Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

EU: pretnja ili sklonište

Da li je četvrtak bio poslednji dan u kome je Velika Britanija još bila član Evropske unije u koju se pre 43 godine pomalo nevoljno učlanila pošto se Britanci po tradiciji osećaju nelagodno u bilo kom klubu koji ne predvode? Ili su pobornici ostanka u uniji ipak pobedili?

Debata o „bregzitu” – kovanici koja označava britanski exit (izlaz) – bila je neizvesna do samog kraja, a ovaj tekst nije mogao da sačeka rezultat referendumske dileme koja je oštro podelila Britance, destabilizovala vladu premijera Dejvida Kamerona, dovela do ubistva jedne poslanice, cepala partije, uništavala karijere, onespokojavala poslovne krugove, brinula bankare, obarala funtu i unervozila čitav svet.

Kakav god bio odgovor na pitanje „Da li Ujedinjeno Kraljevstvo treba da ostane član Evropske unije ili da izađe iz Evropske unije?”, imaće sudbinski uticaj na perspektive ujedinjene Evrope.

Debata o „bregzitu” postala je refleksija rastućih nacionalističkih osećanja širom Evrope koja bi lako mogla da vodi ka fragmentaciji EU

Ukoliko su se Ostrvljani odlučili da napuste uniju, bio bi to trenutni politički i ekonomski šok globalnih proporcija koji bi i Britaniju i EU suočio s decenijom neizvesnosti. Ukoliko su ostali, EU će morati da se zapita kako je dospela u situaciju da evroskeptici toliko ojačaju?

Otkud tolika averzija prema Briselu?

Britanci su se oduvek ponosili svojom posebnošću, a aktivisti kampanje napuštanja najviše su igrali na emocije i strah od najezde imigranata. Podsećali su da se Britanija priključila EU kada su Nemačka i Francuska već preuzele liderstvo namećući koncept upliva države i protekcionizma – suprotan svetinji slobodnog tržišta koji su Britanci, kao merkantilna nacija, čuvali vekovima.

U Berlinu i Parizu i danas govore o socijalno odgovornoj državi, ideji koju je London pokopao pre tri decenije zamenjujući je ideologijom privatizacije. Britansko insistiranje na svemoćnom slobodnom tržištu pomoglo je rastu odbojnosti prema „ostatku kontinenta”, gde bi da čuvaju dobro organizovanu nacionalnu državu blagostanja.

Sužavajući koncept evropskih integracija, britanske vlade, posebno konzervativaca, gledale su na EU više kao na distribucioni centar za izvoz, danas mahom finansijskih proizvoda, a manje kao na složen panevropski koncept.

Duboki zazor od EU kao „federalne države” kojom dominira Nemačka popularisao je ideju da bi – oslobođeno EU regulativa i doprinosa budžetu unije – Ujedinjeno Kraljevstvo profitiralo, bilo bogatije i slobodnije da kreira sopstvenu sudbinu.

Animozitet je obostran. Doživljavajući EU kao pretnju koja potkopava nacionalni suverenitet, Britanci su svoju „posebnost” sačuvali ne ulazeći u zone Šengena i evra. Na kontinentu su pak sve ogorčeniji što kolektivno plaćaju ustupke tačerizmu koji ugrožava socijalnu sigurnost srednje i niže klase i što Vestminster želi neograničen pristup tržištu EU, ali odbija fiskalne ili socijalne obaveze.

Premijer Kameron učinio je sve što je u njegovoj moći da obezbedi trijumf kampanje ostanka. Pozvao je u pomoć čak i opozicione laburiste. Svestan mizerne reputacije koju zvaničnici Brisela imaju u Britaniji, zamolio je lidere EU i 27 komesara da javno ne učestvuju u debatama o „bregzitu”.

Rizici su veliki: od pada vlade konzervativaca koji bi teško ozledili torijevce, do dramatičnih scenarija – raspada Ujedinjenog Kraljevstva. Separatistička Škotska nacionalna partija, čiji je plan nezavisnosti Škotske poražen na referendumu 2014, preti da će, ukoliko birači odluče da napuste EU, zatražiti drugi referendum o nezavisnosti kako bi nezavisna Škotska mogla da ostane u EU čak i pod uslovom da je Engleska, Vels i Severna Irska napuste.

Evropske posledice nisu manje dramatične. Debata o „bregzitu” postala je refleksija rastućih nacionalističkih osećanja širom Evrope koja bi lako mogla da vodi ka fragmentaciji EU čije je jedinstvo već pogođeno serijom različitih kriza.

Sumorne vesti sa kontinenta, gde su se na ekonomske nedaće produžene krize nakačile izbeglice i terorizam, išle su naruku pobornicima izlaska bez obzira što oni nemaju neku kredibilnu alternativu članstvu i uopšteno pominju kanadsko, norveško, švajcarsko ili singapursko rešenje.

Ukoliko ostane u EU, ne verujem da će London odustati od želje koja decenijama obeležava njegovu politiku: Britanci se nisu pridružili Evropskoj uniji da bi od nje napravili nešto moćno, već da bi u tome sprečili druge, pre svega Nemce.

Ustupci koje je premijer Kameron obezbedio u Briselu, ispostaviće se brzo, neće biti dovoljni. To što kontinentalna Evropa nema ništa protiv da Britanci i dalje voze levom stranom, da imaju odvojene slavine za toplu i hladnu vodu ili da njihove sudije nose perike, neće sprečiti neku novu kampanju za „bregzit”. Posebno ukoliko se od Londona budu zahtevale žrtve.

Ideja evropskog zajedništva je ugrožena. Britanija je najupečatljiviji primer, ali uspon evroskeptičnih populističkih stranaka u svim zemljama članicama pokazuje da rastući procenat stanovništva EU ne doživljava kao sklonište, već kao pretnju.

Podrška uniji opada u svim starim članicama, poput Francuske i Italije. Slično je u Španiji i Grčkoj. Danas samo 51 odsto stanovnika ima pozitivno mišljenje o EU.

U slučaju da su Ostrvljani rekli good bye uniji, aktiviranje člana 50 Lisabonskog ugovora podrazumeva dvogodišnji proces pregovaranja termina izlaska sa svih 27 članica. Problem je što i ostanak obećava nova natezanja na relaciji London–Brisel koji će širom EU povećavati otpor prema Briselu i nastaviti da podstiče evroskeptike širom kontinenta.

Od odluke Britanaca umnogome će zavisiti i brzina približavanja EU zemalja zapadnog Balkana. Ukoliko „bregzit” nije prošao, unija će morati da odgovori na pitanje kako je upala u krizu koja potresa njene temelje i da pronađe odgovore na rastući nacionalizam koji cepa jedinstvo. Proširenje – ionako odloženo do 2020 – neće biti prioritet.

Ukoliko je „bregzit” prošao, sasvim je izvesno da će se Evropska unija u narednim godinama baviti sama sobom a da će pitanje proširenja biti potisnuto u treći, četvrti plan.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.