Hoće li Brisel zaboraviti Beograd

„Bregzit” je iz korena protresao evropsko tle, ponegde uznemirio, otvorio niz pitanja, nametnuo mnoge dileme i uvećao broj evroskeptika. Da li i šta Srbija dobija ili gubi odlaskom Britanaca?

U ovom trenutku niko ne može precizno reći kako će se „bregzit” odraziti na Srbiju i njen put u EU. Veruje se da će EU uspeti da se prilagodi novonastalim okolnostima u kojima je napušta jedna od njenih ključnih članica, te da će nastaviti sa politikom proširenja. Odatle i nada da britansko „ne” EU neće uticati na pregovarački proces sa zemljama zapadnog Balkana, pa ni sa Srbijom.

Što se same Srbije tiče, kako je Tanjugu izjavila Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, ona ostaje na putu napretka i reformi i evropske integracije nastaviće da budu deo unutrašnje razvojne politike Srbije.

Srbija, kako je rekla Joksimovićeva, nastavlja evropski put zbog temeljnih vrednosti na kojima je EU nastala i zbog kojih su mnoge države koje su u trenutku pristupanja bile srednje razvijene danas postale mnogo razvijenija i bogatija društva, a „to je i naš cilj”.

„Neko vreme će fokus potpuno biti pomeren na redefinisanje odnosa između EU i Velike Britanije, pa je izvesno da politika proširenja neće biti visoko na agendi. Za nas kao zemlju kandidata, to ne znači drastičnu promenu, jer ni u poslednje vreme, zbog migracija, ekonomskih tema proširenje nije bilo top tema”, navela je Joksimovićeva.

„Ne mislim da će doći do raspada EU niti do dramatičnih događaja. Naravno, treba sada prilagoditi strukturu odlučivanja”, ističe Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Berlinu, ukazujući i na to da je sada ključna osovina Berlin–Pariz.

On smatra da rezultat britanskog referenduma ni na koji način neće naneti štetu Srbiji: „Britanija ni na koji način nije bila posebno zainteresovana za Balkan. Čak mogu reći da nas je na neki način svojim inicijativama više ometala nego što nam je koristila.”

Recimo, Velika Britanija je prošlog leta bila inicijator rezolucije o Srebrenici u UN, kojom je pokušala da Srbiju optuži za genocid. Bila je oštra prema Srbiji, ne samo kad je reč o Haškom tribunalu i o nezavisnosti Kosova i Metohije već su pojedini ministri, zagovornici „bregzita”, Britance čak plašili balkanskim zemljama, ističući visoku stopu kriminaliteta i siromaštva u njima.

Visković, međutim, smatra da se „bregzit” neće negativno odraziti na politiku proširenja: „Ali, mehanizam odlučivanja, nakon izlaska Britanije, moraće da bude rekonstruisan i prilagođen eventualnim kandidatima – i u smislu proširenja i novih mogućih izlazaka iz EU. Naravno da će to zahtevati i vreme.”

S druge strane, Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, za „Politiku” ukazuje da evropske krize nikako nisu dobra prilika za proširenje i za integraciju. „Međutim, EU će pokušati da pokaže da je konsolidovana, da ima odgovore na probleme i da nastavlja sa onim što je započela, između ostalog, i sa proširenjem. Ipak, ne očekujem neku preteranu dinamiku i posvećenost evropskih institucija našem konkretnom slučaju i pristupanju”, dodaje ona.

Na pitanje da li postoji mogućnost da se kriterijumi za ulazak u EU olabave, odgovara da u to ne veruje, čak smatra da će biti još stroži, pošto se često poteže argument – kao i u britanskoj debati evroskeptika i snaga koje su protiv evropskih integracija – da se proširenjem u EU zapravo uvode nekakve nespremne, korumpirane i ekonomski slabe zemlje.

„Ovo je veliki udar na EU i verovatno početak najveće krize u istoriji te organizacije”, ocenjuje istoričar Čedomir Antić za naš list. On ukazuje da EU svakako više nikada neće biti ista. U njoj, kako naglašava, sada ostaju dva bloka, jedan veliki, nemački, i usamljena Francuska.

„Ako EU nastavi da polako opada, ako se bude nametalo jedinstvo preostalih 27 država, onda će evropske integracije biti jako spore, a ako dođe do reformi i stvaranja više nivoa EU, onda mi nikada više nećemo moći da postanemo njen ravnopravni član, ali ćemo, verovatno, brzo biti uključeni u neki nivo te zajednice, koja će biti okupljena oko Nemačke”, kaže Antić, dodajući da bi to onda možda moglo biti za deset godina.Kakva je uloga Majkla Davenporta posle „bregzita”?

Delegacija EU: to je pitanje za Brisel, a ne za Davenporta

Juče smo od Majkla Davenporta, šefa delegacije EU u Srbiji, koji je na svom tviter nalogu napisao da je prekjuče glasao na referendumu u Velikoj Britaniji, želeli da dobijemo odgovor kako, posle svega, vidi svoju ulogu evropskog izaslanika u našoj zemlji.

Iz delegacije nam je, međutim, odgovoreno da Davenport nije u zemlji i da je to pitanje za Brisel, a ne za delegaciju, „jer ima hiljade Britanaca koji su službenici EU”.

Popović: Ne treba da ulazimo u savez koji se raspada

Prema rečima Nenada Popovića, predsednika Srpske narodne partije, Srbiji nije potrebna euforija, već treba hladne glave, racionalno, da razmisli kojim putem dalje da ide Srbije. „Zalažem se za najbolju saradnju sa svim članicama EU jer je to naš ekonomski interes, ali jasno je da ne treba da ulazimo u savez koji se raspada.”