Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Fridom haus: Negativni efekti Bregzita na Zapadni Balkan

Илустрација (Фото Ројтерс)

VAŠINGTON - Izlaskom Velike Britanije iz EU, zemlje Zapadnog Balkana ne samo da gube ključnog zagovarača proširenja EU, već će politika i institucije EU godinama biti fokusirane na Bregzit, što će smanjiti interes za proširenje bloka, ocenjuje profesor za istoriju i politiku jugoistočne Evrope na fakultetu u Gracu Florijan Biber.

Kako dodaje u tekstu „Sve dalja Unija: Bregzit i Balkan”, koji je objavljen na sajtu organizacije Fridom haus, Bregzit će znatno smanjiti privlačnost pristupanja EU, a time i podstrek za demokratske reforme u regionu.

Biber navodi da će odluka Britanije da napusti EU imati dalekosežne posledice ne samo za Britaniju i EU već i za zemlje Zapadnog Balkana, i ističe da je teško davati prognoze zbog neizvesnosti Bregzita.

Neizvesnost će, kako naglašava, igrati važnu ulogu u daljem oblikovanju politike.

Glavno pitanje nije, naime, da li će Bregzit ugroziti proces pristupanja balkanskih zemalja EU, i još važnije, razvoj demokratije na Zapadnom Balkanu, već koliko će naškoditi i koliko će to dugo trajati.

Proces pridruživanja EU je godinama bio glavni podstrek za sprovođenje političkih i ekonomskih reformi na Zapadnom Balkanu, ističe autor članka.

Ukoliko se čak i proširenje EU nastavi, kako navodi, taj „tehnički proces” izgubio je većinu svoje političke podrške u EU, a balkanske vlade su se često nevoljno obavezivale na reforme neophodne za prijem u EU.

Izlazak Britanije iz EU, kako ocenjuje, može biti ono što bi zapečatilo sudbinu procesa proširenja EU.

Zemlje Zapadnog Balkana ne samo da time gube ključnog zagovarača proširenja, već će određivanje odnosa između Britanije i EU biti „herkulovski poduhvat” ne samo za Ujedinjeno Kraljevstvo već i za EU koja će, bez obzira na ishod, usredsrediti ka tome svu svoju pažnju.

Proces proširenja i reformi na Zapadnom Balkanu će postati ne samo sporedna, već marginalna i nebitna stvar iz perspektive EU.

„Ukoliko je EU u egzistencijalnoj krizi, koja je poenta daljeg proširenja?”, navodi autor teksta i ističe da će Bregzit uticati na udaljavanje od politike integracije u EU i sprovođenje reformi.

Dok je uticaj Rusije i Turske na Zapadnom Balkanu često precenjen, one predstavljaju atraktivne modele vlasti za broj regionalnih lidera, koji će možda pokušati da više usklade svoje politike sa tim i drugim neevropskim akterima.

U članku se navode tri moguća scenarija kako bi Bregzit mogao da utiče na Zapadni Balkan u zavisnosti od pregovora o izlasku Velike Britanije iz EU, razvoju situacije u samoj zemlji i odnosu Škotske, ali i drugih sastavnih regiona Britanije, prema EU.

Prema prvom scenariju, Britanija bi se raspala pri čemu bi je Škotska napustila, a moguće i Severna Irska.

Referendum u Škotskoj bi mogao da podstakne slične referendume u Kataloniji i drugim regionima, a EU bi u tom slučaju mogla da bude smanjena i pretvori se u višeslojnu strukturu integracija na različitim nivoiuma pri čemu bi jezgro EU bilo u severnoj Evropi.

Za Zapadni Balkan, transformativna dinamika EU ni nestala, a moglo bi da prevlada potpuno odbacivanje EU i reformi povezanih sa tim procesom dok bi događaji u Evropi mogli ohrabriti separatističke pokrete u regionu.

Drugi scenario predviđa da Škotska napusti Britaniju, ali bude u mogućnosti da ostane u EU i utiče na razvoj negativne reakcije na izlazak Britanije iz Unije.

To bi moglo da olakša postizanje sporazuma, koji od Engleske, Velsa i Severne Irske čini članice Evropskog ekonomskog prostora uz zadržavanje otvorene granice sa Škotskom i Irskom.

Posle perioda teškoće, EU bi nastavila proces proširenja, ali dezintegracija u Britaniji i odlasci Englaske, Velsa i Severne Irske bi kao rezultat imali jačanje nemačke hegemonije u EU.

Pristupanje Zapadnog Balkana se pojavljuje kao ostvarljiva opcija posle godina kriza, a Evropski ekonomski prostor ispunjava ulogu neposrednog koraka uoči sticanja punog članstva.

Prema trećem scenariju, ukoliko bi Ujedinjeno Kraljevstvo uspelo da ostane ujedinjeno, ono bi moglo ostati važan međunarodni akter, ali bi njegov značaj bio umanjen, a za Zapadni Balkan takav scenario bi bio najbliži stanju statusa kvo.

Nestankom privlačnosti EU kao transformativne snage i njene sposobnosti da deluje ovako smanjena, drugi ce ispuniti prazninu. Kratkoročno i srednjoročno, to će izgleda osnažiti poluautoritarne lidere, koji ce ugađati onom ko nudi najviše, bilo da je to Turska, Rusija, Kina ili druge sile ili investitori.

Društveni pokreti, mediji i nezavisne institucije će imati manje spoljnih saveznika na koje mogu da se oslone.

Kako bi se suprotstavile tom negativnom trendu, ključne članice EU, posebno Nemačka, ali i SAD, možda će morati da formiraju koalicije kako bi nastavili da podržavaju demokratske promene na Zapadnom Balkanu.

Oni koji podržavaju demokratiju moraće da prestanu da se oslanjaju na pristupanje EU kao odgovor.

Bez rizika od oružanog sukoba, zemlje Zapadnog Balkana će verovatno ostati niži prioritet, prenosi Tanjug.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.