Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Protesti u Francuskoj i Srbiji – drastične razlike

Radničkih protesta u Srbiji nema jer su radnici/službenici zaplašeni, jer žive u egzistencijalnom strahu i večitoj nadi u bolje (malo) sutra

Zamislite da se u Srbiji trenutno (kao u Francuskoj) održava Evropsko prvenstvo u fudbalu, a nezadovoljni građani (kao u Francuskoj) krenu da protestuju zbog toga što je vlada izmenila neke odredbe zakona o radu – propisala da se umesto 35 časova nedeljno radi 40 i više sati, te da se poslodavcima omogući lakše otpuštanje zaposlenih.

Najpre bi se premijer obratio novinarima, izjavljujući da nemoćna opozicija huška narod na vlast, a sve u cilju miniranja vladinih napora da inkasira pare od organizacije Evropskog prvenstva i poveća privredni rast zemlje. Zatim bi „Informer” preko cele naslovnice nalepio dramatični naslov kako strane sile nastoje da sruše Vučića. Odnekud bi se javio i tehnički ministar rada Vulin s tezom da samo neradnici mogu kritikovati tako savršen zakon o radu kakav Srbija imade.

Nikome, naravno, ne bi padalo na pamet da bi se radnici u Srbiji mogli pobuniti jer jedva sastavljaju kraj s krajem. Obaška što se Srbija polako ali sigurno transformiše u oazu jeftine radne snage. Slučaj leskovačke „Jure” dobar je pokazatelj da se organizacija industrijskog rada u Srbiji ne razlikuje preterano od organizacije rada u Indoneziji. Mada vlast neće priznati kako strane investitore privlače jeftin rad i labavi radni propisi, već – obrazovana i kvalitetna radna snaga. To kudikamo pitomije zvuči.

S druge strane, u Srbiji tzv. radnici na lizing postoje otkad je usvojen antiradnički zakon o radu, dok mantra bivšeg ministra finansija Krstića „lakše otpuštanje za lakše zapošljavanje” (koja prilično dobro funkcioniše u Švedskoj), u Srbiji jedino predstavlja ogledalo eksploatacije jeftine radne snage.

D. Ludvig

Dakle, razlozi za bunt postoje. No, za razliku od radničkih protesta u Francuskoj, u Srbiji protesta nema. Nema ih jer su radnici/službenici zaplašeni, jer žive u egzistencijalnom strahu i večitoj nadi u bolje (malo) sutra. I radije će u sebi kukati i proklinjati zemlju u kojoj žive nego se poput francuskih kolega latiti protestovanja zbog ponižavajućih radnih uslova, mizernih plata i još mizernijih penzija. Doduše, i kada bi se eventualno odlučili na taj odvažni korak, pred nezadovoljnim radnicima, službenicima, studentima, sindikatima i drugima iskrsle bi stanovite prepreke. Prvo, sva je prilika da bi ih vlast pogrešno kvalifikovala kao državne neprijatelje (kao što je pogrešno kvalifikovala građanske proteste u Savamali). Drugo, solidarnost bi ih izdala već u pripremnoj fazi protesta.

Za razliku od Francuza koji istrajno neguju međusindikalnu solidarnost (protestima radnika i studenata ubrzo su se pridružili piloti, taksisti, železničari…), u Srbiji solidarnosti nema ni unutar jedne profesije. Uzmimo, na primer, prosvetu – sektor jeftine radne snage koju društvo slabo ceni. Škole se zatvaraju, predmeti se ukidaju, nastavnici ostaju bez časova i postaju tehnološki viškovi, ali bunta nema. Da li to onda znači da su prosvetni radnici zadovoljni postojećim stanjem? Ili da im nedostaje petlje, volje i uzajamne saradnje kako bi podigli glas protiv nepravde?

U pitanju je svakako i nešto treće. Za razliku od Francuske gde premijer i predsednik kritikuju, ali ne omalovažavaju političke protivnike, a pogotovo ne građane koji javno izražavaju svoj stav, u Srbiji ne postoji ni elementarna politička kultura – samim tim ni ambijent u kojem bi građani javno kritikovali vlast i slobodno izražavali nezadovoljstvo zbog destruktivnih reformi, a da ih ta ista vlast zbog toga ne proglašava stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima.

Za takav društveni ambijent neophodni su, pre svega, neapsolutistički sistem, zdravo pravosuđe, prosvećeno stanovništvo i razvijena kultura govora. Zbog čega su onda jedino resori pravde, kulture i prosvete (u trenutku kada ovo pišem) ostali nepopunjeni u tekućoj preraspodeli ministarskih fotelja? Da li zbog toga što su pravda, kultura i prosveta marginalni resori za ovu državu? Ili je posredi to što pomenuti resori isključivo služe trgovini foteljama među koalicionim partnerima?

Kako bilo, razlike između Francuske i Srbije i dalje će ostati drastične.

*Sociolog

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.