Četvrtak, 06.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svetac koji je prodavao „Politiku” i predavao gimnazijalcima

U Gimnaziji „Dušan Vasiljev” u Kikindi oduševljeno dočekali inicijativu Ruske pravoslavne crkve i Ruskog instituta za strateška istraživanja za postavljanje spomen-ploče u čast Svetom Jovanu Šangajskom
Владика Никанор и митрополит Дмитриј (Фото Ј. Т. Црногорац)

Kikinda – Radite i čuvajte se lenjosti koja je majka svih poroka. Najviše se čuvajte svađa, opraštajte jedni drugima kada ste uvređeni. Tako je đacima državne gimnazije u Velikoj Kikindi govorio njihov veroučitelj Mihailo Maksimovič, koji je u ovoj školi predavao od 1925. do 1927. godine. Mladi izbeglica iz Rusije, koji je završio carsku kadetsku školu i pravni fakultet, sa talasom ruskih emigranata utočište je pronašao u Srbiji. Boreći se na strani belogardejaca ranjen je u nogu, te je celog života hramao. U Beogradu je studirao teologiju, prehranjujući svoju porodicu uličnom prodajom „Politike” i druge štampe.

Ostalo je zabeleženo da je siromašni mladić sa novinama svakog jutra prvo odlazio do Patrijaršije da bi potom zauzeo svoje mesto na beogradskom pločniku. Posle završenog teološkog fakulteta, zamonašio se uzevši ime Jovan prema svom slavnom pretku, svetitelju Jovanu Toboljskom.

O periodu njegovog službovanja u kikindskoj državnoj gimnaziji, o čemu danas svedoči spomen-ploča postavljena na ulazu u ovu školu, malo se zna. Sačuvano je pismo koje je Jovan Maksimovič uputio tadašnjim gimnazijalcima, opraštajući se od njih prilikom odlaska u Ohridsku eparhiju kojom je u to vreme upravljao vladika Nikolaj Velimirović. Direktor Gimnazije „Dušan Vasiljev” Ljubomir Zamurović, inače profesor informatike, ukazuje da je Jovan Maksimovič, kasnije nazvan Šangajski, podučavao đake ličnim primerom i vrednostima od kojih su mnoge danas zapostavljene.

„Šest godina sam predavao veronauku u ovoj školi, čast mi je da sam bio na mestu na kom i Sveti Jovan Šangajski nekada. Otkad sam u ovoj kancelariji, tu je i njegova ikona. Pored je Sveti Jovan Toboljski, takođe iz porodice Maksimović koja je početkom 18. veka otišla iz Srbije za Rusiju i iznedrila dva sveca. U pismu kikindskim gimnazijalcima, između ostalog, poručuje im da budu poslušni roditeljima, učiteljima i svima starijima koji ih uče dobru. U sadašnjoj kulturi tog, da tako kažem, prvenstva rođenja više nema”, kaže direktor gimnazije.

Spomen-ploču u čast tom svetitelju krajem prošlog meseca zajednički su otkrili i osveštali vladika banatski Nikanor i mitropolit toboljski i tjumenski Dmitrij, uz prisustvo brojne ruske delegacije i lokalnih zvaničnika.

„To je bila inicijativa Ruske pravoslavne crkve i predsednika Putina (posredstvom Ruskog instituta za strateška istraživanja). Ovde je bila delegacija koja je odmah posle ruskog patrijarha”, podseća Zamurović. Ime i delo Jovana Šangajskog, međutim, većini Kikinđana malo je poznato, ocenjuje jerej Nikola Mišković.

„Bio je veliki dobrotvor i misionar. Za episkopa u Šangaju rukopoložen je 1934. godine. Tamo osniva velika sirotišta. Zapisano je da je obilazio šangajske četvrti kako bi zbrinjavao decu bez roditelja. Obezbedio je dom za preko tri i po hiljade napuštenih mališana”, ističe jerej Mišković.

Posle Kine, Jovan Šangajski za koga je vladika Nikolaj govorio da je „anđeo Božji u ljudskom liku”, službovao je u Parizu, Briselu i San Francisku. Krhke telesne građe, ali asketske čvrstine i nepokolebljive vere, kada se zamonašio na sebe je uzeo najstrože pokore. Do kraja života više nikada nije spavao u postelji. Prvi put posle četrdeset godina u nju je položen upokojen. Umro je pre tačno pola veka, u 71. godini. Nekoliko sati ranije završio je služenje liturgije u Nikolajevskoj crkvi u Sijetlu. Za sveca je proglašen 1994. godine, a Srpska pravoslavna crkva slavi ga 2. jula.

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.