Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Šta „bregzit” donosi Srbiji

Hoće li Brisel zaboraviti Beograd

Хоће ли Београд сада бити још даље од ЕУ (Фото Дарко Ћирков)

„Bregzit” je iz korena protresao evropsko tle, ponegde uznemirio, otvorio niz pitanja, nametnuo mnoge dileme i uvećao broj evroskeptika. Da li i šta Srbija dobija ili gubi odlaskom Britanaca?

U ovom trenutku niko ne može precizno reći kako će se „bregzit” odraziti na Srbiju i njen put u EU. Veruje se da će EU uspeti da se prilagodi novonastalim okolnostima u kojima je napušta jedna od njenih ključnih članica, te da će nastaviti sa politikom proširenja. Odatle i nada da britansko „ne” EU neće uticati na pregovarački proces sa zemljama zapadnog Balkana, pa ni sa Srbijom.

Ljajić: Pouka srpskim evroskepticima
Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić je podsetio da je Kameron upravo na antievropskoj priči dobio prošlogodišnje parlamentarne izbore, obećavajući biračima referendum o izlasku, a onda je, nedugo zatim, u referendumskoj kampanji zagovarao ostanak Velike Britanije u EU. Konačno, Kameron je juče najavio povlačenje s mesta premijera. „Poznato je da kad jednom pustite duha iz boce, on se u nju posle teško vraća. Zato nemaju razloga da se ovakvom ishodu raduju ni protivnici EU u Srbiji, jer je to dokaz gde jeftini populizam može da odvede i društvo i državu”, poručio je Ljajić.Tanjug

Što se same Srbije tiče, kako je Tanjugu izjavila Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, ona ostaje na putu napretka i reformi i evropske integracije nastaviće da budu deo unutrašnje razvojne politike Srbije.

Srbija, kako je rekla Joksimovićeva, nastavlja evropski put zbog temeljnih vrednosti na kojima je EU nastala i zbog kojih su mnoge države koje su u trenutku pristupanja bile srednje razvijene danas postale mnogo razvijenija i bogatija društva, a „to je i naš cilj”.

„Neko vreme će fokus potpuno biti pomeren na redefinisanje odnosa između EU i Velike Britanije, pa je izvesno da politika proširenja neće biti visoko na agendi. Za nas kao zemlju kandidata, to ne znači drastičnu promenu, jer ni u poslednje vreme, zbog migracija, ekonomskih tema proširenje nije bilo top tema”, navela je Joksimovićeva.

„Ne mislim da će doći do raspada EU niti do dramatičnih događaja. Naravno, treba sada prilagoditi strukturu odlučivanja”, ističe Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Berlinu, ukazujući i na to da je sada ključna osovina Berlin–Pariz.

On smatra da rezultat britanskog referenduma ni na koji način neće naneti štetu Srbiji: „Britanija ni na koji način nije bila posebno zainteresovana za Balkan. Čak mogu reći da nas je na neki način svojim inicijativama više ometala nego što nam je koristila.”

Recimo, Velika Britanija je prošlog leta bila inicijator rezolucije o Srebrenici u UN, kojom je pokušala da Srbiju optuži za genocid. Bila je oštra prema Srbiji, ne samo kad je reč o Haškom tribunalu i o nezavisnosti Kosova i Metohije već su pojedini ministri, zagovornici „bregzita”, Britance čak plašili balkanskim zemljama, ističući visoku stopu kriminaliteta i siromaštva u njima.

Visković, međutim, smatra da se „bregzit” neće negativno odraziti na politiku proširenja: „Ali, mehanizam odlučivanja, nakon izlaska Britanije, moraće da bude rekonstruisan i prilagođen eventualnim kandidatima – i u smislu proširenja i novih mogućih izlazaka iz EU. Naravno da će to zahtevati i vreme.”

S druge strane, Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, za „Politiku” ukazuje da evropske krize nikako nisu dobra prilika za proširenje i za integraciju. „Međutim, EU će pokušati da pokaže da je konsolidovana, da ima odgovore na probleme i da nastavlja sa onim što je započela, između ostalog, i sa proširenjem. Ipak, ne očekujem neku preteranu dinamiku i posvećenost evropskih institucija našem konkretnom slučaju i pristupanju”, dodaje ona.

Na pitanje da li postoji mogućnost da se kriterijumi za ulazak u EU olabave, odgovara da u to ne veruje, čak smatra da će biti još stroži, pošto se često poteže argument – kao i u britanskoj debati evroskeptika i snaga koje su protiv evropskih integracija – da se proširenjem u EU zapravo uvode nekakve nespremne, korumpirane i ekonomski slabe zemlje.

„Ovo je veliki udar na EU i verovatno početak najveće krize u istoriji te organizacije”, ocenjuje istoričar Čedomir Antić za naš list. On ukazuje da EU svakako više nikada neće biti ista. U njoj, kako naglašava, sada ostaju dva bloka, jedan veliki, nemački, i usamljena Francuska.

„Ako EU nastavi da polako opada, ako se bude nametalo jedinstvo preostalih 27 država, onda će evropske integracije biti jako spore, a ako dođe do reformi i stvaranja više nivoa EU, onda mi nikada više nećemo moći da postanemo njen ravnopravni član, ali ćemo, verovatno, brzo biti uključeni u neki nivo te zajednice, koja će biti okupljena oko Nemačke”, kaže Antić, dodajući da bi to onda možda moglo biti za deset godina.Kakva je uloga Majkla Davenporta posle „bregzita”?

Delegacija EU: to je pitanje za Brisel, a ne za Davenporta

Juče smo od Majkla Davenporta, šefa delegacije EU u Srbiji, koji je na svom tviter nalogu napisao da je prekjuče glasao na referendumu u Velikoj Britaniji, želeli da dobijemo odgovor kako, posle svega, vidi svoju ulogu evropskog izaslanika u našoj zemlji.

Iz delegacije nam je, međutim, odgovoreno da Davenport nije u zemlji i da je to pitanje za Brisel, a ne za delegaciju, „jer ima hiljade Britanaca koji su službenici EU”.

Popović: Ne treba da ulazimo u savez koji se raspada

Prema rečima Nenada Popovića, predsednika Srpske narodne partije, Srbiji nije potrebna euforija, već treba hladne glave, racionalno, da razmisli kojim putem dalje da ide Srbije. „Zalažem se za najbolju saradnju sa svim članicama EU jer je to naš ekonomski interes, ali jasno je da ne treba da ulazimo u savez koji se raspada.”

Komentari49
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.