Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MEĐUNARODNI PREGLED

Zastraši, pa vladaj

Britansko „ne” ostanku u Evropskoj uniji, ali i izbori za kandidate za predsednika SAD, minulih dana nagnali mnoge da se zapitaju kako to da svet nikad nije bio slobodniji a ljudi nikad nisu imali bolji pristup različitijim informacijama, pa ipak donose ako ne glupe onda zasigurno neracionalne i impulsivne odluke. Samo neracionalnom odlukom može, bar u prvi mah, da se nazove odluka o „bregzitu” imajući u vidu posledice koje su stigle već prvog dana od objavljivanja rezultata referenduma: Škotska najavljuje novi referendum o nezavisnosti jer želi da ostane u EU, Severna Irska želi ponovo da se spoji sa Irskom, Španija želi suverenitet nad Gibraltarom, akcije na Londonskoj berzi izgubile su vrednost za rekordnih 110 milijardi funti, vrednost funte je pala tridesetogodišnji minimum, najednom Brisel želi da Britanci što pre odu iz EU, a britanska ekonomija je preko noći pala sa petog na šesto mesto po veličini u svetu.

Međutim, ne mogu se milioni koji su glasali za „bregzit” ili oni koji u SAD podržavaju Donalda Trampa tek tako svrstati u kategoriju glupih ili ksenofobnih. Ne, njihovo glasanje je najvećim delom posledica nezadovoljstva političkim elitama, ali i toga da su pod uticajem izuzetno jakih kampanja širenja straha i laži. I te kampanje očigledno imaju uticaja tako da bi novo političko geslo moglo da glasi: Zastraši, slaži, pa vladaj.

KAMPANjA LAŽI I ŠIRENjA STRAHA: Da je kampanja straha bila presudna za rezultat referenduma bez mnogo ustezanja priznao je britanski novinar Pirs Morgan, poznat po tome što sada uređuje portal tabloida „Dejli mejl” a prethodno je bio urednik u tablodima „San” i „Njuz ov d vrld”. Prema rečima ovog tabloidnog maga, na obe strane bilo je širenja straha a on misli da su zagovornici „bregzita” imali „uspešniju kampanju straha” te da su bili „za nijansu više zastrašujući, zbog čega su verovatno i pobedili”.

A zapravo upravo su urednici poput Morgana dobrim delom doprineli „bregzitu”, jer su „Dejli mejl”, „Ekspres”, Dejli telegraf”, „Dejli star” i „San” danima pisali najgore moguće o EU, često iskrivljujući činjenice. Ovi listovi imaju neuporedivo više čitalaca svojih štampanih i onlajn izdanja u odnosu na „Gardijan”, „Fajnenšel tajms” i „Indipendent” koji su nastojali da ukažu na loše posledice „bregzita”. Tabloidi su pomogli evroskeptičnim političarima da za sve probleme u funkcionisanju britanskog sistema okrive Brisel. Pri čemu se niko od njih nije libio da raspiruje strah ili beskrupulozno laže.

Najpre je iskorišćen strah od najezde migranata iz ostalih članica EU, pri čemu niko iz tabora zagovornika „bregzita” nije obećao za koliko će smanjiti broj novopridošlica pa su dan posle referenduma Britanci mogli da se osete nasamareni. Torijevski zagovornik „bregzita” i poslanik Evropskog parlamenta, Danijel Hanan, otvoreno je u petak rekao da će biti „razočarani” svi oni koji očekuju da broj migranata padne.

Odjednom je surovo iskren bio i najpoznatiji britanski evroskeptik Najdžel Faraž, koji je zapravo priznao da je tabor za „bregzit” slagao kada je tvrdio da nedeljno Britanija u Brisel šalje 350 miliona funti i da će ako pobede oni to presumeriti na britansko zdravstvo kojim su mnogi Britanci nezadovoljni. Dan posle referenduma, Faraž je uz osmeh priznao da je „to bila greška” i da to „nismo smeli da kažemo”, potvrdivši da je 17 miliona glasača prevareno lažnim obećanjem.

Kada se širenju straha i laži dodao činjenica da Britanci odavno sebe smatraju posebnima u odnosu na žitelje kontinentalne Evrope, naročito oni u poznijoj dobi, čini se da je „bregzit” bio očekivan. Međutim, njemu su doprineli i zagovornici ostanka u EU, koji se nisu odrekli kamapanje širenja straha. Ministar finansija Džordž Ozborn je glasačima pretio da će osiromašiti, da će biti smanjena izdvajanja za školstvo, zdravstvo i vojsku... Ovo zastrašivanje, pak, nije „upalilo” jer političari oko premijera Dejvida Kamerona nisu shvatili da je ovo zapravo pobuna protiv etabliranih stranaka koje su se otuđile od birača te da se ta pobuna ne rešava pretnjama. Osim toga, pokazalo se da birači ne žele da prihvate Kameronovo političko igranje u kojem je pre godinu dana raspirivao njihov evroskepticizam okrivljujući Brisel za probleme u Britaniji, da bi potom zagovarao ostanak u EU.

Koliko zapravo Britanci i nisu razumom već pod uticajem osećanja, predrasuda i kampanje glasali svedoči podatak šta su jutro kada su proglašeni rezultati referenduma najviše pretraživali na Guglovom pretraživaču. Najtraženiji je bio odgovor na pitanje „Šta se dešava kada napustimo EU” a odmah potom sledi pitanje „Šta je EU”. Kao da su se tek tada zapitali o budućnosti. Pri čemu više neće moći da EU krive za probleme u Britaniji.

MERKELINA NOĆNA MORA: Kampanja straha pristalica „bregzita” bila je snažnija, što je za posledicu imalo da se ostvare strahovi najmoćnije žene Evrope. Svetlotirkizni blejzer i sveže popravljena šminka u petak nisu mogli da sakriju da nemačka kancelarka Angela Merkel nimalo nije srećna što mora da rešava još jednu krizu. Zapravo kancelarka je doživela svoju noćnu moru. Sve je učinila da do „bregzita”ne dođe, ali ipak gubi ne samo važnog saveznika u EU, koji je je pomagao da bude kontrateža Francuskoj sklonoj da više troši iz budžeta nego da štedi, već se suočava i sa mogućnošću da EU ne opstane. London je uvek bio na strani Berlina kada se u Briselu razgovaralo o budžetu EU ili trgovini, a u oblasti odbrane i bezbednosti predstavljao je važan most ka Vašingtonu. Odlaskom Britanije, koja relativno mnogo daje na vojsku i tradicionalno je spremna na međunarodne vojne misije, sada će na Nemačku da padne pritisak da to mesto popuni. Doduše, Berlin će sada nešto lakše da progura ideju o formiranju evropske vojske kojoj su se Britanci protivili, ali to je neće spasti većih troškova.

Međutim, ono što će Merkelovoj biti najteže jeste kako da spreči uticaj „bregzita” na nemačku privredu koja godišnje na Ostrvo izveze robu vrednu 89 milijardi evra. S jedne strane, biće pod pritiskom nemačkih izvoznika da zadrži Britance u jedinstvenom tržištu EU, dakle da Britanija ima status koji imaju Norveška i Švajcarska kako nemačka privreda samo u prve dve godine ne bi izgubila 45 milijardi evra zbog carina i otežane trgovine. S druge strane, kancelarka ne sme, kako zbog političkog pritiska u Nemačkoj, tako i zbog ostalih članica EU, da tek tako olako prihvati ostanak Britanije u jedinstvenom tržištu EU, jer bi to moglo da izazove lančanu reakciju kod ostalih država članica EU koje bi mogle da pomisle da i one mogu da izađu iz EU a da i dalje uživaju ekonomske blagodeti jedinstvenog evropskog tržišta.

ŠOJBLEOVA ŠANSA: Uprkos nezahvalnom izazovu koji je pred kancelarkom, možda je zapravao u pravu bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis koji tvrdi da u aktuelnoj situaciji jedini čovek koji ima plan je nemački ministar finansija Volfgang Šojble, koji „u strahu od toga šta će se desiti posle `bregzita` vidi svoju veliku šansu da uspostavi uniju trajnog stezanja kaiša”. Kako tvrdi Varufakis, prema tom planu, članicama evrozone bila bi ponuđeno nešto šargarepe i jedan ogroman štap. Šargarepa će biti budžet evrozone iz kojih bi se delimično finansirale nadoknade za nezaposlene i odiguranje bankarskih depozita, dok će veliki štap biti pravo evrozone da stavi veto na nacionalne budžete. Tako bi Berlin, baš kao i pobornici „bregzita” na strahu u ovom slučaju raspada EU ostvario cilj – da uspostavi veću kontrolu evrozone i da ona funkcioniše na način da to odgovara nemačkim interesima.

 

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.