Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prva kineska elektrana na otpad u Pančevu

Studija izvodljivosti pokazaće da li postoje neophodne količine otpada za stabilan rad elektrane
Енергетски узлет са депоније (Фото Драган Јевремовић)

Dokle god bude jeftinije i lakše bacati đubre na deponije, nego ga preraditi i koristiti za proizvodnju struje ili toplotne energije, dotle će i korišćenje komunalnog otpada u Srbiji biti u drugom planu. Jedino što bi moglo promeniti loše navike bacanja đubreta na divlje deponije, kojih već sada ima više od 3.000, jeste pre dva dana potpisan Memorandum o razumevanju s kineskim partnerima, koji predviđa gradnju elektrane na komunalni otpad u Pančevu.

To je potvrdio i ministar energetike u tehničkoj vladi, Aleksandar Antić, koji je memorandum i potpisao ističući da je to prva elektrana koja bi za gorivo koristila otpad. Novo postrojenje bilo bi izgrađeno u Pančevu, jer je ova opština definisana kao prva u kojoj će kineski partneri uraditi analize i studije.

Upitan u kom periodu se može očekivati početak gradnje, Antić je rekao, da je ključno da kineski partneri naprave pouzdanu studiju izvodljivosti i opravdanosti i da dokažu da Pančevo ima neophodne količine otpada koje su potrebne za stabilan rad elektrane.

– Ovo će biti pilot projekat, da bi, ukoliko elektrana da očekivane rezultate, takvi objekti mogli da budu sagrađeni i u drugim delovima Srbije – rekao je Antić.

Slučajno ili ne, tek priča o upotrebi komunalnog otpada za proizvodnju struje, došla je kao „lek na ranu” – u trenutku kada cena nafte i gasa ponovo počinje da raste, što bi moglo podstaći ozbiljnije interesovanje za otpad kao izvor energije.

To do sada nije bio slučaj, što potvrđuju i podaci da kod nas od 2,2 miliona tona otpada godišnje, samo dve cementare koriste mali deo.

Slobodan Ružić, doktor elektrotehničkih nauka i bivši pomoćnik ministra energetike, kaže za „Politiku” da je ovo dobra vest, bez obzira što je reč o skupom projektu, jer bi se na ovaj način rešilo pitanje divljih deponija.

– Odluka o tome da li će se elektrana na komunalni otpad graditi zavisiće i od cene po kojoj će se struja otkupljivati. S obzirom na to da je ovde reč o vrsti obnovljivih izvora energije propisane su u Srbiji i fi-din tarife, odnosno podsticajne otkupne cene po proizvedenom kilovat-času ovakve struje. Doskoro je ta cena bila oko osam evrocenti, dok je struja koja se prodaje domaćinstvima, (proizvedena iz uglja, bez distribucije i transporta tri evrocenta, a s ovim troškovima pet po kilovat-času). To znači da je cena struje iz otpada skuplja – ističe on.

 U uslovima kada u Srbiji svako gleda kako će jeftinije proći kada je reč o struji, mala je verovatnoća da bi neko pristao da kupuje struju iz komunalnog otpada, kada mu je EPS-ova ubedljivo najjeftinija, kaže Ružić. On objašnjava da Beograd ima najviše potencijala da snabde buduću elektranu dovoljnim količinama đubreta, te mu nije jasno zašto se kao lokacija uzima Pančevo, ali da treba sačekati kineske partnere da kažu svoju.

U regionu, dodaje, nema sličnih elektrana, podsećajući da je EPS 2009. godine s Užicem potpisao memorandum o gradnji jedne takve elektrane na deponiji u Dubokom, ali da je bilo mnogo otpora građana zbog spaljivanja otpada. Zato je u Nemačkoj ovaj posao razvijen toliko da jedan odsto otpada ide na deponije, a sve ostalo se prerađuje. Nemci imaju više od 6.000 postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije iz komunalnog otpada.

Od jedne tone otpada moguće je, pokazale su procene, dobiti 650 kilovat-časova električne energije. Stepen iskorišćenosti otpada za električnu energije je 25 do 30 odsto, a za toplotnu energiju od 75 do 80 odsto.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.