Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Život Banata na Pajinim platnima

Tri slike u zajedničkom drvenom ramu dva sa četiri metra, uprava Vršca naručila od Paje Jovanovića da bi se njima grad predstavio na Milenijumskoj izložbi u Budimpešti – pre 120 godina
„Вршачки триптихон” изложен у Апотеци на степеницама (Фото: Ј. Даниловић)

Vršac – Ovog leta jedno likovno delo izloženo u Apoteci na stepenicama, delu vršačkog Gradskog muzeja, slavi 120. rođendan. Reč je o „Vršačkom triptihonu”, radu čuvenog slikara Paje Jovanovića, rođenog u Vršcu (1859–1957), koji je gradska uprava naručila od njega. Povod za tadašnju ugarsku državu bio je značajan – trebalo je na odgovarajući način obeležiti 1.000 godina od dolaska Mađara u Karpatsku kotlinu. Kao kruna serije svečanosti tim povodom planirana je i Milenijumska izložba u Budimpešti, na kojoj je trebalo prikazati privredni i kulturni razvoj gradova.

Za gradsku upravu Vršca, koji je u to vreme bio značajan privredni i kulturni centar, nije bilo dileme: kod sugrađanina Paje Jovanovića, koji je u tom trenutku bio u Parizu, naručena je slika za predstavljanje privredne aktivnosti i kulture grada. Slikar je prihvatio i ponuđenu cenu od pozamašnih 5.000 forinti.

„Početak i priprema skica za slikanje ’Vršačkog triptihona’ burno su propraćeni u tadašnjoj lokalnoj veoma razvijenoj štampi. Recimo, ’Budućnost’ piše da je ’slikar iz Pariza, pismom od 21. januara 1895. godine, obavestio gradonačelnika da prima slikanje za proslavu Milenijuma, s obećanjem da će triptihon završiti do avgusta iste godine’. Isti list obaveštava čitaoce da ’g. Paja Jovanović, akademski slikar, stiže danas (7. maja 1895. godine) u našu varoš da pokupi motive za sliku, koju će varoš Vršac 1896. godine prilikom Zemaljske izložbe izložiti’”, priča za „Politiku” Dragana Kuručev, viši kustos Gradskog muzeja u Vršcu, inače, autor izuzetnog kataloga posvećenog Paji Jovanoviću, na srpskom i engleskom jeziku.

Kaže da su „na ’Vršačkom triptihonu’ razvijene teme privrede tipične za ovo područje”. Veliki slikar se opredelio za tri motiva: trgovinu, pijačni metež na glavnom gradskom trgu, vinogradarstvo, berbu grožđa, i ratarstvo, žetvu pšenice, sa Vršačkim planinama u pozadini. „Tema banatski žanr bila je apsolutno adekvatna, jer su se tada u germanskoj kulturi i umetnosti širili kult rada i predstava iz narodnog života.”

Dragana Kuručev pominje i zapažanje vršačkog „Srpstva” od 28. maja 1896. godine: „Pomenutu trojnu sliku izradio je g. Jovanović po narudžbi vršačke municipije, na kojoj je naslikao baš vršački predeo. Žetvu predstavljaju Srbi ratari vršački u narodnom odelu, berbu predstavljaju Srbi i Nemci, a sajam je slika vršačke nedeljne pijace, sa tipovima iz vršačke okoline.” Berba grožđa na starinski način, u centralnom je delu trodelne slike. Pokojni akademik Dejan Medaković je za „Berbu grožđa”, kao centralnu temu, na kojoj se vidi Kula na Vršačkom bregu i pruža pogled na beskrajne vinograde, rekao da je „u likovnom smislu najuspelija partija Vršačkog triptihona”.

Trodelna slika, veličine dva sa četiri metra, u ramu je ukrašenom duborezom, za čiju su izradu pravljeni i posebni crteži sa svim neophodnim podacima i uputstvima za majstore – umetnike. Zanimljiv je zapis Dragane Kuručev da su novine beležile i legendu da je „na srednjoj tabli – lepa Mila Mandukić, majka šahiste Bore Kostića (prvog srpskog velemajstora), nesuđena žena Jovanovića...”

„Vršački triptihon zauzeo je zapaženo mesto na Milenijumskoj izložbi. Našao se zapravo u centralnom delu Umetničkog paviljona, a malo se zna da je reprodukovan u pratećoj publikaciji ovog događaja”, otkriva Dragana Kuručev. Tim povodom vršačko „Srpstvo” prenosi pozitivne kritike i da je „izložbena porota dosudila nagrade mnogim Vrščanima, za različite delatnosti, a veliki srpski umetnik g. Paja Jovanović dobio je najviše priznanje – Milenijumsku medalju”.

Vrščani su emotivno vezani za svoj „Triptihon”. Možda i zato što umetnik nikada nije uradio kopiju s istim motivima, i što prema svom rodnom gradu nije bio široke ruke, već su njegova dela otkupljivana ili dobijana od vlasnika. Veliki slikar je Gradskom muzeju u Vršcu poklonio samo jedno platno – portret „Kompozitor Uroš Džimić”, iz 1902. godine. Ni u privatnim zbirkama Vrščana nema Paje Jovanovića. Dve čuvene slike, sa hrišćanskom tematikom, „Sveta majka Angelina” i „Čuda svetog Nikole” vlasništvo su Eparhije banatske u Vršcu.

Nisu ga dali Budimpešti

Viši kustos ovdašnjeg muzeja Ljiljana Bakić prenela nam je polemiku redakcije „Srpstva” i jednog mađarskog kritičara čiji je predlog bio da „Vršački triptihon” trajno ostane u Budimpešti, jer „su na slikama Mađari u Vršcu”. „Na ovoj slici je predstavljen grad Vršac, građani Vršca i okoline, Srbi i Nemci, i ta slika će krasiti grad Vršac”, odgovorila je redakcija „Srpstva”.

„Tako se i desilo. Gradska uprava, kao naručilac, odlučila je da sliku ustupi Gradskom muzeju na čuvanje, već u novembru 1896. godine”, rekla nam je Ljiljana Bakić.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.