Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

NATO zaokret Bojana Pajtića

U otvorenom pismu članovima DS-a i medijima, Bojan Pajtić predlaže da se ta partija založi za ulazak Srbije u NATO, uz objašnjenje da je DS bio u „zabludi da ovako mala zemlja može sebi da priušti luksuz balansiranja između Istoka i Zapada”
Бојан Пајтић и Драган Шутановац заменили НАТО позиције (Фото Танјуг)

 

Svega šest meseci pošto je izjavio da bi članstvom Srbije u NATO-u „naša deca išla na neki drugi kontinent da ratuju i rizikuju život”, lider Demokratske stranke Bojan Pajtić pozvao je juče sve „evropske opozicione stranke” da se ujedine sa demokratama i da se bore da Srbiju uvedu u NATO. U otvorenom pismu članovima DS-a koje je uputio i nekim medijima, Pajtić kaže da je „zabluda da ovako mala zemlja može sebi da priušti luksuz balansiranja između Istoka i Zapada”.

„Predugo traje politika sedenja Srbije na dve stolice koja vodi u propast i proždire decenije života. DS mora napraviti iskorak koji nije popularan, ali, da je takav iskorak Srbija napravila pre dvadeset godina, ne bi bilo ratova i bombardovanja ove zemlje”, naveo je Pajtić i dodao da bi prilikom unutarstranačkih izbora 24. septembra članstvo trebalo da odlučuje o ovim pitanjima.

Istopolni brakovi i učešće sindikata
U pismu članstvu Bojan Pajtić se, osim za ulazak Srbije u NATO i ulazak „cele demokratske opozicije” u DS, založio i za pravno regulisanje statusa istopolnih brakova i uključenje sindikata u rad stranke. Ta četiri cilja, prema njegovom mišljenju, predstavljaju prioritete o kojima članovi DS-a treba da se izjasne na idućim unutarstranačkim izborima, koji su, dodao je, „možda poslednja prilika da se zaustavi dezintegracija” stranke.
„Demokratski blok muči narcisizam malih razlika. Važnije je ko je šta kome i kada rekao ili uradio pre dve, tri ili deset godina, nego kako zemlju otrgnuti od vladavine jednog čoveka, koji za pravnu i uređenu zemlju i ne mari”, obrazložio je Pajtić.
On je ocenio i da je DS dužan da se sukobi sa predrasudama i diskriminacijom bilo koje vrste, „koliko god ta borba nekad bila politički nepopularna”.
„Istopolni parovi koji žive u zajednici u Srbiji uskraćeni su za pravo da posete partnerku ili partnera u bolnici u slučaju bolesti, nemaju pravo nasleđivanja sebi bliske osobe, niti obavezu uzajamnog izdržavanja. Zato DS ima obavezu da traži da status istopolnih zajednica bude pravno regulisan i izjednačen sa bračnim i vanbračnim zajednicama u našoj zemlji”, istakao je Pajtić.
Takođe, on je naveo da Srbija nema snažan sindikalan pokret niti svog Leha Valensu i da okolnosti u kojima je „praktično cela nacija proletarizovana” obavezuju DS da sarađuje sa sindikatima.

Ovako oštar Pajtićev zaokret iznenadio je čak i Dragoljuba Mićunovića, jednog od najstarijih i najuglednijih članova DS-a. Mićunović nije bio voljan ni da komentariše: „Ništa ne mislim o tome”, rekao je za „Politiku”, a na pitanje da li se vrh stranke sa njim konsultovao oko ovog programskog zaokreta, odgovorio je odrično.

„Politika” juče od Pajtića nije uspela da sazna otkud ovakav zaokret u DS-u. Nismo uspeli da ga pitamo ni da li je to rezultat razgovora sa strancima ili pak savet marketinških stručnjaka da biračima pruže vrlo jasnu alternativu u odnosu na Vučićevu politiku. Odavno analitičari upozoravaju da birače odbija stalno insistiranje DS-a da je Vučić „kidnapovao” njihovu politiku. Na ovaj način Pajtić im prvi put nudi novi razlog da se vrate Demokratskoj stranci.

Na prvi pogled vrlo riskantan potez s obzirom na većinsko anti-NATO raspoloženje u Srbiji. Možda je zato Pajtićev glavni protivkandidat na stranačkim izborima zakazanim za septembar Dragan Šutanovac bio toliko zatečen jučerašnjom promenom predizbornog stava predsednika DS-a. On je za „najčvršću moguću saradnju sa NATO-om”, ali za njega to podrazumeva model Austrije koja je ostala izvan alijanse. Šutanovac smatra da o ulasku Srbije u NATO treba odlučivati na referendumu „kad to pitanje dođe na dnevni red”. Šutanovac je u vreme dok je bio ministar odbrane u vladi Mirka Cvetkovića u javnosti važio za jednog od najvećih NATO lobista, ali sada kaže da je „mnogo važnije pitanje životnog standarda građana, ekonomskog prosperiteta i dostizanja evropskih standarda”.

Iz depeša „Vikiliksa” vidi se da ga je američka ambasada, kada je u pitanju NATO, smatrala za pouzdanog sagovornika američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, koji se u maju 2009. godine u Beogradu odvojeno sastao sa Šutanovcem kako bi mu iskazao posebnu podršku. Ipak, Šutanovac je demantovao tvrdnju „Vikiliksa” da je američkom ambasadoru u NATO-u za vreme obilaska sedišta alijanse u Briselu 2008. ponudio da se u Beogradu održi aeromiting na kojem će učestvovati avioni NATO-a, obećavši prisustvo „oko 100.000 ljudi”. Šutanovac je još tada tvrdio da ne postoje evrointegracije nego samo evroatlantske integracije, pri čemu sada smatra da u ovom trenutku nije moguć ulazak Srbije u alijansu.

U pismu članstvu Pajtić je inače zatražio i izjašnjavanje o ponovnom integrisanju u DS svih opcija koje su je napustile. „SDS, LDP (ako zadrži opozicioni status), ZZS i druge proevropske organizacije koje su svojevrsni derivati DS-a treba da zajedno sa nama koji smo u stranci bili i ostali budu reintegrisani u jednu snažnu Demokratsku stranku”, piše Pajtić. Ako se zna da su stranke Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića takođe za evroatlantske integracije, postavlja se pitanje da li im Pajtić saobražava stav ne bi li ih dozvao da se vrate u DS ili je pak reč o nečem drugom. 

Sociolog Jovo Bakić ne isključuje tu mogućnost, ali kaže da tako ujedinjeni ne bi prešli cenzus. Ipak, on vidi i jednu sličnost između Tadića, Jovanovića i sada Pajtića.

„Čini mi se da kako kome opada podrška u biračkom telu, baš kao ranije Vuku Draškoviću, Jovanoviću i Tadiću, tako postaje skloniji da se zalaže za članstvo u NATO-u. Kao da se misli da je važnije imati podršku NATO-a ili, u prvom redu, SAD nego birača. Ali, oligarhijski sistem i dalje ne može da funkcioniše bez demokratske legitimacije. U tom smislu, ovo pokazuje nevericu Pajtića da može osvojiti veću podršku birača u skorijoj budućnosti i da se zato okreće jednoj vrsti spoljnopolitičke podrške”, smatra Bakić, dodajući da lider DS-a ovim severnoatlantskim zaokretom rizikuje da izgubi i ono što partija koju predvodi još nije izgubila.

„Pajtićev poziv je pokazatelj potpune političke izgubljenosti DS-a, koji je ovim potezom potpuno izgubio ostatke svoje prepoznatljivosti. Oni sigurno hoće da se razlikuju od SNS-a, ali u političkom pogledu, javnost ima ambivalentan stav i prema samoj EU, a kamoli prema NATO-u, gde je stav nedvosmisleno negativan. To je sasvim razumljivo – ne samo što se tiče Srbije kao žrtve bombardovanja već uopšte jedne očajne politike koju je NATO sprovodio poslednjih decenija”, zaključuje Bakić.

Zasad je teško proceniti koliko je članstvo DS-a naklonjeno ideji pristupanja Srbije NATO-u. Ipak, ideja o severnoatlantskom zaokretu izvesno će imati protivnike unutar partije. Među kandidatima za takvog oponenta je, između ostalih, i Vladimir Todorić, internacionalni sekretar DS-a, koji je na svom tviter nalogu objavljivao fotografije koje svedoče o susretima američkog senatora Džona Mekejna s vrhom Islamske države.

Komentari145
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.