subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

I Srbi grade najmoćniji teleskop na svetu

U Beograd stiže vrh svetske astronomije, naučnici okupljeni u projektu izgradnje najmoćnijeg teleskopa na svetu, koji će se nalaziti u Čileu – njegov zadatak biće da otkrije sve objekte koji potencijalno mogu da udare u Zemlju
Компјутерска анимација коначног изгледа објекта који се гради у Чилеу (Фото сајт ЛССТ)
Српски ЛССТ тим: Осим др Јевремовића и др Илић, у ЛССТ су тренутно укључени и: др Лука Поповић (научни саветник АОБ, руководилац за вангалактичку астрономију), др Владимир Срећковић са Института за физику и др Саша Симић са Универзитета у Крагујевцу. Такође су ангажовани студенти докторских студија Вељко Вујчић (АОБ, Факултет организационих наука Универзитета у Београду) и Јован Алексић (АОБ, Математички факултет Универзитета у Београду), као и студент међународног Ерасмус Мундус програма Астромундус Yана К

Da li ste znali da Srbija učestvuje u izgradnji najmoćnijeg teleskopa na svetu, u pustinji Čilea? Da je to najveći projekat svetske astronomske zajednice u poslednjoj deceniji i prvi na listi prioriteta američkih eksperimenata, vredan milijardu i dvesta miliona dolara?

Njegov zvanični naziv je Large Synoptic Survey Telescope (LSST), a od tog džinovskog teleskopa očekuju se odgovori na mnoga otvorena pitanja o Sunčevom sistemu i univerzumu. Detektovaće objekte koji su ugrožavajući za sudar sa Zemljom, a moguće je da će omogućiti i prvi pogled i na devetu i najudaljeniju planetu Sunčevog sistema, nazvanu „Devet”, koja bi trebalo da bude 10 puta masivnija od Zemlje.

Uz SAD i Čile, u LSST od samog početka učestvuju i Srbija i Francuska, a naši naučnici aktivno od 2010. godine, u koordinaciji dr Darka Jevremovića, iz Astronomske opservatorije u Beogradu (AOB). Zahvaljujući njemu i našim naučnicima, Beograd će od 20. do 24. juna biti domaćin međunarodne konferencije „[email protected]”, posvećene evropskom učestvovanju u LSST-u.

– Ovo je najveći projekat američke i svetske posmatračke astronomije sa površine Zemlje u ovoj deceniji. Ideja je da se celokupni vidljivi deo neba sa vrha Sero Pačon u Čileu, skenira teleskopom prečnika 8,6 metara približno dva puta nedeljno. To je moguće postići velikim vidnim poljem teleskopa – prečnika sedam vidljivih prečnika Meseca – i uz pomoć najveće ikad napravljene astronomske kamere koja će imati 3.2 giga piksela. Vreme svake ekspozicije biće 30 sekundi – objašnjava dr Jevremović. Kada se uzme u obzir ukupna cena projekta, računica kaže da će vrednost jedne noći iznositi oko 300.000 dolara.

Zašto baš Čile? Docent dr Dragana Ilić, sa beogradskog Matematičkog fakulteta, odgovara da Čile ima pustinju sa čistim nebom, klima je suva sa malom količinom padavina, a osim toga, čileanska vlada od sedamdesetih radi na infrastrukturi. Tačno je, dodaju sagovornici, da postoji bolje mesto, na zapadu Kazahstana, ali bi izgradnja infrastrukture jako poskupela proces.

Naučnici očekuju odgovore na mnoga pitanja – od kompletnog mapiranja Sunčevog sistema, popisa (skoro) svih zvezda u našoj galaksiji, otkrića i proučavanja promenljivih zvezda i eksplozija u vasioni, do tamne materije… Takođe se kroz ovaj projekat otvara potpuno nova oblast u astronomiji koja se naziva „Time domain astronomy”.

– Zanimljivo je Vaše pitanje – koliki deo neba vidimo… Mi vidimo čitavo nebo, ali je poenta koliko daleko vidimo, odnosno da vidimo objekte koji su daleko i manjeg sjaja. Zato se grade sve veći i osetljiviji teleskopi. Za Ameriku je ovaj projekat, naročito ako se bude uključila NASA, posebno zanimljiv baš zbog snimanja asteroida – objašnjava naša sagovornica.

Dr Jevremović, koji je u srpskoj grupi rukovodilac za astroinformatiku, kaže da je ugovorom iz 2013. godine dogovoreno da će dvadesetak naših naučnika imati isti tretman kao i američki. Kao deo srpskog doprinosa, grupa sa Astronomske opservatorije razvija simulator alerata za LSST. Alerti (upozorenja astronomskoj zajednici) će biti emitovani za svaku promenu koja se detektuje na nebu (u sjaju, položaju…) u roku od 60 sekundi od realizacije snimka.

Na naše pitanje da li to praktično znači da će Srbija biti ta koja će svet da izvesti o, recimo, približavanju asteroida sa kakvim se borio Brus Vilis u filmu „Armagedon”, sagovornici odgovaraju da je proces analize informacija veoma komplikovan i da u njemu učestvuje veliki broj naučnika i institucija iz čitavog sveta.

– Ne bih rekao da će Srbija da obaveštava svet o potencijalnoj opasnosti koja se približava Zemlji. Tačno je da će deo softvera za simulaciju na kojem radimo biti ugrađen u finalni softver, što znači da će naš deo softvera biti upotrebljen za skoro sva otkrića sa LSST-om – objašnjava naš sagovornik.

Da li to znači da ćemo uz pomoć ovog teleskopa moći da sprečimo ostvarenje scenarija armagedona? – nismo odustajali od pitanja na ovu temu.

– Trebalo bi za nijansu da budemo bezbedniji. Za nešto što je poznato poslednjih 100, 500 godina možemo da budemo unapred upozoreni, ali problem su novi objekti, manjeg sjaja. Dakle, opasnost realno postoji, ali su male verovatnoće da će se ponoviti događaj poput onog koji je zbrisao dinosauruse sa lica Zemlje. Mada, osiguravajuća društva od devedesetih godina ovu mogućnost kotiraju visoko na listi potencijalnih opasnosti po život – odgovaraju uz osmeh, na ova ne naučna pitanja, dr Ilić i dr Jevremović.

Završetak izgradnje teleskopa očekuje se krajem 2019. godine. Nakon toga je predviđeno skoro tri godine testiranja i kalibracije instrumenata i završetak kamere.

Na pitanje ko finansira ovaj skup poduhvat, „Politikini” sagovornici odgovaraju da je među značajnim donatorima čak i Bil Gejts, a od institucija američko Ministarstvo energetike, očekuje se uključenje NASA, a 25 odsto sredstava za operativnu fazu projekta tek treba da se prikupi od međunarodnih učesnika projekta.

– Ostatak Evrope se tek odskoro uključuje i to je razlog zašto organizujemo i ovu konferenciju – da uključimo evropske naučnike i da se prikupe preostala sredstva. Naš rad na softveru će se praktično računati kao donacija i tu privilegiju imamo samo mi i Francuska. Očekujemo da ugostimo stotinak učesnika iz dvadesetak zemalja i imamo potvrdu da dolazi sam vrh projekta – dodaje dr Dragana Ilić.

Centar za promociju nauke organizovaće u Domu omladine 22. juna posebnu tribinu na kojoj će gosti biti učesnici konferencije.

Komеntari23
344f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja