NATO zaokret Bojana Pajtića

Svega šest meseci pošto je izjavio da bi članstvom Srbije u NATO-u „naša deca išla na neki drugi kontinent da ratuju i rizikuju život”, lider Demokratske stranke Bojan Pajtić pozvao je juče sve „evropske opozicione stranke” da se ujedine sa demokratama i da se bore da Srbiju uvedu u NATO. U otvorenom pismu članovima DS-a koje je uputio i nekim medijima, Pajtić kaže da je „zabluda da ovako mala zemlja može sebi da priušti luksuz balansiranja između Istoka i Zapada”.

„Predugo traje politika sedenja Srbije na dve stolice koja vodi u propast i proždire decenije života. DS mora napraviti iskorak koji nije popularan, ali, da je takav iskorak Srbija napravila pre dvadeset godina, ne bi bilo ratova i bombardovanja ove zemlje”, naveo je Pajtić i dodao da bi prilikom unutarstranačkih izbora 24. septembra članstvo trebalo da odlučuje o ovim pitanjima.

Ovako oštar Pajtićev zaokret iznenadio je čak i Dragoljuba Mićunovića, jednog od najstarijih i najuglednijih članova DS-a. Mićunović nije bio voljan ni da komentariše: „Ništa ne mislim o tome”, rekao je za „Politiku”, a na pitanje da li se vrh stranke sa njim konsultovao oko ovog programskog zaokreta, odgovorio je odrično.

„Politika” juče od Pajtića nije uspela da sazna otkud ovakav zaokret u DS-u. Nismo uspeli da ga pitamo ni da li je to rezultat razgovora sa strancima ili pak savet marketinških stručnjaka da biračima pruže vrlo jasnu alternativu u odnosu na Vučićevu politiku. Odavno analitičari upozoravaju da birače odbija stalno insistiranje DS-a da je Vučić „kidnapovao” njihovu politiku. Na ovaj način Pajtić im prvi put nudi novi razlog da se vrate Demokratskoj stranci.

Na prvi pogled vrlo riskantan potez s obzirom na većinsko anti-NATO raspoloženje u Srbiji. Možda je zato Pajtićev glavni protivkandidat na stranačkim izborima zakazanim za septembar Dragan Šutanovac bio toliko zatečen jučerašnjom promenom predizbornog stava predsednika DS-a. On je za „najčvršću moguću saradnju sa NATO-om”, ali za njega to podrazumeva model Austrije koja je ostala izvan alijanse. Šutanovac smatra da o ulasku Srbije u NATO treba odlučivati na referendumu „kad to pitanje dođe na dnevni red”. Šutanovac je u vreme dok je bio ministar odbrane u vladi Mirka Cvetkovića u javnosti važio za jednog od najvećih NATO lobista, ali sada kaže da je „mnogo važnije pitanje životnog standarda građana, ekonomskog prosperiteta i dostizanja evropskih standarda”.

Iz depeša „Vikiliksa” vidi se da ga je američka ambasada, kada je u pitanju NATO, smatrala za pouzdanog sagovornika američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, koji se u maju 2009. godine u Beogradu odvojeno sastao sa Šutanovcem kako bi mu iskazao posebnu podršku. Ipak, Šutanovac je demantovao tvrdnju „Vikiliksa” da je američkom ambasadoru u NATO-u za vreme obilaska sedišta alijanse u Briselu 2008. ponudio da se u Beogradu održi aeromiting na kojem će učestvovati avioni NATO-a, obećavši prisustvo „oko 100.000 ljudi”. Šutanovac je još tada tvrdio da ne postoje evrointegracije nego samo evroatlantske integracije, pri čemu sada smatra da u ovom trenutku nije moguć ulazak Srbije u alijansu.

U pismu članstvu Pajtić je inače zatražio i izjašnjavanje o ponovnom integrisanju u DS svih opcija koje su je napustile. „SDS, LDP (ako zadrži opozicioni status), ZZS i druge proevropske organizacije koje su svojevrsni derivati DS-a treba da zajedno sa nama koji smo u stranci bili i ostali budu reintegrisani u jednu snažnu Demokratsku stranku”, piše Pajtić. Ako se zna da su stranke Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića takođe za evroatlantske integracije, postavlja se pitanje da li im Pajtić saobražava stav ne bi li ih dozvao da se vrate u DS ili je pak reč o nečem drugom. 

Sociolog Jovo Bakić ne isključuje tu mogućnost, ali kaže da tako ujedinjeni ne bi prešli cenzus. Ipak, on vidi i jednu sličnost između Tadića, Jovanovića i sada Pajtića.

„Čini mi se da kako kome opada podrška u biračkom telu, baš kao ranije Vuku Draškoviću, Jovanoviću i Tadiću, tako postaje skloniji da se zalaže za članstvo u NATO-u. Kao da se misli da je važnije imati podršku NATO-a ili, u prvom redu, SAD nego birača. Ali, oligarhijski sistem i dalje ne može da funkcioniše bez demokratske legitimacije. U tom smislu, ovo pokazuje nevericu Pajtića da može osvojiti veću podršku birača u skorijoj budućnosti i da se zato okreće jednoj vrsti spoljnopolitičke podrške”, smatra Bakić, dodajući da lider DS-a ovim severnoatlantskim zaokretom rizikuje da izgubi i ono što partija koju predvodi još nije izgubila.

„Pajtićev poziv je pokazatelj potpune političke izgubljenosti DS-a, koji je ovim potezom potpuno izgubio ostatke svoje prepoznatljivosti. Oni sigurno hoće da se razlikuju od SNS-a, ali u političkom pogledu, javnost ima ambivalentan stav i prema samoj EU, a kamoli prema NATO-u, gde je stav nedvosmisleno negativan. To je sasvim razumljivo – ne samo što se tiče Srbije kao žrtve bombardovanja već uopšte jedne očajne politike koju je NATO sprovodio poslednjih decenija”, zaključuje Bakić.

Zasad je teško proceniti koliko je članstvo DS-a naklonjeno ideji pristupanja Srbije NATO-u. Ipak, ideja o severnoatlantskom zaokretu izvesno će imati protivnike unutar partije. Među kandidatima za takvog oponenta je, između ostalih, i Vladimir Todorić, internacionalni sekretar DS-a, koji je na svom tviter nalogu objavljivao fotografije koje svedoče o susretima američkog senatora Džona Mekejna s vrhom Islamske države.