Hoće li oštećeni morati da dokazuje krivicu lekara

Ako se u budućem, dugo pripremanom građanskom zakoniku izbriše pretpostavka krivice i odgovornosti lekara, oštećeni pacijenti i njihovi najbliži  će biti u još nepovoljnijem položaju nego danas. Do sada je, prema postojećim zakonima, tuženi lekar morao da dokazuje da nije kriv ako pacijent dokaže da mu je naneta šteta i da bi ona mogla da ima veze s tuženim. Po novom predlogu, oštećeni će morati da dokazuje krivicu lekara, iako nema stručna medicinska znanja.

Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo SUPRAM i Forum sudija Srbije podneli su i zvanične primedbe Komisiji za izradu građanskog zakonika. U ovim udruženjima smatraju da bi otežano dokazivanje do produžavanja ionako predugih suđenja, a mogu se očekivati i mnogobrojni postupci po ustavnim žalbama i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Ukidanje pretpostavke krivice bi imalo nesagledivo loše posledice po pravnu zaštitu oštećenih, pa bi oni sami, kao tužioci bili primorani da dokazuju profesionalne greške, odnosno nepostupanje medicinskih profesionalaca u skladu sa medicinskim standardom, što bi za njih kao medicinske laike, bilo jako teško, piše u podnesku ova dva stručna udruženja, koju je na uvid „Politici” dostavila Marta Sjeničić, predsednica SUPRAM-a.

– Naš pravni sistem je kroz postojeće odredbe prednacrta građanskog zakonika, na putu da dodatno oteža položaj ugroženoj strani. Pacijent ne samo da je zdravstveno oštećen, već mu se stavlja i enorman teret dokazivanja, koji on, kao medicinski laik, teško može podneti. U zemljama u okruženju koje su pristupile Evropskoj uniji, kao što su Slovenija i Hrvatska, pretpostavka krivice je opstala – navodi ona.

Stručnjaci smatraju da ovaj predlog ne bi trebalo samo da se ukine, već da se pretpostavka krivice prenese i na druge oblasti u kojima se građani spore s profesionalcima.

U Komisiji za izradu građanskog zakonika ističu da je u prednacrtu predloženo osnovno i alternativno rešenje, koja imaju ravnopravan tretman. Prema osnovnom rešenju, svako „ko drugome prouzrokuje štetu svojom krivicom dužan je nadoknaditi je”. A u alternativnom rešenju je predloženo da se važeći član zakona ni ne menja. Javna rasprava je inače trebalo da bude završena do 2. jula, ali ima indicija da će se produžiti do kraja godine, baš zbog osetljivosti ove teme.

Zatražili smo i stav Lekarske komore Srbije, ali nam nisu dostavili odgovore na pitanja. Rečeno nam je, doduše, da su o problemu lekarskih grešaka raspravljali u više odbora, ali zbog v. d. stanja direktora ove ustanove nisu u mogućnosti da tako brzo zauzmu stav o promeni zakonskog okvira ovog lekarskog problema.

Dugotrajni i konfuzni sudski procesi i blage kazne okrivljenima osnovne su karakteristike suđenja lekarima koji su nesavesnim lečenjem izazvali smrt pacijenata u Srbiji. Prisetimo se samo koliko i na koji način se razvlače poznata suđenja gde su optuženi  lekari zbog grešaka ili nepružanja odgovarajuće medicinske pomoći.

Jedan od medijski najpoznatijih sudskih procesa je slučaj Jelice Radović koja je operisala čukljeve 2006. godine na klinici „Decedra”, a zbog pogoršanja zdravstvenog stanja prebačena je dan kasnije u Ginekološko-akušersku kliniku i posle u Urgentni centar, gde su lekari utvrdili da ima sepsu. Preminula je posle nekoliko dana, a tokom gotovo deceniju dugog suđenja bile su dve prvostepene presude. Prvu je oborio Apelacioni sud 2013. godine, a druga, lekarima kazne po 15 meseci zatvora i dve godine zabrane rada u medicine, čekaju potvrdu. Osim brojnih odlaganja ročišta, suđenje je obeležila pre svega „nedoumica” oko razloga smrti ove nesrećne devojke, a veštačenje je obavljano i dovođeno u pitanje više puta.

Tu je i slučaj „Beoklinika”. Jelica Panić (25) trebalo je da bude podvrgnuta rutinskoj operaciji laserskog uklanjanja ranice na grliću materice u toj privatnoj klinici. Stanje joj se, međutim, naglo pogoršalo. Prebačena je na VMA gde je posle osam dana duboke kome preminula, u junu 2010. Tri godine nakon smrti Jelice Panić – u septembru 2013. godine - predmet je konačno stigao do suda. Suđenje je potom triput odlagano između ostalog i zbog nove mreže sudova, zbog čega je krajem 2013. promenjen tužilac i sudija. Pretres je konačno počeo u martu 2014. i od tada traje u sporom ritmu sa dosta odlaganja.

Devojčica Anja Grahovac je preminula nakon rutinske operacije katarakte na klinici „Perfekta”, kada je greškom lekara ostala bez kiseonika i upala u komu u maju 2007. Zahvat je obavljen 21. maja 2007. godine, ali se Anja nije budila iz anestezije. U komatoznom stanju bila je sve do 4. juna, kad je preminula. Optužnica je podignuta 2009, suđenje je počelo tokom 2010, a zapelo je zbog nekoliko neuspelih veštačenja. Odlagano je i zbog bolesti jednog od optuženih lekara. Sve sumnje oko uzroka smrti devojčice trebalo je da otkloni superveštačenje Sudskomedicinskog odbora beogradskog Medicinskog fakulteta u februaru 2013, na koje se čekalo godinu dana. Krajem 2013. godine suđenje je odloženo na neodređeno vreme, dok se ne izabere novi sudija, kada je sve krenulo iz početka. Suđenje je ukupno četiri puta prekidano zbog promene sudija. Prema izveštaju Višeg suda u Beogradu u krivičnom postupku protiv optuženih za smrt male Anje Grahovac, od 2007. do danas, održano je 13 glavnih pretresa, od zakazanih 19.

Kao po pravilu, suđenja osumnjičenima za „lekarsku grešku” traju godinama. Nekada i duže nego što je pacijent i živeo, kao u slučaju male Anje.

Kada je u pitanju lekarska greška, građani su do sada prijave podnosili uglavnom zbog dva dela – nesavesno pružanje i neukazivanje lekarske pomoći. Za tri godine podneto je 235 prijava, ali je osuđena samo 21 osoba, od čega sedam na zatvorske kazne.