Utorak, 16.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bleda nijansa regionalnog pomirenja

Šta je simulakrum? Pojednostavljenim rečima, to je lažna stvarnost koja izgleda vrlo realno. Takva stvarnost je simulirana potpisivanjem Deklaracije o unapređivanju odnosa između Srbije i Hrvatske mandatara za sastav Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović. Osim što u pravnotehničkom smislu neće imati rezonantne efekte, rekao bih da ni u suštinskom smislu ovakav instrument saradnje neće postaviti temelje trajnog i održivog mira između dve zemlje opterećenog ratnim nasleđem. Deklaracija zato ne predstavlja „istorijski trenutak”, kako se govori, već bledu nijansu politike pomirenja.

Uprkos regionalnom grupisanju zemalja pod kišobranom EU, Hrvatska, kao punopravni član, i Srbija, kao kandidat, daleko su još od izgradnje međusobnog poverenja i razumevanja

Postavljajući za cilj „otopljavanje odnosa” između Srbije i Hrvatske, tekst deklaracije propisuje pokretanje pitanja zaštite manjinskih prava, sporne granične linije, primene sporazuma o sukcesiji, traženja nestalih lica i saradnje u oblasti traženja odgovora na nove svetske izazove. Sva ova pitanja su pokrenuta i tretirana još ranije. To su donekle i propisane norme EU koje su susedne zemlje prihvatile da poštuju. EU je zapravo kroz proces stabilizacije i pridruživanja zamislila da zemlje kandidati ne usvajaju samo pravnu materiju (acquis communautaire), nego da suštinski transformišu „imidž”, kulturu i međusobnu komunikaciju kroz razvoj regionalne saradnje (evropeizacija). Uprkos regionalnom grupisanju zemalja pod kišobranom EU, Hrvatska, kao punopravni član, i Srbija, kao kandidat, daleko su još od izgradnje međusobnog poverenja i razumevanja.

Samo nedavne odvojene srpske i hrvatske komemoracije u Spomen-području Jasenovac 15. i 22. aprila 2016. impliciraju da su odnosi između država i dalje zatrovani prošlošću. Zapravo, kroz komemoracije Jasenovca i proslave „Oluje” zvaničnici Srbije i Hrvatske redovno svake godine cementiraju određene ideološke vrednosti i uverenja koja su u neraskidivoj vezi s revanšističkim tumačenjem prošlosti. Neprestano se održava ravnoteža u situaciji „žrtva–zločinac”, ne dozvoljavajući da atmosfera rata nestane. Srpski i hrvatski identiteti skloni viktimizaciji nameću da se ostane zarobljen u nepoverenju i distanci prema susedu. Dešava se zapravo jedno potpomaganje neprekidnog vođenja rata u drugoj sferi – u sferi sećanja. Etno-nacionalističke politike sećanja skriveno rade na neprestanom podsticanju sukoba. Zato su neposredni efekti godišnjih komemoracija gotovo uvek polarizacija javnog mnjenja duž etničkih linija natopljenih mržnjom. Ljudi su i dalje nacionalno opterećeni. U državnim školama Hrvatske i Srbije istorijskom obrazovanju je dozvoljeno da širi niz vrednosnih sudova u vezi s etničkim stereotipima. Prema rečima Dubravke Stojanović, zvanično istorijsko obrazovanje u ovim zemljama predstavlja prošlost samo kao niz sukoba i zločina, intenzivirajući osećaj da su neprijateljstvo i sukobi prirodni i nepromenljivi u regionu, stvarajući naposletku specifičnu vrstu socijalizacije mladih koja olakšava konfliktno ponašanje u budućnosti. U takvom stanju odnosa između Srbije i Hrvatske teško je dostići pravdu i uspostaviti zajednički osećaj objektivne istorijske istine i zadovoljavajućih rešenja za funkcionisanje regionalne saradnje.

Zato Deklaracija o unapređivanju odnosa između Srbije i Hrvatske nema preteranog značaja bez sagledavanja kako se međusobni odnosi potpaljuju i šta temeljno gradi nepoverljiv odnos i narušava komunikaciju između dve države. Ni ova deklaracija ni dosadašnje politike nemaju elemente koji su podešeni za ublažavanje nedostatka poverenja i razumevanja. Odnosi između Srbije i Hrvatske mogu kad-tad da se poremete, jer to je i dalje realnost usled postojanja „organizovane mržnje”.

*Doktorand na FPN u Beogradu

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.