Španski izbori dobijaju se u Venecueli

Kriza sa migrantima, terorizam, raspad EU, referendum u Britaniji... Sve to je na Iberijskom poluostrvu u drugom planu dok kandidati užareno komentarišu situaciju u Venecueli, kao da je ova latinoamerička zemlja u najbližem susedstvu Španije, a ne desetinu hiljada kilometara daleko. Pred ponovljene parlamentarne izbore 26. juna koplja se lome oko unutrašnje politike, a tu spada i odnos prema Karakasu. Što je rejting nove partije Podemos veći, to se neprijatelji i suparnici ove nove nekonvencionalne levičarske stranke više utrkuju da dokažu kako će Španci, budu li glasali za „radikalnu levicu”, proći kao Venecuelanci – bez hleba, struje, toalet papira i demokratije. A kao šlag na tu kataklizmičnu tortu dodaje se da će na kraju Španija ostati i bez „koka-kole”, kao što se to desilo pre dve tri nedelje u bolivarskoj državi, kada su zbog nestašice šećera prestale da rade i korporacije kakva je ona koja proizvodi osvežavajuće piće.

„Dođite u Karakas da održite izbornu debatu, pa da mogu i ja da učestvujem. Možda uspem i da pobedim i postanem premijer Španije”,  predložio je pre neki dan venecuelanski predsednik Nikolas Maduro. Nekada se mislilo da niko po smislu za ubojiti humor na račun imperijalne supersile i njenih satelita ne može da pretekne pokojnog harizmatičnog retoričara Uga Čavesa. Uprkos teškoj krizi i praktično bezizlaznoj situaciji, njegov naslednik svaki dan uspeva da zasmeje svoje pristalice zajedljivim opaskama na račun Vašingtona i Zapada, a pre svega na račun konzervativne desničarske, tehničke vlade u Madridu.

Špancima odavno više ništa nije smešno, a partijski lideri trude se da podrškom venecuelanskoj opoziciji sruše rejting Podemosu. Grde Madura i njegove „čaviste”, a u stvari prete španskom biračkom telu da će, glasaju li za Pabla Iglesijasa i njegovu ekipu, sastavljenu od univerzitetskih profesora, sociologa i politikologa leve orijentacije, pretvoriti evropski Mediteran u venecuelanski haos.

Kako je došlo do ove uprošćene analogije i da li je moguće da će se narod zastrašiti kolapsom naftonosne latinoameričke zemlje i poverovati da ista sudbina čeka Španiju? Još za života Uga Čavesa, lidera socijalizma u 21. veku, nekoliko današnjih lidera Podemosa rado je pristajalo da svojim stručnim savetima pomognu Venecueli i susednim levičarskim državama da izgrade institucije i osnaže tržište, a da istovremeno zadrže, pojačaju i prošire socijalne beneficije za većinu obespravljenih i marginalizovanih slojeva. Za to su bili stručni, a pomaganje levičarskim vladama u teorijskim projektima potpuno je u skladu sa njihovim levičarskim ubeđenjima. Svakako, za takve projekte bivali su isplaćivani adekvatnim honorarima.

Strani plaćenici, tako su okvalifikovani lideri Podemosa pre neki dan, kada je predsednik nove partije desnog centra Sijudadanos Alberto Rivera takođe otputovao u Venecuelu kako bi podržao demokratiju u Latinskoj Americi i zaustavio napredak Podemosa u svojoj zemlji. Španski analitičari slažu se u konstataciji da je stranka Sijudadanos nastala uz dogovor i podršku udruženja domaćih krupnih kapitalista kako bi se zaustavio prodor nove levice. Računalo se da će udruženi sa konzervativnom Narodnom strankom, uz izvesne kozmetičke promene unutar partije Marijana Rahoja, za koju se pokazalo da je nagrižena korupcijom od vrha do dna, uspeti da sastave vladu. Ali od prvih izbora prošlo je šest meseci političke blokade i, uprkos očekivanjima, situacija se nije mnogo promenila, sem što je Podemos, nakon ujedinjenja s Ujedinjenom levicom, izbio na drugo mesto – odgurnuvši socijaliste na treće – iako su i lideri (bivši i sadašnji) Socijalističke partije putovali u Venecuelu i iz Karakasa poručivali pobornicima da ne beže u zagrljaj Podemosu.

Svi mediji, prema najnovijim istraživanjima, prognoziraju da će u nedelju na prvom mestu biti Narodna partija, kao i pre šest meseci, ali da neće uspeti da pridobije više od 30 odsto glasova. Drugo mesto pripada Ujedinjenom Podemosu (zajedno sa Ujedinjenom levicom), treće socijalistima, a tek četvrto Sijudadanosima. Ako socijalisti prihvate koaliciju sa Podemosom, to će značiti da će Španija već ovog leta dobiti novu levu vladu, što bi bila prilika da se  Evropska unija osveži novim projektima, povede više računa o socijalnim prilikama i okrene se solidarnosti, po čemu se Stari kontinent razlikovao od drugih delova planete.

Ako se pak socijalisti odluče da odbace „strane plaćenike”, okrenu se desnici i uđu u veliku koaliciju sa narodnjacima, to će značiti kraj za ovu stranku, kojoj se zamera da propoveda levičarenje, ali da radi po diktatu desnice i finansijskih institucija. Venecuela i kriza koja je usledila posle pada cene nafte, smrti Uga Čavesa, neukih poteza sa ograničavanjem cena i bojkotom krupnih kapitalista – sa situacijom u Španiji nema baš nikakve veze.

Obično se u socijalističkim zemljama opoziciji zamera da ih finansiraju Vašington i Zapad, a dešava se da vlade u zemljama u razvoju pomažu opoziciju u razvijenim državama. Doduše, i dan-danas na pojedinim protestima u SAD demonstranti nose slike Uga Čavesa, koji je svojevremeno umeo da se sažali na siromašne Amerikance i da im pošalje besplatnu naftu za zagrevanje kuća kako se ne bi smrzavali.

Danas, Vašington nudi humanitarnu pomoć Venecueli, a lider Organizacije američkih država tvrdi da Maduro mora pod hitno da pristane na referendum, na kome bi se odlučilo da li predsednik zbog situacije u zemlji treba da ostane na vlasti ili da se povuče. Zvanični Karakas neće ni da čuje za „humanitarnu pomoć” Vašingtona. Zna se šta za njih znači humanitarna pomoć, rekla nam je nedavno Dija Nader de el Andari, otpravnica poslova ambasade Venecuele u Beogradu. Ona pominje primer Libije, gde je pod maskom takozvane humanitarne pomoći izvedeno 20.000 vazdušnih napada i stradalo više od 50.000 ljudi.

Ni Americi nije bilo drago kada je Čaves putem petro-diplomatije spasavao ljude od zime i širio venecuelansku meku moć. Još tada je rečeno da su sve te „humanitarne misije” sračunate na sticanje popularnosti kod kuće. Pa su tako i lideri španskih partija, navodno zabrinuti za sudbinu disidenata u Venecueli, u stvari zainteresovani da blokiraju Podemos na španskim izborima.