Protesti u Francuskoj i Srbiji – drastične razlike

Zamislite da se u Srbiji trenutno (kao u Francuskoj) održava Evropsko prvenstvo u fudbalu, a nezadovoljni građani (kao u Francuskoj) krenu da protestuju zbog toga što je vlada izmenila neke odredbe zakona o radu – propisala da se umesto 35 časova nedeljno radi 40 i više sati, te da se poslodavcima omogući lakše otpuštanje zaposlenih.

Najpre bi se premijer obratio novinarima, izjavljujući da nemoćna opozicija huška narod na vlast, a sve u cilju miniranja vladinih napora da inkasira pare od organizacije Evropskog prvenstva i poveća privredni rast zemlje. Zatim bi „Informer” preko cele naslovnice nalepio dramatični naslov kako strane sile nastoje da sruše Vučića. Odnekud bi se javio i tehnički ministar rada Vulin s tezom da samo neradnici mogu kritikovati tako savršen zakon o radu kakav Srbija imade.

Nikome, naravno, ne bi padalo na pamet da bi se radnici u Srbiji mogli pobuniti jer jedva sastavljaju kraj s krajem. Obaška što se Srbija polako ali sigurno transformiše u oazu jeftine radne snage. Slučaj leskovačke „Jure” dobar je pokazatelj da se organizacija industrijskog rada u Srbiji ne razlikuje preterano od organizacije rada u Indoneziji. Mada vlast neće priznati kako strane investitore privlače jeftin rad i labavi radni propisi, već – obrazovana i kvalitetna radna snaga. To kudikamo pitomije zvuči.

S druge strane, u Srbiji tzv. radnici na lizing postoje otkad je usvojen antiradnički zakon o radu, dok mantra bivšeg ministra finansija Krstića „lakše otpuštanje za lakše zapošljavanje” (koja prilično dobro funkcioniše u Švedskoj), u Srbiji jedino predstavlja ogledalo eksploatacije jeftine radne snage.

Dakle, razlozi za bunt postoje. No, za razliku od radničkih protesta u Francuskoj, u Srbiji protesta nema. Nema ih jer su radnici/službenici zaplašeni, jer žive u egzistencijalnom strahu i večitoj nadi u bolje (malo) sutra. I radije će u sebi kukati i proklinjati zemlju u kojoj žive nego se poput francuskih kolega latiti protestovanja zbog ponižavajućih radnih uslova, mizernih plata i još mizernijih penzija. Doduše, i kada bi se eventualno odlučili na taj odvažni korak, pred nezadovoljnim radnicima, službenicima, studentima, sindikatima i drugima iskrsle bi stanovite prepreke. Prvo, sva je prilika da bi ih vlast pogrešno kvalifikovala kao državne neprijatelje (kao što je pogrešno kvalifikovala građanske proteste u Savamali). Drugo, solidarnost bi ih izdala već u pripremnoj fazi protesta.

Za razliku od Francuza koji istrajno neguju međusindikalnu solidarnost (protestima radnika i studenata ubrzo su se pridružili piloti, taksisti, železničari…), u Srbiji solidarnosti nema ni unutar jedne profesije. Uzmimo, na primer, prosvetu – sektor jeftine radne snage koju društvo slabo ceni. Škole se zatvaraju, predmeti se ukidaju, nastavnici ostaju bez časova i postaju tehnološki viškovi, ali bunta nema. Da li to onda znači da su prosvetni radnici zadovoljni postojećim stanjem? Ili da im nedostaje petlje, volje i uzajamne saradnje kako bi podigli glas protiv nepravde?

U pitanju je svakako i nešto treće. Za razliku od Francuske gde premijer i predsednik kritikuju, ali ne omalovažavaju političke protivnike, a pogotovo ne građane koji javno izražavaju svoj stav, u Srbiji ne postoji ni elementarna politička kultura – samim tim ni ambijent u kojem bi građani javno kritikovali vlast i slobodno izražavali nezadovoljstvo zbog destruktivnih reformi, a da ih ta ista vlast zbog toga ne proglašava stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima.

Za takav društveni ambijent neophodni su, pre svega, neapsolutistički sistem, zdravo pravosuđe, prosvećeno stanovništvo i razvijena kultura govora. Zbog čega su onda jedino resori pravde, kulture i prosvete (u trenutku kada ovo pišem) ostali nepopunjeni u tekućoj preraspodeli ministarskih fotelja? Da li zbog toga što su pravda, kultura i prosveta marginalni resori za ovu državu? Ili je posredi to što pomenuti resori isključivo služe trgovini foteljama među koalicionim partnerima?

Kako bilo, razlike između Francuske i Srbije i dalje će ostati drastične.

*Sociolog