujući. Potpisano ih je ukupno devet. Ukoliko se oni realizuju u praksi, Srbija će, uz pomoć kineskih partnera, ulagati u projekte obnovljivih energija, biće izgrađena i elektrana za proizvodnju struje od otpada, zajednički će se finansirati i razni naučnoistraživački projekti. Takođe, memorandumom je predviđeno i da se upravo u Srbiji osnuje regionalni centar za saradnju u oblasti saobraćaja i infrastrukture koji bi u okviru „Novog puta svile” povezivao Kinu i 16 država Evrope.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić je s gostima iz Kine potpisao dva dokumenta. Kako kaže za „Politiku”, suština Memoranduma o razvijanju Informatičkog puta svile formalno znači saradnju u oblasti e-poslovanja i digitalne ekonomije, a podrazumeva i saradnju fakulteta i obrazovanih institucija.

– Praktično, Kinezi imaju dve velike kompanije koje se bave e-trgovinom. Njihov plan je da u Srbiji naprave veliki logistički centar u kome bi te dve firme isporučivale svoju robu. Što u praktičnom smislu za potrošače iz regiona znači da kad robu preko interneta naručuju iz Kine, ona može da stigne u mnogo kraćem roku nego što je to do sada bio slučaj. To bi bila velika stvar – kaže ministar Ljajić.

Drugi okvirni sporazum između Ministarstva trgovine potpisan je s „Eksim bankom”. Prema rečima ministra Ljajića, dosad je ova banka, koja daje kredite s vrlo povoljnim kamatama, u Srbiji finansirala uglavnom infrastrukturne projekte.

– Oni su sada inicirali i da bi mogli da daju povoljne kredite i za trgovinu, turizam i telekomunikacije. Kao jedna od opcija pominjala se mogućnost da finansijski podrže naše izvoznike koji bi izvozili u Kinu – objašnjava Ljajić.

„Eksim banka” je inače tokom Kineskog samita koji je održan u novembru 2014. godine potpisala sporazum s Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Sada je on proširen i na Ministarstvo finansija.

Šta znači sporazum o svop operacijama

Guvernerka Jorgovanka Tabaković i kineski ambasador Li Mančang potpisali su bilateralni valutni svop aranžman. Šta to u praksi zapravo znači? Dokument je dogovor dve centralne banke o razmeni nacionalnih valuta, po kome će Srbija dobiti 1,5 milijardi kineskih juana, a zauzvrat centralnoj banci Kine proslediti 27 milijardi dinara.

Kako je saopšteno iz NBS, osnovna svrha ovog aranžmana je unapređenje bilateralne trgovine i direktnih ulaganja radi ekonomskog razvoja dve zemlje, kao i podrška očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Sporazum, je zaključen je na period od tri godine uz mogućnost obnavljanja. Prema rečima stručnjaka, ovaj aranžman u budućnosti može da znači veću investicionu aktivnost kineskih firmi ovde, a u praksi im omogućava plaćanje u nacionalnoj valuti.