Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto Vučić nije bio na večeri kod Nikolića

Iako se zvanično tvrdi da su predsednik i premijer u odličnim odnosima, malo-malo pa iskoči neki zanimljiv detalj koji kvari zvaničnu verziju
Здравица Си Ђинпинга и Томислава Николића без Александра Вучића (Фото Фонет)

Pažljiviji posmatrač lako će uočiti da na fotografiji sa svečane večere u Predsedništvu Srbije, koju je predsednik Tomislav Nikolić priredio za visokog gosta iz Kine predsednika Si Đinpinga, fali jedna krupna figura – Aleksandar Vučić. Za stolom dva predsednička para, uz još neke kineske goste, sede predsednica republičkog parlamenta Maja Gojković i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ali ne i srpski premijer.

Vučić je bio najavljen među stotinak zvanica iz domaćeg političkog, kulturnog i javnog života, ali ga na večeri, iz nekog razloga, nije bilo. Reklo bi se, još jedan zgodan prilog tvrdnjama da između Vučića i Nikolića već dugo postoji neka napetost.

Ubrzo je usledio susret premijera (mandatara za sastav nove vlade) Vučića sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, dakle državnicom koju bi po rangu trebalo da primi predsednik Nikolić. Uz to, u Nikolićevom kabinetu su o tom događaju saznali – iz medija. I tako, iako se zvanično tvrdi da su predsednik i premijer u odličnim odnosima i uvek demantuje da postoji nešto što mediji znaju da nazovu „šumovi u vezama”, malo-malo pa iskoči neki zanimljiv detalj koji pokvari zvaničnu verziju.

Sagovornici „Politike”, analitičari Branko Radun i Bojan Klačar slažu se u oceni da je vidljivo da „nešto nije u redu“ između dva visoka državna funkcionera, ali obojica misle da to nije nešto što bitno ugrožava njihov odnos. Bar ne u ovom trenutku.

Klačar navodi da ima različitih pogleda među Nikolićem i Vučićem, ali da ostaje pri mišljenju da ti različiti pogledi nijednog momenta neće eskalirati u toj meri da bi počeli da prave ozbiljnu štetu njima dvojici. Radun, opet, ističe da se problemi na relaciji predsednik–premijer rešavaju između njih, te da u četiri godine njihove saradnje na javnim funkcijama imamo kontinuitet u kome nije bilo velikog iskakanja, sukoba.

„Naravno, uvek postoje neke varnice i razlike u stavovima, interesima, u temperamentu, kao i generacijske, pa i političke razlike u nekom smislu. Ali to nije dovodilo do nekog nesklada u, recimo, spoljnoj politici i zato su na kraju postizali dogovor. Nijedna odluka očigledno nije bila bez nekog konsenzusa”, ukazuje Radun.

Za razliku od, kako primećuje, ranijeg perioda u kome smo imali otvoren sukob između Koštunice i Đinđića, pa i mnogo tenzije između Koštunice i Tadića, sada su odnosi stabilniji, korektni, podnošljivi… Na opasku da su Vučić i Nikolić ipak iz iste stranke, Radun kaže da to nije garancija da će političari uvek biti u dobrim odnosima, pa navodi kao primer da je u vreme dok je bio predsednik Srbije Boris Tadić imao bolji odnos sa Ivicom Dačićem nego sa „svojima“ – Pajtićem, Šutanovcem, Đilasom.

„Vučić i Nikolić definitivno imaju bitno drugačiji pogled na neke ključne teme (EU, Rusija, Kina, KiM), možda ne toliko različite u smislu suštine, ali mislim da se u načinu njihove interpretacije i prezentacije radi o bitnim razlikama. Čak i u slučaju rušenja u Savamali, što naravno nije strateško pitanje, reakcija predsednika bila je nešto drugačija u odnosu na premijera”, primećuje Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida.

Drugi okidač je, kako dodaje, stranačka dinamika. Izlazak Tomislava Nikolića iz Srpske napredne stranke je po prirodi stvari morao da bitno promeni Vučićev odnos prema stranci. I on je, posebno na poslednjoj skupštini partije, očigledno korenito promenio neke stvari u SNS-u, pa je pitanje koliko je Nikolić zadržao uticaja u partiji koju je stvorio.

„Očigledno je, međutim, da postoje šumovi na nižim nivoima. Među ljudima iz Vučićevog i Nikolićevog kabineta postoji neko varničenje, a možda i lična surevnjivost. Ali njih dvojica su suviše ozbiljni igrači i političari da bi dozvolili da ih ta vrsta nekog ličnog animoziteta dovodi u sukobe”, ocenjuje Klačar.

I Radun i Klačar smatraju da je priča o odnosima premijera i predsednika u Srbiji (ne samo aktuelnih) nerazdvojiva od pogleda na naš politički sistem. Radun podseća da predsednik ima autoritet političara za koga je najviše ljudi glasalo na direktnim izborima, a ima malo vlasti po Ustavu.

„I to je jedna disproporcija koja je plodno tlo za ta politička rivalstva i sukobe. Sada imamo jedan dualizam – vlast je kod premijera, a predsednik se bira na direktnim izborima i ima autoritet u javnosti, zbog čega ga ne možete ’preskočiti’”, objašnjava Branko Radun.

Bojan Klačar se nadovezuje rečima da su Nikolić i Vučić nekako prirodno, hteli to ili ne hteli, postali neka vrsta konkurenata.

„Tomislav Nikolić je neko ko ’vuče’ i legalitet i legitimitet, ali ostao je u jednom momentu bez uticaja koji može da ima na neke prilike u zemlji. S druge strane, pozicija Aleksandra Vučića je takva da mora da se bavi stvarima koje su strateške i on mora da bude mnogo pragmatičniji nego što je Nikolić”, zaključuje Klačar, dodajući da su predsednički izbori ključni momenat u kome ćemo videti u kakvim su zaista odnosima Vučić i Nikolić.

U ovom trenutku Radun nije siguran da će Vučić podržati Nikolića za drugi predsednički mandat sledeće godine. To će, kako navodi, zavisiti od više faktora, a pre svega od procene kolika je šansa Nikolića da pobedi.

„Ne bi bilo zgodno Vučiću da podrži Nikolića, a da on izgubi. To bi onda bio i njegov poraz i to bi moglo da izazove i prevremene parlamentarne izbore. A Nikolićeve šanse sada ne deluju sjajno. Dosta je izgubio na rejtingu u poslednje četiri godine, između ostalog i zbog neke svoje pasivne pozicije i zbog medija koji mu nisu bili naklonjeni”, ocenjuje Radun.

Komentari22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.