Nedelja, 28.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
LIKOVNA KRITIKA

Razgovor sa samim sobom

Божидар Џмерковић „Лишће и воћке”

Božidar Džmerković (1930) prisutan je na likovnoj sceni preko šest decenija, a poetika njegovog stvaralaštva, u grafici i slikarstvu, vezuje se za figuraciju rešavanu prevashodno u funkciji plastičkih fenomena. U tako bogatom umetničkom iskustvu autor nastavlja kontinuirano da neguje svoje kreativne impulse tragajući za harmonijom i lepotom vizuelnog u kompoziciji. „Slikarstvo me je odvelo u grafiku”, rekao je u jednom razgovoru Džmerković. Očito, čitavo njegovo stvaralaštvo može se percipirati i kao produbljivanje likovnog izražavanja kroz različite umetničke oblasti.

Upravo Džmerkovićeva izložba slika u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” utemeljuje verovanje u slikarsku tajnu, u kreativno promišljanje i prepoznavanje osobenog u stvaranju vlastitog umetničkog prosedea. Na otvaranju ove izložbe Matija Bećković je podsetio da su slike nastajale u samotničkoj tišini, nikad bez stvarnog povoda, a uvek iz razgovora sa samim sobom.

U genezi Džmerkovićeve motivske građe dominira mrtva priroda koja je tematski okvir njegovih grafika, kolaža i ove izložbe slika. Referirajući sopstvenu ideju da je oblik noseći stub u arhitekturi slike, autor sa merom morandijevske paradigmatične osetljivosti varira kompoziciono jednostavna i prijemčiva rešenja. Ako su Morandijeve mrtve prirode bazirane na tradiciji slikarstva 14. veka, Džmerkovićeve slike, kao i čitavo njegovo stvaralaštvo, utemeljeni su na kulturi moderne i uzorima njegovog profesora Marka Čelebonovića. Asocirajući na uobičajeni aranžman porodičnog ambijenta – vaze, voće, cveće, kutije – on stvara slike plemenite materijalne vrednosti, a bogatim svetlosnim gradacijama temperira zračenje kompozicije. Svetlost i prostor su kategorije autorove koncentracije. „Sklopu moje ličnosti odgovaraju prigušeni tonski odnosi – denfovani zvuci koji pojačavaju imaginaciju i tajanstvenost koju želim da postignem”, zapisao je. Potvrđuje se da je veći deo onoga što registrujemo i kako na to reagujemo iz jednog u drugi trenutak zapravo kontrolisano u nevidljivim delovima našeg saznajnog i senzibilnog bića koje čuva ogromno obilje životnih i kreativnih mogućnosti.

Izložba slika Božidara Džmerkovića u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić

U Džmerkovićevom životnom i stvaralačkom veku posebno mesto zauzima njegov pedagoški rad i panegirici generacija studenata sa Akademije/Fakulteta primenjenih umetnosti. „Nije čovek ni čaršije ni partije. Sa mnogo sumnje, ali i radosti, čitavog umetničkog rada, tragao je za zrncem stvaralačkog smisla. Kao student, kad sam prvi put stao pred njegove slike, zadrhtao sam i shvatio, kao kod Nastasijevića, da sam te majke sin”, piše Jovica Veljović, danas profesor u Hamburgu.

Ambijent pun stvaralačkog naboja i emocija, kao i razmena energije koji su ga pratili u radu sa studentima, danas je ustupio mesto Džmerkovićevom radu u osami i tišini, a njegov „nedeljni mir” i vlastito vreme (između četiri zida ateljea u selu), je noć. Očito, moć noćnog stvaranja oslobađa energetski potencijal i akumulirane tajne nivelišući egzistencijalni grč u koncentrovan sadržaj rada. Stvaralačka posvećenost se meri i slikarskom produkcijom danas izloženih 190 radova koji su nastajali tokom protekle dve decenije.

Fizičar bi rekao: kad čovek sve shvati onda nema mesta za boga u svemiru. Ako religija mora naš strah i usamljenost da zaštiti, onda umetnost mora da ubedi ljude da im je potrebna, da im je potrebno nešto čistije i autentičnije od onoga što dobijaju na drugi način, od svih drugih poslova. Božidar Džmerković je ovu mantru o umetničkom vjeruju nastavio da ponavlja u znaku svog senzibiliteta. Jer, „sumnja u postignuto za mene je večiti stimulans”, jedno je od njegovih stvaralačkih načela.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.