Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vidovdani naših nezadovoljstava

Ili: da Milošević nije izručen...

Pre tačno 15 godina Slobodan Milošević je civilizovano, u skladu s pravnim poretkom, u nemogućim okolnostima, pod strašnim pritiskom i bez fantomki, izručen Haškom tribunalu. U tom trenutku je i on bio častan – bivši predsednik nije pravio haos. Predao se.

I ovoliko vremena kasnije, to nije samo obična istorijska crtica. Taj momenat političke odgovornosti i lične hrabrosti svih ljudi koji su izveli tu operaciju skidanja sramote s lica Srbije i tegova s njenih nogu, u velikoj meri definiše društvenu, ekonomsku, kulturnu i političku sliku Srbije.

Da Milošević nije izručen, zauvek bismo zadržali sramotu neizručenja osobe koju su UN, preko svog Tribunala, optužile za najstrašnije zločine. Da Milošević nije izručen možda bi Đinđić bio živ, ali on nije bio takav političar da bi na to pristao, a da bar ne pokuša da izvuče i Srbiju i sebe. Uz smrtonosni rizik, kome na kraju, zbog slabosti srpskog društva i licemerja koje je skoro opšte, nije uspeo da pobegne i preživi.

Da Milošević nije izručen, i dalje bismo se valjali u blatu nesposobnosti da sopstvenim promašajima sami sudimo.

Da Milošević nije izručen, politička scena bi izgledala potpuno drugačije. Gore. Vučić nikada ne bi bio pod pritiskom moćnog instinkta koji ima i koji ga je doveo do potrebe da nešto uradi sa svojim političkim životom. Ne bi nikada politički napustio Šešeljev gubitnički put. Ne bi napravio izbor koji mu je omogućio da dođe na vlast i proba da zasluži poštovanje u kome za 20 godina, kad sve prođe, možda ima šansu da bude zapamćen kao neko ko je, ograničen različitim limitima, od kojih za neke jeste a za neke nije kriv, ipak uradio više korisnog nego štetnog za ovu zemlju. Ja bih na njegovom mestu poštovao to izručenje.

Da Milošević nije izručen, Tomislav Nikolić nikada ne bi postao predsednik Srbije. Dobro, neko će reći, onda možda i nije trebalo izručivati Miloševića. Ipak jeste. Nikolić će biti predsednik samo jedan mandat i ostaće upamćen kao predsednik koji je bio daleko ispod potrebe Srbije da sebi stvori dobrog predsednika, ali i kao čovek koji je, takav kakav je, uspeo da pobedi Borisa Tadića, trasira put u penziju celoj generaciji političara koji su zemlju pretvorili u carstvo negativne selekcije, mediokritetstva, muljanja i statiranja u politici. Nikolić je logični pobednik u toj igri „fenjeraša”, derbiju začelja, koji je kao utakmicu naših života zemlji nametnula generacija petooktobarskih pobednika iz trećeg ešelona i na kraju u njoj izgubila. Eno ih, vuku se po budžacima i ćoškovima srpske političke scene, kad ujutru ustanu, ubeđuju sebe da se još bave politikom, odbijaju da se pomere zato što ne znaju šta bi sa sobom. Sa stvarnim političkim događajima, temama, potrebama građanki i građana Srbije, imaju veze koliko i dinosaurus sa pametnim telefonima. Nikolić će zajedno s njima u penziju. Pomešće ih vetar sledeće generacije koja je već tu.

Konačno, da Milošević nije izručen, stotine hiljada građana Srbije koji su imali veze s tim režimom, pomagali ga direktno ili indirektno, održavali u životu iz interesa ili običnog kukavičluka, ne bi imalo mogućnost da se integrišu u postpetooktobarsko društvo i da se prave da nikada nikakve veze s Miloševićem nisu imali. I ovde će neko reći „Pa čekaj, i nije trebalo da se izvuku, nismo se za to borili!” Nismo, ali da li stvarno znate bilo koju zemlju koja je izašla iz diktature, vođenog pa izgubljenog rata… a da nije napravljen natruli kompromis sa restlovima starog režima?

Bitna je politika i kako ih uklopite, kako im odredite granice šta se sme, a šta ne sme. U tome je razlika između uspešnih i neuspešnih tranzicija. Zato su Nemačka i Japan uspeli, iako su u novi sistem propušteni i neki od onih koji se nisu slavno pokazali ni pod režimima iz Drugog svetskog rata. Izručenjem Miloševića bila je stvorena osnova i za tu tranziciju. Nije izvedena isključivo zahvaljujući tome što je snagama DOS bilo mrsko, a neki od njih nisu ni bili sposobni za to, da izvrše pravu tranziciju. Koštunica to nikad nije ni hteo. Delu radikala je trebalo čak sedam-osam godina da se od gubitničkog miloševićevskog nasleđa i puta stidljivo otkače. Do tada su, a često i posle, udarali iz svih oružja ispod pojasa.

I tako nam je prošlo ovih 15 godina od leta Beograd (Banjica)–Tuzla–Hag, koji je, uz sva razočaranja, muke, nespremnost da se to kaže, omogućio da polako postajemo normalna zemlja sa mnogo problema. A omogućio je i sve one letove koji su nam u međuvremenu postali važni i koji jesu važni. Recimo, i ovaj najnoviji direktan let Beograd–Njujork. Ne mora se ni priznati. Svi to znamo.

*Direktor Trust Market Research

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.