Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: PATRIJARH SRPSKI IRINEJ

Crkva se ne nameće silom ni politikom

Učešće SPC na Saboru na Kritu neće poremetiti odnose s Ruskom crkvom
Патријарх Иринеј (Фото Р. Крстинић)

Od našeg specijalnog izveštača
Krit, Hanja – Dolazak visoke delegacije Srpske pravoslavne crkve na Sveti i veliki sabor na Kritu izazvao je veliku pažnju među predstavnicima medija koji su izveštavali sa zasedanja koje je okupilo poglavare i delegacije 10 od 14 autokefalnih crkava. Za kolege iz Srbije i grčki i ruski novinari imali su isto pitanje: Hoće li SPC napustiti zasedanje? Ali, sudeći po njihovim reakcijama, nisu priželjkivali isti odgovor: prvi bi više voleli da čuju da nema odlaska, a drugi da će napustiti zasedanje. Ispunila su se očekivanja onih prvih: srpska crkva ostala je do kraja Sabora. Četiri pomesne pravoslavne crkve, Ruska, Bugarska, Gruzijska i Antiohijska, u poslednjem trenutku su donele odluku da ne dođu na Krit. SPC je „u minut do dvanaest” odlučila da ipak prisustvuje zasedanju. Iz Beograda, delegaciju od 24 arhijereja i šest savetnika, predvođenu patrijarhom srpskim Irinejem, ispratili su medijski napisi o podeljenosti među episkopatom po pitanju učešća na Saboru, razmiricama, puču...

– Čuli smo takve vesti, ali mi smo bili vrlo jedinstveni u odluci da dođemo na Sabor. Najviše se razmatralo da li da idemo na zasedanje zbog toga što na njemu ne prisustvuju sve pravoslavne pomesne crkve, jer ako je vaseljenski sabor, to pretpostavlja prisustvo svih. A taj momenat da ne dolaze svi bio je razlog za razmišljanje da li i mi treba da idemo. Nekoliko nedelja pre početka zasedanja na Kritu, mi smo sazvali Sveti arhijerejski sabor SPC u Patrijaršiji u Beogradu. Tada smo bili jedinstveni da treba ići na zasedanje na Kritu, a ako ima nekih problema ili nečeg što treba da se kaže, da se to reši i kaže na samim sednicama – kaže patrijarh srpski Irinej u intervjuu za „Politiku” koji smo obavili neposredno pred početak jučerašnje poslednje radne sednice Svetog i velikog sabora.

Da li će učešće srpske crkve na zasedanju na Kritu poremetiti odnose s Moskovskom patrijaršijom?

Ne verujem i ne bi trebalo. Sabor je bio pripreman dosta dugo i njegove teme su već bile razrađene na predsaborskim sednicama u Carigradu i Ženevi gde su prisustvovali poglavari ili predstavnici pravoslavnih pomesnih crkava. Teme su, dakle, bile manje-više obrađene i pripremljene za Sabor. Naravno, s mogućnošću da se u njima nešto doda ili promeni na samom zasedanju. Sve su crkve potpisale, prihvatile odluku i poziv Vaseljenske patrijaršije da se Sabor održi u određeno vreme i na određenom mestu. S obzirom na to da Carigrad nije bio najpovoljnije mesto za održavanje Sabora, jer je pitanje gde bi se zasedalo, ali i iz razloga bezbednosti, Srpska crkva je predložila da to bude Solun. Vaseljenski patrijarh je odlučio i dobro je odlučio da mesto održavanja bude Krit, ostrvo na kojem su propovedali sveti apostoli Pavle i Tit, koji je i rođen ovde. Krit zaslužuje da jedan od sabora bude tu održan, na ovom apostolskom ostrvu. Bilo je očekivanja da će svi doći. Ali, u poslednjem trenutku, neke crkve iznele su svoje razloge, koji, ipak, nisu toliko veliki i bitni da se zbog njih nije moglo doći na Sabor. Uostalom, ako su postojali neki problemi, onda je trebalo ovde da se iznesu, da se rasprave, da se izvuku neke pouke iz tih razlika. Četiri pomesne crkve su odlučile da ne dođu, ali su nedostajale na Saboru. Ipak, radilo se sasvim normalno, onako kako to priliči jednom telu kao što je Sveti i veliki sabor.

Uoči početka zasedanja, u javnosti se najviše govorilo upravo o odlukama četiri crkve da ne učestvuju na zasedanju. Pojedini mediji nazivali su to podeljenošću među pravoslavnim svetom, a sam sabor dobio je političku dimenziju kroz analiziranje „sukoba” između dve uticajne patrijaršije: Moskovske i Vaseljenske. Kakva je bila atmosfera na samom zasedanju?

Atmosfera je bila normalna, kakva obično biva na ovakvim zasedanjima. Odsustvo važnih crkava oseća se samo u toliko što bi oni upotpunili Sabor i njegov rad, on bi bio sadržajniji. Tu nema dubokih podela o kojima je pisala naša i strana štampa. Čak su skoro svi odsutni patrijarsi poslali svoja pisma Saboru. Oni su sa zasedanja ponovo pozvani da učestvuju, odgovorili su svojim razlozima zašto to ne žele. Ali, ne znači da će ti razlozi ostati za svagda. Više je u medijima bilo priče o podelama, a one svakako nisu tako velike da bi moglo da dođe do nekog raskola. Više je to neslaganje u nekim ne mnogo važnim pitanjima.

Nije mali broj onih koji su Sabor videli kao okupljanje poglavara pravoslavnih crkava oko vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, kao da je vaseljenski patrijarh samo prvi, bez onog drugog dela „među jednakima”. Da li je njegova uloga predsedavajućeg na bilo koji način stavljala ostale patrijarhe u podređeni položaj?

On je de fakto prvi, ali ne po vlasti, već prvi po časti. To se pokazalo i na zasedanju. I u samom rasporedu sedenja gde je on bio u sredini sa sebi ravnima. Svaki poglavar istupao je kao predstavnik svoje crkve, potpuno ravan vaseljenskom patrijarhu. Tu je vladala potpuna jednakost, ali, na kraju krajeva, mora neko da bude na neki način prvi među sebi jednakima. Ali, to je daleko od neke vlasti vaseljenskog patrijarha nad ostalim crkvama. On predsedava, ali odlučuje Sabor, a ne jedna ličnost. To je daleko od onoga položaja koji ima rimski episkop, papa, čija je reč prva i poslednja.

Sabor SPC je najavio da će pokrenuti pitanje nekanonskog prisustva Rumunske pravoslavne crkve u istočnoj Srbiji. Kako je ta inicijativa prihvaćena i da li su izneta i neka druga pitanja koja se tiču života SPC?

Jesu, bilo je govora i o tome. Govorili smo o stanju na Kosovu, ali i drugim našim prilikama. Međutim, Sabor se nije toliko bavio pojedinačnim poteškoćama pomesnih crkava, već se raspravljalo načelno o problemima koji tište sve, i ne samo crkvu. Razgovarali smo i o našem problemu u odnosu s Rumunskom crkvom. Predlog vaseljenskog patrijarha, što smo i prihvatili, bio je da to ipak pokušamo sami da rešimo, bez iznošenja na Sabor. Imali smo i sastanak s patrijarhom i delegacijom Rumunske crkve. Oni imaju neke svoje razloge za takvo ponašanje, koji po našem mišljenju nisu opravdani. Mi imamo istorijske razloge koji su opravdani, zasnovani na konkretnim dogovorima. Ostalo je da to pokušamo sami da rešimo.

Predsaborski tekst o odnosu Pravoslavne crkve s ostalim hrišćanskim svetom izazvao je najviše emocija i kod predstavnika crkve i kod vernika. Većinu tih osećanja pokrenuo je strah da se Pravoslavna crkva ne stavi u potčinjeni položaj u odnosu na druge hrišćanske crkve, pre svega Rimokatoličku, da ne izgubi svoj identitet.

Pravoslavna crkva nikada ne može da izgubi svoj identitet jer ona, iako je na zemlji, nije od zemlje. Ona se vodi vanvremenim istinama iznetim u jevanđelju, u delima svetih otaca i u predanju crkve. Ona je stabilna crkva, sačuvala je apostolsko predanje, predanje drevne crkve i svetih vaseljenskih sabora. Za nas je bilo važno kako nazvati pojedine hrišćanske zajednice. Prevladalo je mišljenje da Katolička crkva zaslužuje naziv crkve, a razgovarano je i o drugima. Nama je vrlo važno da uspostavimo normalan kontakt i odnos s tim zajednicama ili crkvama, normalan dijalog. Jer tamo gde je dijalog, gde je susret, tu se ipak traže i nalaze rešenja. Predstoji nam, možda u daljoj budućnosti, jedan pravi vaseljenski sabor gde bi bile prisutne sve takozvane crkve, posebno katolička, koje su bile u zajednici sa pravoslavnom. Poremećeni odnosi između Carigrada i Rima preneli su se, nažalost, na čitav svet. To stanje nije normalno i svakako da će na nekom sledećem vaseljenskom saboru biti susret tih zajednica i crkava da vidimo koji su razlozi za takvo stanje, kakva opravdanja imaju za svoje stavove, svoje nove prakse.

Sabor je novinarima koji prate njegovo zasedanje opisan kao obraćanje ljudima 21. veka. Šta su po vama najvažnija pitanja koja muče modernog čoveka i društvo, a na koja još nemamo pravoslavni odgovor?

Dotakli smo se mnogih životnih pitanja, na primer, slučajeva nepoštovanja ljudske slobode, ljudskog dostojanstva, ratova. Suočeni smo s velikim stradanjem hrišćana na Bliskom istoku. Bavili smo se i pitanjima braka i porodice koja je veoma uzdrmana, a znamo da su brak i porodica temelj i osnov života. Odluke Sabora usmerene su i na sveštenstvo i na vernike jer kad kažemo crkva, to nije samo sveštenik i episkop, nego i narod.

A na koji način konkretno će se odluke Sabora odraziti na život pravoslavne pastve?

To zavisi od toga koliko je narod vezan za svoju crkvu. Ako sluša glas svoje crkve, čuće i poruke Sabora. Crkva ne izmišlja, ona ima svoju istinu, svoje učenje koje potiče od Spasitelja Hrista, koje je objašnjeno, propovedano svetim apostolima, potvrđeno na svetim ličnostima, svetim ocima. Dakle, crkveno učenje je nešto što je otkriveno, dato nama, predloženo da prihvatimo. Crkva se nikom ne nameće silom, niti nekom politikom. Ona predlaže, a od naroda, od ličnosti čoveka zavisi da li će to da usvoji ili ne.

Nekoliko poglavara pravoslavnih crkava više puta je javno govorilo o sekularizaciji Evrope, o tome da ona gubi svoj hrišćanski lik, da se pravoslavna crkva potiskuje iz javnog života i marginalizuje. Koliko su ti procesi opasni za pravoslavlje?

Crkva nikada nije živela u nekom blagostanju. Bilo je vremena kada je narod više živeo životom crkve, ali naše vreme, nažalost, nije takvo. Sekularizacija je i te kako prisutna u našem životu. Pokušavamo da pokažemo da je ono što predstavlja život jedne crkve nešto što je najcelishodnije za jedan narod, da daje značaja ljudskom životu, odnosima i slobodi ljudi. Bez istina i morala koje crkva propoveda nezamisliv je život. To je ono što mu daje vrednost. Vera nikada ne može da izgubi svoj značaj i svoje prisustvo u svetu. Uostalom, odsustvo vere je i posledica svega lošeg što se zbiva u našem vremenu.

Komentari64
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.