Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ima li iskrenog neprijateljstva u srpskoj politici

I u vreme Tadića, Koštunice, Đinđića i Miloševića bilo je viška političkih strasti, smatra sociolog Milan Nikolić, dok Dušan Pavlović iz pokreta DJB smatra da veliki broj stranaka glumi ostrašćenost kojom prikrivaju dilove
(Илустрација Новица Коцић)

Vlada klima neprijateljstva i mržnje, a u opštoj polarizaciji politički akteri jedni druge vide kao neprijatelje, a ne konkurente – tako Srbiju i druge balkanske zemlje vidi socijaldemokrata Mihael Rot, poslanik Bundestaga, koji je i državni ministar za Evropu u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. U Srbiji će ovakva ocena naći priličan broj istomišljenika, a naročito među onima koji su aktivni na društvenim mrežama, dok sociolog Milan Nikolić nije sklon da našu političku scenu posmatra u tako tamnim bojama.

Ovakav stav nemačkog parlamentarca je klasičan i pun predrasuda pogled na Balkan, koji se opisuje kao mesto gde se ljudi svađaju, tuku, bore, kaže Nikolić i dodaje: „Činjenica je da je ovaj prostor uvek bio igraonica svetskih sila gde su se te tzv. razvijenije i demokratskije zemlje uvek mešale. To pokazuje i najnovija situacija da je u Srbiji na delu jedan ozbiljan konflikt između atlantskih i ruskih snaga. Posle svega oni optužuju nas da smo mi ti koji prave probleme, da smo mi svađalice, ratoborni da se mrzimo”.

Uprkos stalnom uplitanju sa strane u naše prilike, ovaj sociolog smatra da nismo ni bolji ni gori od drugih naroda jer pripadamo jednoj istoj evropskoj civilizaciji: „Recimo, prema ovim nesrećnim izbeglicama smo se ponašali mnogo bolje nego ostali. Predrasude prema nama zadržali bi i kada bismo svi bili kao ’Nole teniser’, savršeni i najbolji u svojim oblastima jer se na taj način oni drugi osećaju superiornim”, ukazuje Nikolić.

Povodom ovakvog pogleda Mihaela Rota na naše političke prilike, filozof Vladimir Milutinović, urednik sajta „Dvogled”, kaže da je uzrok slabosti naše demokratije – autoritarna kultura. Građanska svest nije dovoljno jaka da ne dozvoli uzurpaciju vlasti i njeno korišćenje za interese partije na vlasti.

„Mi smo kao država krenuli od apsolutističkog vladara kneza Miloša koji je istovremeno imao monopol na izvoz svinja iz Srbije i nismo se mnogo daleko pomerili od tog doba. I danas se na vlast prevashodno gleda kao na mogućnost za zadovoljavanje ličnih interesa”, ocenjuje on.

Slično razmišlja Dušan Pavlović iz opozicionog pokreta „Dosta je bilo”, kada kaže da veliki broj stranaka glumi strast, ostrašćenost i veliko neprijateljstvo, što im ne smeta kad treba da se napravi neki dil. Onda lako sarađuju, recimo, na lokalnom nivou, ili u nekim agencijama, fondovima...

„To je kod nas više neka predstava za javnost. Veoma često ume da bude gluma koja prikriva prave interese. A interesi su uvek vezani za novac – i kako da pojedinci iz vrha stranaka i neki ljudi koji su bliski strankama dođu do novca”, ukazuje Pavlović.

Zorana Mihajlović iz vladajuće Srpske napredne stranke, pak, znatno opreznije komentariše našu političku stvarnost: „Sigurno da nijednoj zemlji zapadnog Balkana nije lako, imajući u vidu ekonomske odnose, a posebno narasle probleme u EU i odnose koji postoje na globalnom svetskom nivou, jer se u velikom delu ti odnosi često reflektuju i na ove zemlje”.

Ona ističe da je Srbija svojom politikom u poslednje dve godine nebrojeno puta pokazala da je za tešnju saradnju, koordinaciju, potpuno svesna da prvo države s ovog prostora treba da sarađuju i udružuju se i da tako mogu mnogo brže da napreduju, ali i da ostvaruju svoje interese.

„Nekad je to moguće, nekad to ide teže, ali kada se razgrnu svi dnevnopolitički uticaji, sve zemlje to znaju i rade na tome. Što se Srbije tiče, ona će uvek biti faktor i stabilnosti i pomirenja, i posebno zainteresovana za jačanje ekonomskih veza zemalja zapadnog Balkana”, ističe potpredsednica vlade u tehničkom mandatu.

Milutinović, međutim, nalazi da je za nedemokratsku i netolerantnu kulturu danas prevashodno odgovorna vlast. Dovoljno je, kaže, podsetiti da su na prošlim izborima predstavnici opozicije bili tretirani kao „mrzitelji” predsednika vlade, a da se danas građanski pokreti otvoreno predstavljaju kao strani plaćenici ili kao „paravan” za delovanje stranih sila.

„Ovakvo delegitimisanje opozicije karakteristično je samo za nedemokratske sisteme. Doduše, taj način vladavine u kome je svaka opozicija delegitimisana na oštriji i grublji ili manje grub način (kao što je ranije bio slučaj) nije od juče. Mi još nismo navikli da se ponašamo drugačije”, zaključuje on.

Milan Nikolić, opet, kaže da ima previše strasti na političkoj sceni, kako sada, tako i ranije, u vreme Tadića, Koštunice, Đinđića, Miloševića. Problem sadašnjeg predsednika vlade u tehničkom mandatu jeste, kako dodaje, to što mnoge stvari doživljava lično umesto da ih prihvati kao deo posla.

„Oni koji ga vole, takozvani uvlakači, doneće mu više štete. Evo, jedan takav (ili više njih, ne znam), napravio mu je celu ovu priču sa Savamalom... Uvlakači su ljudi koji na kraju obaraju svakog političara, ako nije pošten, principijelan i pravljen od teflona – da ne sme ništa da se lepi za njega”, ističe Nikolić, koji ukazuje da uvek postoje neki mali ljudi koji su u blizini onih koji su na vlasti i manipulišu njima koristeći njihove slabosti.

Od koga da učimo, od Trampa i Klintonove

„Političke klase su svuda veoma, veoma loše. Pogledajte Ameriku, jednu od najnaprednijih demokratija. Odnos Trampa, Hilari Klinton i sve to zajedno – malo je reći da je to cirkus. I onda povika na Balkance... Pa čekajte, od koga da učimo, od ovih da učimo? Pa da budemo još gori! Ili od Nemaca? Pre samo 70 godina oni su, kao jedna vrlo civilizovana zemlja u to vreme, smislili da ceo jedan narod, Jevreje, unište i krenuli da industrijski to rade, a usput su pomislili da treba uništiti i Slovene i Rome…”, navodi Nikolić

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.