Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Soros zaradio na bregzitu

Milijarder koji je 1992. zgrnuo bogatstvo tako što je spekulacijama na tržištu oborio funtu, sada zaradio na kupovini zlata
Џорџ Сорос (Фото Ројтерс)

 

Kad god se Velikoj Britaniji nešto važno dogodi – Džordž Soros dobije. Milijarder, koji je na „crnu sredu” 1992. godine zgrnuo bogatstvo na slabljenju funte, zaradio je, čini se, i na bregzitu. Iako je uoči referenduma upozoravao britansku javnost da će glas za odlazak izazvati veće i mnogo opasnije slabljenje britanske valute nego što je to bilo crne srede 1992. godine, Soros u svojim poslovnim operacijama, izgleda, nije računao da će Britanija ostati u Evropskoj uniji. Naprotiv, mediji su pisali kako je, uoči 23. juna prodavao akcije i kupovao zlato. Da su Britanci odlučili da ostanu, Soros bi izgubio. Ovako je ponovo zaradio. Jer, samo dan nakon britanskog referenduma, cena zlata je skočila na najveći nivo u poslednje dve godine.

Šta je to Soros znao što mi nismo znali i što nisu mogli da predvide mnogi investitori širom sveta, koji su minulih dana izgubili novac?

Špekulant ili dobrotvor
Džordž Soros, milijarder jevrejskog porekla, rođen je 1930. godine u Mađarskoj. Njegova porodica uspela je da preživi nacistički režim i posle rata se preselio u Veliku Britaniju. Tu je završio Ekonomski fakultet, a 1956. otišao u Sjedinjene Američke Države. Legenda kaže da je u Ameriku stigao sa 5.000 dolara u džepu. Obogatio se na berzi, ali je presudna tačka njegove poslovne karijere bila „crna sreda” 1992. godine. U svetu ga danas jedni vide kao propovednika slobodnog tržišta, drugi tvrde da je bezobzirni finansijski žongler. On sebe opisuje kao filantropa koji se zalaže za slobodu na svim nivoima društva – kako u ekonomiji tako i u politici.
U regionu jugoistočne Evrope vrlo dobro je poznat. Pre svega kao osnivač Fondacije za otvoreno društvo koja finansira nevladine organizacije i medije u regionu. 
 

Svojevremeno, 1992. godine, Soros je iskoristio slabost sistema. Kada je video pod kakvim se pritiskom nalazi britanska vlada, delimično i zbog lošeg stanja državne kase, zajedno s nekolicinom drugih investitora prikupio je velike količine novca kako bi ciljano oslabio funtu. Ogromnu sumu novca počeo je da menja za nemačku marku i francuski franak. Britanska centralna banka odmah je reagovala intervencijama na tržištu i počela da kupuje funtu, kako bi stabilizovala kurs. Tog 16. septembra 1992. britanska kamatna stopa na dužničke papire povećana je sa 10 na 12 odsto, kako bi se investitori „namamili” da ulažu u funtu. Međutim, Soros je čekao. Samo nekoliko sati kasnije kamata je povećana čak na 15 posto. Soros i spekulanti ni na tu ponudu nisu pristali. U 19 sati tog dana britanski ministar finansija objavio je da zemlja istupa iz Evropskog monetarnog sistema. Bio je to dan kada je Džordž Soros zaradio milijardu dolara i postao legenda, a koji se u istoriji Velike Britanije zove „crna sreda”.

Čini se da je i ovoga puta Soros dobro prognozirao šta će se na globalnom finansijskom tržištu dogoditi nakon bregzita. Kako piše „Njujork tajms”, tog dana je među investitorima zavladala panika kakva nije viđena još od 2008. godine, kada je svet zahvatila finansijska kriza. „Prvo je zavladao šok, a onda je strah obuzeo svetsko tržište”, ovako ovaj njujorški dnevnik opisuje kako je izgledao „dan posle referenduma”, kada je za svega nekoliko sati gomila ljudi širom sveta izgubila čitavo bogatstvo, jer su gotovo sve svetske berze pale. Njujorška i londonska berza pale su za oko 3,6 odsto, a berza u Tokiju za četiri odsto.

Funta se srozala na najniži nivo u poslednjih trideset godina. Jutro posle referenduma, britanska valuta je u odnosu na američki dolar bila slabija za jedanaest odsto. Kad je u Londonu pao mrak, funta je uspela da povrati nešto od svoje vrednosti, ali je i dalje bila sedam odsto niža u odnosu na dolar. „Ovo ne izgleda dobro, ali nije smak sveta”, rekao je ekonomista Jan Šeferdson za „Njujork tajms”. Situacija je loša, ali ne i kataklizmična kao što je bila 2008. godine kada je ’Liman braders’ doživeo krah”, rekao je Šeferdson. Novinar „Njujork tajmsa” piše da je njegov sagovornik zatim napravio dramsku pauzu i dodao: „Za sada”.

U Srbiji sa druge strane među ekonomistima dominiraju smirujući tonovi, pa je tako bilo izjava kako je naša trgovinska razmena sa Britanijom mala, kako malo izvozimo i uvozimo iz ove zemlje, pa da nas bregzit neće mnogo pogoditi. Eksperti, koji su se 2008. godine podsmevali Mlađanu Dinkiću i Božidaru Đeliću zbog izjava da je svetska kriza naša šansa, kao da su zaboravili da veliki svetski lomovi nikada ne ostavljaju bez posledica čak ni male ekonomije kao što je Srbija. Stručnjaci sada izjavljuju kako će efekti britanskog referenduma na nas biti minimalni. To je gotovo nemoguće.

Optimizam ekonomista ne dele zaduženi u švajcarskim francima čija je rata porasla u jednom danu. U petak je vrednost švajcarca u odnosu na domaću valutu  skočila sa 113 na 116,09 dinara. Porasla je i vrednost dolara, jer su globalni investitori, iz funte u petak bežali u „čvrste” valute. Najveći neto dužnik u dolarima je država, jer je oko trećine ukupnog javnog duga u američkoj valuti. Samo zbog jačanja dolara, u jednom danu ukupni javni dug Srbije povećan je za oko 150 miliona evra, a da se država dodatno nije zadužila ni dinar. Takođe, na spisku gubitnika u Srbiji su oni koju robu uvoze u dolarima. To su, pre svega uvoznici iz Rusije i Kine. Zbog jačanja dolara poskupeo je i uvoz energenata i metala. Sa druge strane, Srbija izvozi metale, pa negativni efekti uvoza možda mogu i da se anuliraju. 

Komentari34
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.