Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemci žale, ali zasad ne daju ustupke Londonu

Berlin nastoji da „bregzit” bude sproveden postepeno, tako da ne izazove dalje podele u EU
Ангела Меркел (Фото Ројтерс)

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Odluka Britanaca na referendumu da većinski podrže izlazak Velike Britanije iz Evropske unije („bregzit”) poprilično je šokirala Nemce, pri čemu predstavnici političke i privredne elite nisu krili svoje žaljenje zbog „bregzita” i nespremnost da Britancima daju povlašćeni status kakav sa EU imaju Norvežani i Švajcarci.

Nemački političari su ujutru među prvima komentarisali vest o rezultatima referenduma, pa je šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer na „Tviteru” objavio da su „rane jutarnje vesti iz Velike Britanije zaista otrežnjujuće”.

„Ovo je tužan dan za Evropu i Ujedinjeno Kraljevstvo”, dodao je on, dok je njegov stranački šef i vicekancelar Zigmar Gabrijel napisao na „Tviteru”: „Prokletstvo! Jedan loš dan za Evropu.”

Nemački socijaldemokrata koji je sada predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izrazio je pak očekivanje da će pregovori oko izlaska Britanije iz EU početi veoma brzo.

„Britanija je donela odluku da ide svojim putem. Ekonomski podaci pokazuju da će to biti veoma drugačiji put. Očekujem da će pregovori o izlasku početi ubrzo”, rekao je Šulc za drugi kanal nemačkog javnog servisa ZDF, dodavši da će razgovarati sa kancelarkom Angelom Merkel o tome „kako izbeći lančanu reakciju” drugih država članica EU koje bi mogle da krenu britanskim putem. „Lančana reakcija, koju sada svuda slave evroskeptici, neće se dogoditi.”

Šulc je dodao i da je EU najveće zajedničko tržište na svetu i da je „Velika Britanija upravo presekla svoje veze sa ovim tržištem”.

„To će imati posledice i ne verujem da će ostale zemlje biti ohrabrene da slede taj opasan put”, rekao je on, dodajući da nije šokiran rezultatima. „Bili smo spremni na to.”

Žaljenje zbog „bregzita” izrazio je i Manfred Veber, član Merkelinog CDU, koji trenutno u Evropskom parlamentu predsedava najbrojnijoj stranci – Evropskom narodnom partijom.

„Žalimo zbog odluke Britanaca. ’Bregzit’ će izazvati veliku štetu za obe strane”, objavio je on na „Tviteru”, dodajući da „izlazak znači izlazak”. „Nema posebnog tretmana za Britance.”

Da među Nemcima nema želje da Britancima omoguće ostanak u evropskom jedinstvenom tržištu, što je beneficija koju kao nečlanice EU uživaju Švajcarska i Norveška, još pre referenduma rekao je nemački ministar finansija Volfgang Šojble.

Sada to potvrđuju kako demohrišćani, tako i socijaldemokrate, pa tako član Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga i poslanik SPD-a Nils Anen kaže da „izvan znači izvan (EU)” i da je u pitanju demokratska odluka, iako je to „tužno”.

„Sada je neophodno da krenemo sa tehnikalijama. Imamo dve godine za detalje, ali neće biti bilo kakvog bonusa ili specijalnog tretmana (za Veliku Britaniju)”, rekao je on, dok je Šojble izjavio da je priželjkivao drugačiji ishod referenduma, ali da će EU ipak opstati.

„Sada moramo da gledamo napred i da se suočimo sa situacijom. Zajedno moramo izvući najbolje što možemo nakon što je pala ovakva odluka naših britanskih prijatelja”, rekao je on, dodavši da proces istupanja iz EU jasno definisan osnivačkim ugovorima i da se oni moraju samo primeniti.

Obraćanje nemačke kancelarke bilo je potpuno u njenom prepoznatljivom političkom stilu, tako da ona, za razliku od svojih kolega, na konferenciji za novinare nije pričala o onome što se već dogodilo, već isključivo o budućnosti EU i onome šta bi političari trebalo da urade kako bi ljudi podržali njih i ideju EU.

Priznajući da je ovo „rez za Evropu i rez za evropski proces ujedinjenja”, Merkelova je istakla da bi situaciju trebalo analizirati mirno i trezveno, čime je zapravo oponirala svim onima koji pozivaju na brz sporazum o odnosima Britanije i EU posle „bregzita”.

„Nikad, a naročito danas, ne smemo zaboraviti da je ideja ujedinjenja bila ideja mira”, naglasila je kancelarka, dodavši da je EU dovoljno jaka da da ispravne odgovore. „Kakve će tačno biti posledice ovog reza narednih dana, meseci i godina, zavisiće od toga da li ćemo se mi – ostalih 27 članova EU – pokazati kao voljni i sposobni da u ovoj situaciji ne izvlačimo prebrze i preuranjene zaključke koji bi Evropu samo mogli dalje da podele.”

Prema njenima rečima, cilj budućih pregovora trebalo bi da bude da se osigura da bilateralni odnosi sa Britanijom budu „bliski i zasnovani na saradnji”, iako će ona u toku tih pregovora braniti interese nemačkih građana i nemačke privrede.

Ona je za ponedeljak najavila održavanje kriznog sastanka na koji je pozvala predsednika Saveta EU Donalda Tuska, italijanskog premijera Matea Rencija i francuskog predsednika Fransoa Olanda, pred samit EU koji se održava dan kasnije u Briselu.

„Ono što mi hoćemo jeste Evropa koja se menja. Nemačka ima za to posebnu odgovornost i ujedinjavanje mora biti uspešno”, dodala je kancelara, čiji istup je nagovestio da možda Berlin i dozvoli da Britanija ostane u jedinstvenom tržištu EU, budući da je bez svake sumnje u interesu nemačke privrede da nemaju carinske prepreke za dosadašnji godišnji izvoz robe u vrednosti od čak 89 milijardi evra na Ostrvo.

S druge strane, glavni ekonomista banke IND-Diba na „Tviteru” zapitao se da li je Frankfurt, umesto Londona, sada postaje novo finansijsko srce Evrope, premda je rezultat britanskog referenduma uticao da na otvaranju rada Frankfurtske berze nemački indeks akcija Daks 30 padne za čitavih 10 odsto.

Najveći udar su osetili nemački proizvođači automobila, čije su akcije pale za 13 odsto, budući da upravo ovi izvoznici mogu najviše da izgube izlaskom Britanije iz jedinstvenog tržišta EU. Ipak, prema rečima glavnog ekonomista nemačke Komercbanke, reakcija tržišta je značajna, ali oni nisu u panici.

Komentari32
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.