Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Intervju: Majkl Đorđević, predstavnik srpske dijaspore u SAD, bivši predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja

Matica je od nas htela pare, a ne savete i pamet

Verovali smo da su promene sistema u matici moguće i da naše iskustvo u Americi, naš intelektualni potencijal mogu da pomognu političkoj eliti. Ali brzo se ispostavilo da nijedan savet nisu uvažili
Фото Клио

Kada je srpska nacija u pitanju, druga i poslednja decenija dvadesetog veka bile su presudne za njegovu sudbinu. I dok je na početku veka Srbija bila slavna pobednica Velikog rata, a Srbi su bili poštovan narod, u poslednjoj deceniji tog veka Srbija je poražena i svrstana među svetske parije. U tek izašloj knjizi u izdanju izdavačke kuće Klio „Decenija iluzija” Majkl Đorđević, jedan od naših najpoznatijih emigranata, osnivač i predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja, srpski Amerikanac koji je emigrirao u SAD još 1956. bavi se detaljno tim periodom istorije koji „karakterišu propuštene prilike, zakasnela delovanja i pogrešne odluke”. Kad govori o dijaspori, Americi i Srbiji, glavnim akterima tragedije devedesetih, Đorđević se ne oslanja samo na svoje sećanje i svedočenja, već i na jako bogatu arhivsku građu, zbog čega se ocenjuje da ova knjiga ima veliki značaj i sa istoriografskog stanovišta. O dijaspori se kod nas govori malo, a istoriografija za nju čak ima često slepu mrlju, pa je ova knjiga jedinstvena i po tome što na hiljadu stranica prikazuje političke i druge napore da pomogne zemlji matici i razotkriva sve zablude koje prilikom tog susreta proizilaze.

Kao čovek koji je učestvovao u gotovo svim pokušajima dijaspore da svojim savetima i vezama u Americi pomogne matici u tim prelomnim godinama, kako sa ove distance gledate na taj period?

Šta je bila vaša najveća zabluda?

Mi smo čvrsto verovali da će naš intelektualni i materijalni kapital pomoći da se napravi jedan most između Srbije i dijaspore. I to je bila zabluda. U mnogim razgovorima sa opozicijom i političarima na vlasti često bi im se omaklo da nam daju do znanja da ih interesuju pare, a da oni imaju pamet, da je pamet u matici , a pare su u dijaspori. Verovali smo da su promene sistema moguće i da naše iskustvo u Americi, naš intelektualni potencijal mogu da pomognu političkoj eliti. Ali brzo se ispostavilo da nijedan savet nisu uvažili.

Razočarali ste se i u Ameriku?

Iluzija o Americi je zaista bila velika. Verovali smo da će novi svetski poredak biti izgrađen na univerzalnim i moralnim vrednostima, da Amerika ne treba da ide da se bori i ubija „čudovišta” već da treba da ostvaruje svoj uticaj preko kulture, umetnosti, filmova, muzike, demokratije. To se zaista nije desilo.

Ali glavni cilj dijaspore vaše generacije bio je da se Srbi oslobode „komunističkog jarma”. To je i razumljivo jer vi ste iz ideoloških razloga emigrirali u Ameriku?

Pažljivo smo pratili događaje u Jugoslaviji, posebno posle smrti Tita. I pre njegove smrti, na primer, u „Njujork tajmsu” 24. marta 1980. pojavio se tekst u kome se SSSR i SAD podsećaju da treba da reše kako da se posle tog događaja postavi Jugoslavija čiji se raspad već tada predviđao. Znajući za veze i uticaj „Njujork tajmsa” vodeći ljudi u našoj dijaspori bili su zabrinuti, pa je profesor Đorđe Vid Tomašević još u aprilu 1980. objavio u istim novinama tekst u kome je upozorio da bi bilo nemoguće bez drastične ekonomske i političke hirurgije deliti jugoslovensku federaciju i da podela ni u najboljem slučaju ne bi mogla da zadovolji interese bilo koje razdvojene celine.

Ali sada se zna da se raspad Jugoslavije predviđao i pre toga?

Deset godina pre Titove smrti, u poverljivom izveštaju od 20. novembra 1970. godine, CIA je nagovestila raspad Jugoslavije. Njena struktura, državno uređenje i odnosi između republika i pokrajina bili su okarakterisani kao svojevrsna izmišljotina 20. veka. Rečeno je da je to država skrpljena od različitih nacija, različitog istorijskog i kulturnog nasleđa.

Prvi put ste pokušali da stupite u kontakt sa Slobodanom Miloševićem posle razgovora sa vašom koleginicom bankarkom Borkom Vučić. Napisali ste mu pismo u junu 1989. Šta ste hteli sa tim?

U dijaspori smo se dvoumili oko Slobodana Miloševića. Nije nam bilo jasno da li on zaista hoće da promeni sistem, da ga demokratizuje. Da li je uopšte svestan da je Berlinski zid zauvek srušen ili veruje da će se nekako ponovo vratiti komunistička era. Napisao sam mu pismo u kome sam rekao da sam nakon dužeg vremena odlučio da mu pomognem i da iskreno želim da njegov rad na jačanju i preporodu Srbije uspe. Napisao sam i da mu želim da njegova uloga u istoriji bude veća od uloge Garašanina i Pašića.

Nije vam odgovorio?

Nije. Samo mi je preko Borke Vučić poručio kako je zadovoljan da ga Srbi u dijaspori smatraju Pašićem i Garašaninom. Bio sam zaprepašćen.

Savetovali ste mu preko Borke Vučić da poseti Kaliforniju?

Naravno, jer tada je bilo vreme da se ostvare bliži kontakti i veze. Milošević je međutim smatrao da je baš jako važan i veliki zato što nije primio Cimermana, nego ga je zavlačio ne znam koliko dana.

Šta je najviše zbunjivalo dijasporu u tim mutnim i teškim vremenima ?

Dijaspora odana matici pokušavala je bezuspešno da obavi nemogući zadatak: da odvoji komunističku ideologiju i stvarnost u Srbiji od srpskog identiteta i nacionalnih interesa.

Šta su za to vreme uradili Hrvati?

Hrvati su brzo i pre rata stvorili pobedničku jednačinu. Izmirili su sve ideološke neprijatelje iz Drugog svetskog rata. Bivši Titov general Franjo Tuđman putovao je po svetu i sastajao se sa hrvatskom dijasporom koja je uglavnom bila antikomunistička i često ustaška. Uveo je dijasporu u sve tokove nove hrvatske države. Polovinu vlade Hrvatske u vreme rata devedesetih činili su ministri iz dijaspore koji su do tada važili za ljute neprijatelje Titove Hrvatske. Tuđman, Mesić i drugi nisu ispod šahovnice krili Titovu petokraku.

Kako je srpska dijaspora zamišljala rešenje srpskog pitanja. Da li ste vi imali neki plan?

Naše prvo i najvažnije očekivanje je da ćemo komunicirati sa maticom i razgovarati o tom pitanju nije se ostvarilo. Od nas se tražilo da u Americi branimo srpske interese, a matica nije nikad ni napravila geopolitički opšti plan za Srbiju. Nismo znali šta hoćemo, niti smo to definisali. Kada smo otišli u jednu posetu kod funkcionera Stejt departmenta on nas je zadržao u razgovoru čitav sat i po umesto četrdeset pet minuta koliko je bilo predviđeno za sastanak. Ovde kod mene Hrvati i Slovenci dolaze već dve godine, rekao nam je zvaničnik Stejt departmenta.

Pominjete mnoge propuštene prilike, zakasnele odluke?

Ima ih mnogo. Na primer, kada je napravljen plan Z-4 za Krajinu (plan je napravila mini kontakt grupa sastavljena od SAD, Rusije i EU preko Francuske i Nemačke) čime bi Srbi dobili neke elemente državnosti, pisali smo Miloševiću. Razgovarali smo o tome i zaključili da bi bilo pametno da se prihvati. Srbi su međutim odbacili Z-4. Da su ga prihvatili ne bi bilo Oluje.

Šta je po vašem mišljenju srpski nacionalni interes. Da li ga je Srbija danas odredila?

To ne može da odredi dijaspora. To moraju da urade srpska elita i narod u matici. Da se konsultacijom i širokom debatom odredi šta se stvarno želi i šta je moguće. Srpska dijaspora može u tome da pomogne jer ima ogromno iskustvo. Ali, odluka mora da se donese u matici.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.